Otpuštanje ljudi je čin spasavanja festivala, način da Nišvil nastavi da radi, a nadamo da će se situacija popraviti da te ljude možemo vratimo. Ako bude najava da sledećeg leta nema Nišvila, pitanje je i šta ćemo i sa festivalom i sa ostalim ljudima, kaže Ivan Blagojević, direktor međunarode džez smotre u Nišu, ocenjujući da su trenutno prinuđeni da u tom smislu budu "zli kapitalisti" .

Direktor Nišvila Ivan Blagojević saopštio je juče da su organizatori festivala dovedeni u situaciju da moraju da od 1. januara otpuste polovinu zaposlenih u Fondaciji „Nišvil“, a da je, iako je pripremljen plan za festival na leto 2021. godine neizvesno da li će ga biti. Za petoro od 10 zaposlenih otpuštanje je, kaže on, neminovno, a da će nastojati da ih vrate od proleća na posao. Od čega će tih petoro ljudi da živi u međuvremenu, pitamo.

– Četvoro ljudi koji budu otpušteni biće na birou tri meseca, a jedan od njih, s obzirom na raniji staž, pola godine. Svestan sam da je to privremeno rešenje, ali su bar ta tri meseca mirni, a potom ćemo videti šta dalje možemo da uradimo. Osim jednog koji radi u marketingu, to su zaposleni u organizaciji na terenu – kaže Blagojević.

Upitan da li misli da će biti u prilici da nađu posao u međuvremenu, Blagojević odgovara da „veruje da su male šanse za to“.

– To je surovo u tom smislu. Taj talas otpuštanja će tek krenuti i drugde. Morali smo ovo da uradimo da bismo očuvali srž festivala. Neke možda i ranije uspemo da ponovo zaposlimo. Za sada moramo da budemo “zli kapitalisti”. Ni ovako nismo profitabilni, zavisimo od konkursa i sponzora, pa niko tu ne može nikome da garantuje posao – kaže Blagojević.

Novac za plate zaposlenih, ističe on, obezbeđivan je isključivo od prodaje ulaznica i sponzora, a ove godine su ti prihodi izostali.

– Od čega da prihodujemo ako su nam plate vezane za ulaznice i za sponzore? Mi ove godine nismo prihodovali, a ono što dobijamo po konkursima su strogo namenska sredstva, tako da to nikad ne ide za plate, poreze i doprinose zaposlenima, uvek za program, tehniku, smeštaj… To deluje ogromno, a nas je desetoro i to nije neki strašno veliki broj, to je petoro ljudi. Primićemo ih opet od juna, možda i ranije, ako situacija bude bolja, naravno. Prinuđeni smo da sačuvamo srž firme koliko možemo. Ako se korona produži i sledeće godine, ugasićemo festival, više se nećemo baviti tim poslom – kaže direktor „Nišvila“.

Organizatori festivala obraćali su se Vladi Srbije za pomoć, potvrđuje on, na šta su upućeni na to da uzmu kredit od Fonda za razvoj kao rešenje. Ali taj kredit nisu uspeli da dobiju.

– Ne bismo otpustili zaposlene da smo uspeli da dobijemo kredit. To je bilo neko rešenje, čak i ponuđena opcija u Vladi Srbije, predali smo kao Fondacija uredno zahtev Fondu za razvoj, ali su nas odbili sa obrazloženjem da udruženja građana i fondovi nemaju prava na njihov kredit. To mi nije jasno, s obzirom na to da smo imali garanciju i ne vidim zašto su d.o.o. preduzeća sa 100 dinara osnivačkog uloga i malim prometima u većoj prednosti od nas. Tražili smo kredit da bismo to premostili, to nam je delovalo prihvatljivo, pošto je dve godine grejs period, a jedan odsto kamate. Nismo tražili nikakvu bespovratnu pomoć, iako su druge države pomagale na sličan način najznačajnije svoje festivale. To od države nismo ni očekivali, ali je kredit od Fonda bio neka mogućnost. Da ulazimo u bankarske kredite, sa visokim kamatama, nam zaista ne pada napamet. Radimo festival od nacionalnog interesa i nije valjda samo nama u interesu da opstanemo – navodi Blagojević.

On i čelnici drugih festivala zajedno su tražili podršku države.

– Mi smo svi kao grupacija festivala na dva sastanka u Vladi Srbije navodili spisak raznih predloga, od bespovratne pomoći do otpisa poreza na doprinose. Ali jedino što nam je ponuđeno, to je taj kredit Fonda za razvoj. Većina festivala nezadovoljna je time, bar naših pet, šest najznačajnijih festivala u ovoj zemlji, jer nismo naišli na neku dobru volju da se pomogne da preguramo ovaj težak period. Zašto bismo imali gubitke? Onda će nas prosto država likvidirati jednog dana, ako ne budemo plaćali poreze i doprinose zaposlenima. Blokiraće nas i ugasiti i to je logičan sled i onda bolje ne ulaziti u formiranje većih obaveza, da tako kažem – kaže Blagojević.

Sa druge strane, Savet međunarodnog džez festivala „Nišvil“ na sednici je pre dva dana usvojio finansijski plan i program za 2021. godine.

– Sve radimo kao da je normalno, s tim što smo ove godine usvojili skromniji program i za 30 odsto manji budžet. Tu računamo sve što bismo uspeli da dobijemo, pored novca od ulaznica. Jednostavno se bojimo da će sponzori možda manje davati, da će biti ponovo potreban razmak među posetiocima, što znači manje prodatih karata, a to automatski povlači i manji broj zaintereovanih sponzora, jer oni očekuju promociju pred velikim brojem gledalaca…. Zato smo za trećinu smanjili apetite, a već radimo ispod bilo kakve granice održivosti festivala. Pripremamo se kao da korone neće biti, ali stvar je vrlo nepredvidiva. Ne verujem da će se desiti avgust kada smo zbog 100 novih zaraženih u zemlji dnevno imali mogućnost da imamo 10 posetilaca na Letnjoj pozornici. Ne verujem da će se ta situacija ponoviti, verujem da će mere biti malo labavije i da će festival biti održan. S obzirom na manji budžet, u planu je izbačeno par pratećih bina, a neki skuplji hedlajneri su skinuti, oni skuplji. Nećemo objavljivati još program, ali smo odustali od nekih imena sa kojima imamo ugovore i mogli bi da doprinesu rejtingu festivala, da ne bismo došli u situaciju da ne možemo da ih isplatimo, pa da završimo na međunarodnom sudu. Podrška će svakako biti manja na svim nivoima, i u gradu. Jedino od Ministarstva kulture ne očekujemo slabiju podršku, jer slabija od ove od 1,4 miliona i ne može da bude. Moramo zaista biti oprezni, u nadi da ćemo se one sledeće vratiti – navodi Blagojević.

Upitan za sledeće korake, Blagojević kaže da se čeka proleće, da će u međuvremenu da nastave da kontaktiraju sa sponzorima i izvođačima.

– U aprilu ćemo videti kakva je situacija. Sada nam predstoje kontakti sa sponzorima sa kojima sarađujemo već godinama, da ispitamo da li će i sledeće godine pobeći kao letos ili će se možda vratiti, kao i aneksiranje ugovora sa već dogovorenim izvođačima, da vidimo da li negde možemo da smanjimo honorare. Mi inače uvek skupljamo više sredstava nego što dobijemo, tako da, ako mi ne skupimo taj novac, džaba nam svi konkursi. Tehnički troškovi festivala (bina, tribine, ozvučenje, svetla, hoteli…) već su prevazišli iznos koji dajemo za honorare izvođača. Ako hoćemo da budemo veliki festival, moramo da ulažemo u infrastrukturu. Mi jedini radimo sa dve glavne bine. Želimo da te bine budu bolje opremljene, da bismo mogli da dovedemo bendove koje želimo a koji ne bi hteli da nastupe sa ovakvom opremom. Da bismo mogli da trčimo trku u top 10, gde nas je svojevremeno smestio “Gardijan”. Sa druge strane, niko se ovde neće potresti ako ne bude Nišvila, to je moj zaključak. Ni, generalno na nivou države, a delimično ni na nivou grada – kaže Blagojević.

On pandemiju ove godine poredi sa „ratnim stanjem“ i ističe da „u ratnom stanju postoji crvena linija koja se zove: ne dirati budžet za kulturu“.

– Poruka svim lokalnim samoupravama, ministarstvima, a pre svega Ministarsvu finansija, je ono je što je Čerčil rekao ministru vojske: “A šta ćemo onda da branimo?”. Mi prvi put imamo sada da kultura nije potrebna društvu. Nakon ovog udara pandemije, kultura je bila prvo što je presahlo: i pozorišne predstave, i koncerti… Naš oprez je rezultat ovakvih reakcija – zaključuje direktor Nišvila.