Izgledalo je početkom jeseni da se stvari donekle vraćaju u normalu i muzičari su, istina uz značajna ograničenja, uspevali da tu i tamo nastupaju u Srbiji i regionu, uglavnom na otvorenom i ponekoj većoj sali. Međutim, pokazalo se da je situacija sa koronavirusom dala za pravo onim pesimističnijima među njima, koji su sa nevericom gledali u mogućnost za kakvu takvu koncertnu jesen i zimu.

Yu gupa trebalo je da održi koncert u beogradskoj Kombank dvorani 29. novembra, tačno na 50. godišnjicu od osnivanja, ali je on odložen do daljeg zbog pogoršane situacije sa pandemijom koronavirusa. Prethodno su i nastupi grupa Artan Lili, Kanda Kodža i Nebojša, Nena Belana i Čoveka bez sluha, prethodno zakazani na istom mestu u novembru, takođe odloženi za mart 2021.

– Izgleda da nije vreme za koncerte sada – kaže Žika Jelić, basista Yu grupe.
Na pitanje šta članovi jedne od najdugovečnijih domaćih grupa planiraju do proleća, kaže kratko da će svakako „normalno održavati probe“ i to je, manje više, to što su sada u prilici da rade.

Bojan Slačala (Artan Lili): Da klizalište postane rokalište

Artan Lili trebalo je da prvi put svira u Kombank dvorani, ali je otkazan i taj nastup, kao i onaj planiran za 13. novembar u Užicu. Ovaj bend uspeo je da naniže više svirki tokom jeseni, praktično od trenutka kada je Krizni štab dozvolio održavanje događaja iz kulture pred publikom do 500 ljudi. Kako kaže basista i vokal Bojan Slačala, pažljivo su pratili šta se dešava i „jurili su rupe u pandemiji“, pa odmah pravili koncerte tamo gde je to moglo. Sada se i oni suočavaju sa situacijom sa kakvom su se i oni i svi drugi muzičari suočili proletos.

– Sada je gore deset puta nego proletos, ali smo izgleda oguglali na to, pa ne shvatamo to toliko tragično, što je dobro, ali je ukupna situacija daleko od dobre. Kako će to dalje da izgleda niko ne zna. Sad i nemamo mnogo izbora, svedeni smo, da tako kažemo, na osnovne funkcije. Spremamo novi materijal, pišemo pesme, gledamo da budemo kreativni i u ovoj situaciji. Pitaju nas da li ćemo da pomeramo koncerte za proleće i ne zna čovek šta na to da odgovori, jer se situacija menja iz dana u dan – priča Slačala.

Šta on vidi kao moguće rešenje?
– Ponovo kreće i priča o tome da li će i kako država da nam pomaže. Dok je bilo toplo mogli smo da radimo napolju, zasad je još tu i tamo održavaju te vatrice, ali zimi nema takvih prostora, videćemo šta će biti na zimu, kad krene minus. To ne zna niko. Novogodišnji koncerti se održavaju na otvorenom. Ako mogu da se organizuju za Novu godinu, što ne bi moglo tako i drugim danima? Da klizalište bude rokalište – razmišlja Slačala.

Vlada Rajović (KKN): Snimićemo album, pa neka stoji

– Situacija je takva da muzičari, gledano sa tog finansijskog aspekta, jednostavno pokušavaju da prežive. Što se nas tiče, radićemo isto što i proletos. Proleće nam je bilo baš radno, bežali smo od stvarnosti, ali ne u depresiju i melanholiju, nego smo uradili pet novih pesama za album, ostalo je da uradimo još toliko i to ćemo sada da završavamo. Probaćemo i sve da ih snimimo, pa neka album stoji završen, bolje nego da gubimo vreme. Spremili smo i naš anplagd proletos, imali smo probe svaki dan. To je bilo dobro jer kada se tak prozor malo otvorio, uspeli smo da „ukrademo“ jedno sedam, osam svirki, a bili smo spremni, usvirani, imali smo rutinu. I prijali su nam ti koncerti. Sad nam je glavni akcenat na tome da završimo nove pesme, da uđemo u studio i snimimo ih. A finansijski… Ne znam šta bih rekao – kaže Vlada Rajović, bubnjar benda KKN.

KKN Foto: promo/Tijana Đinđić
Rajović dodaje i da su organizatori tih nekoliko koncerata KKN bili korektni, da niko nije pokušao da spusti honorare koristeći se situacijom.
– I SOKOJ je dao pomoć muzičarima i ispali su fer, esnaf se držao dosta dobro. Ne pamtim kad sam se čuo sa toliko muzičara kao u ovom prethodnom periodu. Što se tiče nas, do proleća ćemo izaći ćemo muzički kvalitetniji, imaćemo vremena da se bavimo detaljima, za kakve ga imamo manje kada imamo po tri svirke nedeljno. Onda ni probe ne stižemo da imamo redovno – priča Rajović.

Ovaj bend svirao je sredinom septembra i na festivalu „Arsenal“, bez publike. Nastupi Amire Medunjanin, Lee Dobričić, Čoveka bez sluha, KBO!, Nikole Vranjkovića, Kendija-Pabla Kenedija, Kruševac geta i KKN za samo nekoliko dana onlajn je pogledalo 30.000 ljudi. Rajović kaže da im je osećaj na toj svirki bio pomalo neobičan.

– To je bilo dosta čudno. Svirali smo na Garden stejdžu, gde smo svirali i pre pet godina i kada se pogledaju i uporede snimci i fotografije vidi se koliko je to različito. Sve što bi trebalo da se dešava na koncertu, ljudi u publici pre svega, toga nije bilo i onda je bend u situaciji da treba da ponudi sve od sebe, a nema interakcije sa pulikom, nema odakle da se izvuče energija. Sad kada to slušam, zvuči dobro, ali jeste dosta drugačije. Međutim, sve što je u koristi svirki, kao i taj nastup, dobro je i mi ćemo ići u tom pravcu. Da su mi onlajn koncerti dragi, nisu, ali radićemo sve što budemo mogli – zaključuje on.

Blagoje Nedeljković Pače: Snimamo, sviramo i dišemo na škrge

Električni orgazam je verovatno u najčudnijoj poziciji od svih domaćih bendova. Trebalo je da velikom turnejom proslave 40 godina rada, ali su im mnogi koncerti odloženi i sviraju samo tamo gde mogu, kao pre neki dan u Nišu. Veliki beogradski koncert pomeren je za proleće, a i to je za sada neizvesno. Bubnjar ove grupe Blagoje Nedeljković Pače, inače poznat kao iskusni studijski muzičar, u međuvremenu svira sa bendom Nikole Čuturila, sa Di Luna bluz bendom, povremeno i sa drugim grupama u klubovima. Od toga živi.

– Sve je neizvesno. Svuda u svetu se to dešava. U Beogradu se ovo što ja sviram svira samo u jednom klubiću u Cetinjskoj, ponekad i u „Voksu“. Ali dok se svi bendovi izređaju, to ispadne da sviramo jednom u mesec dana. Takve dane u šali zovemo „jedan dan života“. Za zimu već ne znam da li će se išta dešavati, jer oni koji o tome odlučuju svakog dana uvode neke nove mere. Od kad je sve ovo počelo, bila je jedanput neka pomoć SOKOJ-a, a uspevam za sada tu i tamo negde da sviram. Orgazam je imao skoro koncert u Nišu i to je bilo malo osveženje, a beogradski koncert zakazan je za april. Ali ni za to da će na proleće biti svirki nisam optimista. Neki kažu da će se stvari poboljšati od juna, neki govore o vakcinama tek 2025. godine… Svi smo se pozatvarali u studio, snimamo pesme i pripremamo se za neka bolja vremena – priča Pače.

Pačeta zatičemo u studiju kod gitariste Branislava Petrovića Banane, gde snimaju delove dokumentarca o Orgazmu za RTS. Za potrebe filma snimljen je i njihov nastup u Studiju 6 i on će moći da se vidi na Trećem programu RTS-a, a prikazivanje filma planirano je za Novu godinu.

– Eto, to radimo. Snimamo, sviramo i dišemo na škrge – kaže Pače, skromno, uz osmeh.

On ističe još jednu važnu stvar. Od koncerata i živih svirki ne izdržavaju se samo muzičari, nego i drugi profesionalci u tom domenu.
– Gomila ljudi je u krizi, ne samo muzičari. Tu su i organizatori koncerata, ljudi koji rade ozvučenje, menadžeri, promoteri, redari… – napominje iskusni bubnjar.

Aleksa Nedić (Vizelj): Onlajn svirke nisu rešenje

Sredinom oktobra je festival „Hali Gali“ u beogradskom „Dragstoru“ održan u dve večeri, a skoro pa gerilskim uslovima nastupila su 22 benda i izvođača. Slični događaji, po svemu sudeći, teško da će moći da se odigraju do kraja jeseni i na zimu. U nekima od tih bendova pripremaju se i da sviraju onlajn. Aleksa Nedić iz benda Vizelj, koji je učestvovao na takvim svirkama, a u septembru održao koncert „na zidiću“ ispred Doma omladine, ne vidi „onlajn svirke“ kao rešenje.
– Ne smatram da su one dobre i da doprinose na bilo koji način, a kamoli da menjaju događaj uživo – navodi Nedić.

U vreme kada ne bude svirki će, kaže, pripremati novi album.

– Vizelj radi na novom albumu i na novom zvuku. To podstiče kreativu u ovo zlo doba, tako da smatramo na neki način kao da smo dobili lufta da ne moramo da sviramo, nego da se posvetimo novom zvuku. Nadamo se da će dok završimo album biti u nekoj normali. Što se ostalih bendova tiče, ne znam, ali naš je savet da urade isto – kaže Nedić.

Maja Cvetković (E Play) : Sada je još gore nego letos

Maja Cvetković iz benda E Play još letos, govoreći za naš portal o tome u kakvoj su situaciji muzičari zbog situacije sa koronom, nije gledala optimistično na jesen i zimu. Ona podseća da su „svi strani bendovi i festivali odmah otkazali sve turneje i nastupe za ovu godinu, a mi smo bili nerealno optimistični“. Bubnjar benda E Play, Goran Ljuboja Trut, drži časove bubnjeva privatne časove ovog instrumenta, gitarista Nemanja Aćimović privatne časove matematike, a Maja, s obzirom na to se pored sviranja bavi i organizacijom koncerata, piše nove pesme i čeka da se sve smiri.

– I to je to. Ili ćeš da radiš to što radiš ili ćeš voziti taksi ili raditi nešto drugo, na tebi je – zaključila je tada Maja.
I ništa se nije promenilo do sada, dodaje ona i kaže da je sada „samo još gore jer je prošlo više vremena“.

Goran Bare: „Ako nekome treba konobar…“

Nije za utehu, ali ništa bolja situacija nije ni u regionu. Odjeknula je pre neki dan izjava Gorana Barea, data u intervjuu hrvatskom RTL-u, da je na rubu egzistencije.
– Voleo bih da me neko zaposli, ako nekome treba DJ na radiju, ili kopač krompira, ili prodavac, jer ja imam trgovački ispit, imam i ugostiteljski ispit takođe, tako da mogu da budem i konobar. Ja sam čovek totalno bez primanja, živim na rubu egzistencije, ako nekome treba radnik, neka me nazove – ispričao je Bare.

U karantinu je, kako je rekao, bio produktivan i radio je na albumu, a ljute ga dvostruki aršini van studija.

– Ako u crkvama može da se nađe 2.000 ljudi, ja ne znam zašto se ne bi moglo da se nađe i na koncertu. Verovatno zato što nas čuva Nečastivi, a njih čuva Bog – ogorčen je Bare.