Podeli:
Tamara Vučković Manojlović, Foto: Nebojša Babić

U iščekivanju početka rada na predstavi “Beogradska trilogija” Biljane Srbljanović u režiji mladog reditelja Ivana Alača početkom juna i ponovne saradnje sa rediteljem Milošem Lolićem od septembra, u Jugoslovenskom dramskom pozorištu (JDP) pripremaju i letnji repertoar za stadion “Tašmajdan”.

O planovima za leto i o tome kako je epidemija uticala na JDP za portal Nova.rs govori direktorka Tamara Vučković Manojlović.

Šta mislite o ideji da ansambli beogradskih pozorišta tokom leta igraju predstave na Tašmajdanu?
– Predlog Sekretarijata za kulturu je vrlo dobar. Na sastanku u petak (15. maja, prim.aut) dogovoreno je da će ove nedelje biti formiran zajednički repertor za jul na Tašmajdanu. Predstavnici Sekretarijata za kulturu i direktori svih beogradskih pozorišta sastaju se jednom nedeljno i dogovaramo se o početku i načinu rada, a sve naravno u skladu sa merama zaštite koje su još uvek na snazi i merama kriznog štaba grada Beograda. Tu pre svega mislim na meru distanciranja koja se ne odnosi samo na publiku, već i na glumce koji su u direktnom kontaktu po prirodi svog posla.

Da li je Tašmajdan adekvatno mesto za igranje pozorišnih predstava?
– Pozorišne predstave se na letnjim festivalima izvode na otvorenim scenama i tada se prilagođavaju novom, otvorenom prostoru. JDP ima veliko iskustvo u tome.

Koje vaše predstave su pogodne za izvođenje u tom prostoru?
– Predstave koje nemaju komplikovanu scenografiju, koje mogu da se prilagode igranju na otvorenom i koje ne zahtevaju preveliki broj učesnika na sceni i oko nje. Predstave sa manjim brojem glumaca nisu nužno podesnije za izvođenje na otvorenom. To može biti olakšavajući element. Neke predstave su kamernog tipa bez obzira na broj učesnika i jednostavno nisu za otvorene prostore. Naravno, ni svaki otvoreni prostor nema iste uslove. Okruženje je takođe bitno. Nivo buke i zvuci su različiti i mogu manje ili više da ometaju predstavu i njeno praćenje. Mi razmišljamo o nekoliko naslova kada je u pitanju igranje na Tašmajdanu. To su predstave “Lorencačo”, “Hotel Slobodan promet”, “Tartif”, “Gospođica”, “Otelo”.

“Lorencačo”, JDP, Foto:Nenad Petrović

Šta misle glumci o letnjoj sezoni na Tašmajdanu?
– Svi jedva čekaju da ponovo izađu na scenu i sretnu se sa publikom.

Šta još planirate za leto?
– Postoji mogućnost igranja na nekim drugim otvorenim scenama. Razmišljamo, a odluke ćemo donositi u skladu sa merama kriznog štaba i savetima epidemiologa.

Koje planove Jugoslovenskog dramskog pozorišta je uvođenje vanrednog stanja poremetilo?
– Nekoliko dana pre prestanka rada imali smo vrlo uspešnu premijeru predstave “Putujuće pozorište Šopalović” Ljubomira Simovića u režiji Jagoša Markovića koja je imala samo jednu reprizu. Trebalo je da 23. marta počnu probe predstave “Heda Gabler” Henrika Ibzena u režiji slovenačkog reditelja Vite Taufera. Naravno ceo projekat je pomeren i videćemo kada ćemo moći da počnemo sa probama. Za početak maja bio je planiran početak rada na predstavi “Beogradska trilogija” Biljane Srbljanović u režiji mladog reditelja Ivana Alača. Ovaj komad premijerno je odigran 1997. na sceni Teatra „Bojan Stupica”. Predstava je igrana sa velikim uspehom i gostovala na inostranim festivalima. Plan je da rad na toj predstavi počne početkom juna, a u septembru je dogovor da reditelj Miloš Lolić radi na svojoj novoj predstavi.

Tamara Vučković Manojlović, Foto: Nebojša Babić

Da li je pandemija poremetila međunarodnu saradnju?
– Trebalo je u maju da ugostimo Pekinško narodno umetničko pozorište, u kome smo mi gostovali sa predstavom “Uobraženi bolesnik” 2015. godine. Dobili smo i poziv za gostovanje na festivalu u Pekingu u avgustu što sada nažalost neće biti moguće. Bilo je predviđeno i da dve predstave najstarijeg i najznačajnijeg pozorišta u Rusiji „Teatra Aleksandrinski” iz Sankt Peterburga budu izvedene na našim scenama u aprilu, a da njihov umetnički direktor i jedan od najznačajnijih ruskih pozorišnih reditelja Valerij Fokin održi master klas na sceni Studio JDP za studente pozorišne režije. Nažalost i to smo morali da odložimo. S druge strane, mi smo pozvani da u septembru učestvujemo na festivalu u „Teatru Aleksandrinski”, na kome svake godine učestvuju najznačanija pozorišta iz čitavog sveta. i još uvek ne znamo da li će festival biti održan. U junu je bilo zakazano gostovanje „Teatra Mali” iz Moskve sa kojim sarađujemo već nekoliko godina. Na sceni tog moskovskog teatra nastupali smo dva puta, sa predstavama “Unosno mesto” i “Tako je (ako vam se tako čini)”. Odloženo je i gostovanje pozorišta „Zekaem” iz Zagreba koje je bilo predviđeno za kraj marta. Dani pozorišta „Gavela” u Beogradu i Dani JDP-a u Gaveli su takođe pomereni. Predstava “Putujuće pozorište Šopalović” trebalo je da učestvuje na Festivalu malih scena u Rijeci.

Da li će nešto od toga biti realizovano kada budu stvoreni uslovi?
– Za sada niko ne može da pravi jasne planove, ali sve što smo dogovorili sa partnerima iz inostranstva samo je odloženo, ne otkazano. Sigurna sam da će veći deo planova biti ostvaren. Za jesen je dogovoreno gostovanje sa predstavom “Putujuće pozorište Šopalović” u Hrvatskom narodnom kazalištu u Zagrebu i nastavak razmene sa Slovenskim narodnim gledališčem iz Ljubljane. U redovnom smo kontaktu sa članicama Unije teatara Evrope i u ovom periodu smo razvijali ideje i dogovarali projekte za 2021. godinu.

Kako se pozorišta, sa kojima sarađujete, bore sa ovom krizom, koji su njihovi problemi i planovi?
– Svi su u toku ovog perioda organizovali prikazivanje onlajn sadržaja. U ovom trenutku ni oni nemaju precizna uputstva i saznanja kada će nastaviti rad u punom kapacitetu.

Kako se u slučaju JDP-a pokazalo emitovanje predstava na internetu?
– Drago nam je što smo imali mogućnost da uradimo nešto za našu publiku u teškim trenucima. Pratio nas je veliki broj gledalaca i bili smo u stalnom kontaktu sa njima preko društvenih mreža. Na Jutjub kanalu pod nazivom JDPtv emitovali smo samo one predstave koje su snimane profesionalno, sa više kamera i koje do sada nisu viđene na internetu. Predstave se i dalje premijerno emituju svakog četvrtka u 21 sat, a reprize su petkom i subotom, u istom terminu, i nedeljom u 18 i 21 čas. Termin od 18 sati uveden je posle brojnih molbi putem društvenih mreža, da predstave pustimo u terminima u kojima će moći da ih prate i gledaoci širom sveta. Od emitovanja “Hadersfilda” Uglješe Šajtinca u režiji Aleks Čizholm 26. marta naše predstave je videlo više od 65.000 ljudi.

Da li možda razmišljate da nastavite sa tom praksom i omogućite publici u inostranstvu, koja ne može da dođe u pozorište, da gleda predstave?
– Videćemo. Ono što je pre svega važno jeste da sami profesionalno snimamo predstave. Velika je šteta što neke predstave nisu snimljene, kako one iz daleke prošlosti, tako i neke koje su igrane poslednjih godina. Govorim o snimcima dobrog kvaliteta, koji su načinjeni sa više kamera. Predstava se doživljava u stvarnom trenutku koji publika živi zajedno sa glumcima. Gledati predstave na Jutjub kanalu ili televiziji znači gledati snimak predstave, ali ne i predstavu.

Da li će dominacija onlajn sadržaja tokom ovog perioda na neki način uticati u budućnosti na kreaciju i percepciju pozorišne umetnosti?
– Ne. Mislim da neće.

Šta je ova kriza pokazala o pozorištima, njihovoj spremnosti ili nespremnosti da reaguju brzo i efikasno?
– Reagovali smo u skladu sa merama koje su bile donete. Dobro je što je ta reakcija bila brza. Prestali smo da igramo 11. marta i vrlo brzo smo počeli sa onlajn emitovanjem predstava. Jugoslovensko dramsko pozorište je svoj dan, 3. april, prvi put u svojoj istoriji obeležilo na internetu. Umesto da se okupimo u foajeu u podne i dodelimo godišnje nagrade, tog dana smo na naš Jutjub kanal postavili kompilaciju snimaka glumaca koji su nam iz svojih kuća, recitovali stihove, govorili monologe. Program u trajanju od skoro dva sata, u kome je učestvovalo 40 glumaca, i dalje je dostupan na Jutjubu.

Šta mislite o odnosu države prema sektoru kulture i umetnicima tokom ove krize?
– Grad Beograd je još krajem marta odlučio da pomogne nezaposlenim glumcima koji su imali aktivne ugovore u beogradskim pozorištima i oni će primiti honorare za period od marta do juna. Postavljeno je pitanje od strane više udruženja šta će biti sa samostalnim umetnicima. Važno je da država brine o umetnicima. Isto tako, važno je da se umetnici i u redovnim okolnostima preko svojih udruženja i različitih inicijativa bore za svoj status, kao i za poboljšanje pravnog okvira u kojima sektor kulture deluje.

Da li će ova kriza iznedriti nove forme pozorišnog izraza ili nove teme?
– Svojevremeno je kuga bila tema mnogih umetničkih dela. Još uvek nismo izašli iz pandemije koronavirusa. Sve što je ona donela na globalnom nivou i što će tek doneti, svakako će biti velika tema, verujem, inspirativna umetnicima.

Da li će se i JDP uhvatiti u koštac sa tim?
– Kao i uvek. Naravno da hoće.

Komentari

Vaš komentar