0
Francusku i Srbiju prevashodno povezuje istorijsko prijateljstvo i zajedništvo u ključnim trenucima koji su definisali izgled današnjeg sveta, kaže za Nova.rs Stanislas Pjere savetnik za kulturu francuske ambasade i direktor Francuskog instituta u Srbiji kao predstavnik zemlje počasnog gosta na 66. Sajmu knjiga u Beogradu, koji se otvara danas.
Piše: Marina Lučić
Francuski institut i ambasada Republike Francuske u Srbiji organizuju manifestaciju Confluences – Francuska u Srbiji koja će trajati do 15. decembra. Povodom počasnog gostovanja Francuske na 66. Međunarodnom beogradskom sajmu knjiga, Francuski institut i Francuska ambasada u Srbiji pozvali su svoje dugogodišnje partnere da tokom jeseni u sklopu svojih tekućih programa istaknu francuske sadržaje i autore.
Manifestacija obuhvata specijalna vođenja kroz stalnu postavku Narodnog muzeja u Beogradu, pozorišne predstave francuskih autora u Beogradu, gostovanja francuskih umetnika na Beogradskom džez festivalu, filmski i dokumentarni program na RTS-u, predavanje i izložbu u Narodnoj biblioteci Srbije…
Beogradska publika će tokom čitave jeseni imati prilike da uživa u francuskim kulturnim sadržajima, sa bogatim programom u okviru Sajma knjiga, koji se otvara danas, kao krunskim događajem.
Razgovarali smo sa Stanislasom Pjereom (Stanislas Pierret), savetnikom za kulturu francuske ambasade i direktorom Francuskog instituta u Srbiji o kulturnoj sezoni, ali i velikoj delegaciji francuskih pisaca koji uskoro stižu u našu zemlju.
Cela jesen biće u znaku slavljenja francuske kulture u Srbiji. Osmislili ste manifestaciju Francuska u Srbiji? Šta vas posebno raduje?
– Upravo tako, Francuski institut u Srbiji udružio se sa dugogodišnjim partnerima, festivalima i kulturnim ustanovama u Beogradu u cilju isticanja francuskih programa koji će se odvijati tokom jeseni. Tako će beogradska publika imati prilike da se putem javnih vođenja kroz stalnu postavku Narodnog muzeja upozna sa delima francuskih majstora, da uživa u predstavama francuskih autora Florijana Zelera, Erika-Emanuela Šmita i Paskala Rambera čije su predstave igrane u Narodnom pozorištu, Beogradskom dramskom pozorištu, Ateljeu 212 i Bitef Teatru, da uživa u ostvarenjima francuskih muzičara Lejle Marsijal, Vensana Sekaldija i Silvena Riflea na Beogradskom džez festivalu i da pogleda najnovija ostvarenja francuske kinematografije na Festivalu autorskog filma.
Francuska kao zemlja počasni gost Sajma knjiga je u fokusu javnosti. Koga od francuskih autora i autorki možemo da očekujemo na Sajmu?
– Očekujemo delegaciju od preko trideset francuskih pisaca i spisateljica, mislilaca, izdavača i stručnjaka u oblasti izdavaštva. Publika beogradskog sajma sigurno dobro poznaje imena poput Erika. EmaMatijasa Enara, Pjera Asulina, Katrin Kise, Patrika Besona, Žan-Kristofa Buisona, Tome Piketija i Tonija Valentea. Osim susreta sa francuskim piscima, na štandu Francuske biće organizovan i čitav jedan dan posvećen saradnji u oblasti izdavaštva i temama piraterije, autorskih prava i književnih nagrada, kao i dan posvećen studijama u Francuskoj. Poseban naglasak ćemo, tokom tri dana, staviti i na promovisanje i susrete na temu stripa, koji je jedan važnijih programskih lukova Francuskog instituta u Srbiji.
Posebnu pažnju publike koja bude posetila Sajam knjiga izazvaće i štand koji će imati svoj poseban francuski šarm. Kako će on izgledati?
– Inspiraciju za izgled štanda crpimo iz francuskih kafea u kojima su se okupljali čuveni književnici, pa će tako publika imati priliku da uz kafu uživa u estetici renomiranih Kafea de Flor i Klozeri de Lila. Na štandu će, osim najaktuelnijih izdanja na francuskom jeziku i susreta sa piscima, publika moći da se upozna sa celokupnom ponudom Francuskog instituta u Srbiji, od škole jezika, stipendija za studije, preko programskih ponuda do radionica za decu i mlade koje će animirati naš tim, i sve to u ambijentu francuskih kafea i Luksemburškog parka, sa nezaobilaznom Ajfelovom kulom.
Kako bi se mladi ljudi što bolje upoznali sa francuskom kulturom, šta im preporučujete da obavezno pogledaju, pročitaju, posete tokom ova tri meseca koliko će trajati vaša manifestacija?
– Program je sačinjen tako da udovolji svim ukusima i potrebama, od pozorišta, preko vizuelne umetnosti do muzike i filma. Za mlade bih izdvojio brojne radionice ilustracije, učenja francuskog jezika, kutka za video igre ali i brojnih prezentacija stripovskih izdanja, sve to na štandu Francuske. Pozivam vaše čitaoce da posete veb-sajt Francuskog instituta na kom se nalaze detaljni programi kulturne sezone i aktivnosti na štandu tokom Sajma knjiga.
Francuski institut je pre dve godine proslavio sedamdeseti rođendan. Koji su danas ključni ciljevi ove ustanove na čijem ste čelu?
– Francuski institut u Srbiji za misiju ima promovisanje francuske kulture i jezika, ali i saradnju u oblastima univerzitetske i naučne saradnje. Kada je kultura u pitanju, naša namera je da u predstojećem periodu unapredimo saradnju u oblasti kinematografije, stripa, scenskih umetnosti, muzike i kulturnog nasleđa. Tokom iduće godine, povlačićemo paralele između sporta i umetnosti u cilju obeležavanja Olimpijskih igara čiji je Francuska domaćin, ali i muzike, koja je nezaobilazni element približavanja kulture između prijateljskih naroda kao što su Francuska i Srbija.
Dani francuske kulture u Srbiji imaju za cilj jačanje veza između Francuske i Srbije. Šta, po vama, najviše povezuje Francusku i Srbiju, a na kojim vezama bi narodi naših zemalja mogli da porade?
– Francusku i Srbiju prevashodno povezuje istorijsko prijateljstvo i zajedništvo u ključnim trenucima koji su definisali izgled današnjeg sveta. To je uvek osnov dobar osnov za razvijanje saradnje u oblastima kulture ali i drugih oblasti, poput ekonomije. Francuski institut u Srbiji će u narednom periodu svakako, u svom delokrugu, podržavati i sarađivati sa Srbijom na njenom putu ka Evropskoj uniji.
Već neko vreme živite u Beogradu. U čemu posebno uživate u srpskoj prestonici?
– U Beogradu uživam u vožnji biciklom i provođenju vremena na obalama Save i Dunava gde slikam kada god za to imam slobodnog vremena. Prija mi kultura kafea i restorana i tradicionalna srpska gostoljubivost i ljubaznost.
A šta vam najviše nedostaje iz Francuske u Srbiji?
– Iz Francuske mi najviše nedostaje porodica, supruga i deca koja se tamo školuju i koji nisu mogli da mi se pridruže u Beogradu tokom čitavog trajanja mog mandata.
Bonus video: Gospodar prstenova, najvoljenija knjiga 20. veka
