Hoće li nam sad, nakon svih ideoloških tabua, patriotskih tabua, religijskih tabua i ostalih koji su nas jahali, čak i izvesni rokenrol bendovi postati "'svetinje u koje se ne dira", pita se Teofil Pančić u novoj kolumni u nedeljniku "Vreme".
Kolumnista Teofil Pančić se ponovo dotiče „afere“, koju je izazvao svojim tekstom u „Vremenu“ pre dve nedelje, kada je napisao da je kragujevačka grupa Smak bila „davežni derivat rokenrola“ i opisuje svoj dolazak u Kragujevac nakon „pobune“…
„Imao sam dvanaest-trinaest godina, na radijima su puštali Crnu damu, u Džuboksima su pisali o Crnoj dami, pa sam i ja kupio Crnu damu, da vidim o čemu se tu radi. Početak me je zbunio jer je pevač pevao nešto što mi je zvučalo ovako: „Možda nisam ja tuopoooled, Crna dama zna da volimo džeeez..jee’! Slušao sam opet i opet, ali uvek je ispadalo nekako isto“, piše Teofil Pančić u kolumni u „Vremenu„, čiji deo prenosimo.
„Hm. Da li Crna dama i pevač zajedno vole džez, ili Crna dama zna da pevač i još neko (jer tu je množina) vole džez, nisam uspevao da razaberem. Proći će više decenija dok negde ne pročitam kako ti uvodni stihovi „zapravo“ glase. Pravo da vam kažem, ono moje je bilo bolje. Eto, našalismo se malo. Ali mnogima nije bilo do smeha! Nisam ni sanjao da će jedna moja uzgredna opaska o najprecenjenijem od svih gnjavatorskih SFRJ bendova prednovotalasne ere izazvati skoro pa pobunu u njegovom „rodnom“ gradu! Zapravo ga s Kragujevcem nisam ni povezivao jer je takvih smarača u to vreme bilo svugde, na kamare.
Dobro, krenulo je u svojevrsnoj predigri sasvim predvidljivo, uobičajenim budalesanjem po fejsbucima i sličnim kotilištima mraka: šta debeli kreten zna o muzici, ne sviđa mu se Smak jer mu miriše na Šumadiju i ćirilicu, smeta mu zato što ga naš patrijarh voli… Ajde de, čitao sam i mahnitijih stvari o sebi, mada ne baš mnogo.
Onda smo otišli na tribinu u Kragujevac.. Ne o Smaku, naravno. Ali, tamo je već dežurao „odbor za doček“, lokalni odbor tzv. Narodne stranke izdao je antologijsko saopštenje koje srdačno preporučujem vašoj pažnji, tribina je krenula u Smak-pravcu odakle je jedva vraćena, bilo je tu i protestnog nošenja Smak-majica, posle su u kafani neki ljudi nešto dobacivali…
Nije mi, da se razumemo, ni jednog trenutka bilo neprijatno u Kragujevcu, samo sam bio… pomalo zabavljen, pomalo zapanjen, a najviše zapitan: pa dobro, ljudi, dotle li smo došli?! Hoće li nam sad, nakon svih ideoloških tabua, patriotskih tabua, religijskih tabua i ostalih koji su nas jahali, čak i izvesni rokenrol bendovi postati „‘svetinje u koje se ne dira“? Pa, ima li to igde na svijet?!“, piše, između ostalog, Pančić u kolumni, koju u celosti možete pročitati u novom broju „Vremena„.
Bonus video: Braća Teofilović: Novi album nakon šest godina
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare