0
Miloš Starović, generalni direktor za tržišta u razvoju i kontinentalnu Evropu Bank of America, kojem je nedavno objavljena prva knjiga "Kraj jedne ere: Od ekonomske integracije do izolacije Rusije" u izdanju kuće Clio, družiće se sa posetiocima 66. Međunarodnog sajma knjiga u nedelju.
Izdavačka kuća Clio saopštila je da je susret Miloša Starovića, uz potpisivanje knjige “Kraj jedne ere” i „čašu iznenađenja“ zakazan za drugi dan Sajma knjiga – nedelju, 21. oktobra u 18 časova na štandu Clio u Hali 1 Beogradskog sajma.
Miloš Starović je, podsetimo, „svetska faca“ kad je reč o bankarskom sektoru. Na Univerzitetu Bokoni u Milanu završio je diplomske i magistarske studije, a doktorirao na Univerzitetu Sen Galen u Švajcarskoj. Od 2008. godine radi za vodeće investicione banke, na rukovodećim pozicijama u sektoru međunarodnih finansija sa ekspertizom za tržišta u razvoju. Živeo je u Beogradu, Milanu, Moskvi i Londonu. Od 2019. godine živi i radi u Parizu, gde je već neko vreme na poziciji generalnog direktora za tržišta u razvoju i kontinentalnu Evropu Bank of America.
Govori engleski, italijanski, ruski i francuski jezik, gostujući je predavač na nekoliko evropskih univerziteta, pisao je više članaka o međunarodnoj ekonomiji za nedeljnike „Vreme“ i NIN, a izdavačka kuća „Clio“ letos mu je objavila prvu knjigu „Kraj jedne ere: Od ekonomske integracije do izolacije Rusije“.
U debi knjizi Starović na jednostavan način predstavlja kompleksne svetske događaje koji su mu oblikovali život i karijeru, ali i čitavu našu epohu. Ovi događaji pokrivaju svetsku integraciju i izolaciju jedne velike ekonomije i društva, spram kog autor, svestan ruskih visokih kulturnih dometa, zadržava izvesnu osetljivost.
A prvo književno delo Starović započinje školovanjem u Beogradu, pa se „seli“ na studije u Evropi, boravak u Rusiji, a onda beleži i angažman u svetskim finansijskim centrima i učešće u intenziviranju ali i zatvaranju ruskog tržišta. „Kraj jedne ere“ jedinstveno je autobiografsko beleženje sutona jednog i rađanja novog sveta.
– Istorija je dosta toga spakovala u epizodi kojom se bavim u knjizi, od kraja devedesetih do invazije na Ukrajinu prošle godine. Taj period je protkan s četiri tektonska događaja – svetskom ekonomskom krizom 2008, Bregzitom 2016, pandemijom Kovida 2020, i invazijom koja se dogodila 2022. Želeo sam da predočim lični doživljaj svega, jer sam počeo da učim ruski jezik u školi u Beogradu, pa sam prošao kroz iskustva u Rusiji kao student na razmeni, kad je malo ko na fakultetima u Evropi govorio ruski, do perioda kada je ruski bio deficitaran jezik na Zapadu, i kada je Rusija bila na vrhuncu svetske integrisanosti u globalnu privredu. Bio je to poželjan jezik u biografiji stručnjaka, a sad smo došli u situaciju da se briše iz biografije, i nema nikakvu relevantnost kad je reč o poslovnom ambijentu i strateško-ekonomskim odnosima u Evropi – kazao je u razgovoru za Nova.rs Miloš Starović.
Bonus video: Šta raste a šta opada u srpskoj ekonomiji