0
Ljudi danas traže izlaz u velikim zaradama, u tome da se, ako se rade velike serije s reklamama, može doći do novca, a to je pogubno. Samo originalno stvaralaštvo može dovesti do pobeda, kaže reditelj Zdravko Šotra za Nova.rs.
Pre pola veka na Televiziji Beograd počeo je da se emituje kultni TV šou „Obraz uz obraz“ uz tandem Milena Dravić-Dragan Nikolić, koje je obožavala čitava Jugoslavija, a samo pet godina kasnije režirao je nešto potpuno drugačije, no opet unikatno – TV seriju „Više od igre“.
U plodnoj karijeri, koja broji gotovo 130 naslova s rediteljskim potpisom Zdravka Šotre, ređali su se filmovi, serije, dokumentarci, TV specijali…
Samo delić ogromnog opusa slavnog sineaste, koji je, uz kolege Đorđa Kadijevića, Boru Draškovića i Mišu Radivojevića, junak „Filma davne budućnosti“ Darka Bajića i Siniše Cvetića, čija je premijera večeras, čine „Priče iz radionice“, „Braća po materi“, „Boj na Kosovu“, „Lajanje na zvezde“, „Zona Zamfirova“…
Otuda i ne čudi što Zdravko Šotra sebe naziva rmbadžijom. Ceo život je, kako kaže za Nova.rs, rmbao. I taj veliki višedecenijski rad pokušao je sažme u jednu knjigu koju je, kako nam otkriva, nedavno završio:
– Knjiga će se uskoro naći u štampi. I znate šta, teže je bilo rmbati, nego sastaviti knjigu. Bilo je teško setiti se svega, jer bilo je toliko toga. Želeo sam da u knjigu stavim imena svih onih glumaca s kojima sam u životu radio. I jurio sam na razne strane, išao po arhivama, i moj najveći uspeh jesto to što sam došao do spiska od 500 glumaca s kojima sam radio, a poticali su iz tri različita veka – iz 19, 20, i 21. veka. Glumac Dejan Dubajić je, recimo, rođen u 19. veku, a mlade glumice koje su igrale u mom poslednjem ostvarenju rođene su u 21. veku. Dakle, pokrio sam čitava tri veka – objašnjava nam Šotra.
Osim što je zapanjen s koliko je glumaca sarađivao, zaprepašćen je, kako priznaje, i koliko je radio, i gde je sve snimao:
– Zastrašujuće zaista. Rad na ovoj knjizi je bio prilika da se susretnem s tim. Nisam bio dovoljno svestan. Celu karijeru sam bio zaposlen na televiziji, ali kad sam otišao zvanično u penziju tek sam onda počeo novu karijeru. Mislim da sam od odlaska u penziju toliko toga snimio da se od toga mogla napraviti čitava jedna nova karijera. Ne znam da li to išta valja, ali snimao sam mnogo – i šou programe, i dečije i dokumentarne filmove, i komedije, i drame. Što god živ čovek može da snimi!
I dok je ispisivao knjigu pitamo ga koliko su ga sećanja ophrvala i da li su prevladala ona bolna ili pak lepa?
– Lepa, jer zadovoljan sam. Ipak, nisam u životu sedeo. Radio sam ono što sam voleo da radim. Uspeo sam da se iškolujem, gladan, siromašan, bez ikakvih normalnih uslova. I nije da nisam zadovoljan, jer sam nešto bar uradio u životu. Da nije sve tako očajno kao što je moglo biti – skroman je reditelj, koji se još uvek dvoumi oko naslova knjige…
Trenutno prevagu nosi naslov „Ja i mojih 500 glumaca“, a pred čitaocima bi trebalo da se pojavi početkom naredne godine. Tačnije, u februaru.
A dokumentarno-igrano ostvarenje „Film davne budućnosti“ autora Darka Bajića i reditelja Siniše Cvetića premijerno je prikazano večeras, u Mts dvorani, u kojem, kao jedan od četiri barda naše režije, Šotra priča o svojim iskustvima snimanja filmova. Igrajući se s asocijacijama na naslov ostvarenja, Zdravko Šotra priča za naš sajt kako vidi film u budućnosti:
– Samo gajim nadu da će se film vratiti sebi. Otišli smo u masovnu produkciju. Ovde se sada radi puno za televiziju i zbog toga film sve više strada. Pod autorstvom u režiji se danas podrazumeva da neko radi na stotine epizoda za televiziju. Nažalost, to se sada zove režija. Znate, individualni napor traži mnogo rada, a i teško da će iko sada da finansira sat i po filma. I zato se slabo danas bilo ko i interesuje za film. Neminovno dolazi i do opadanja kvaliteta. Ljudi danas traže izlaz u velikim zaradama, u tome da se, ako se rade velike serije s reklamama, može doći do novca, a to je pogubno. Nadam se da ćemo se jednoga dana vratiti toj „dalekoj, davnoj budućnosti“, kako glasi naslov dokumentarca. Zaista nam je potrebno originalno stvaralaštvo, jer samo stvaralačka snaga može dovesti do pobeda – izričit je Šotra, koji stiže i da se našali uz opasku: „Kako sam samo pametan!“
Poslednji put kad se Zdravko Šotra prihvatio režije, bila je to serija „Aleksandar od Jugoslavije„, koja je emitovana prošle godine na TV Nova S. Ova TV serija ali i film, rađeni po istoimenom romanu Vuka Draškovića, okupili su ogromnu glumačku ekipu, a upitan na kraju ima li, posle „Aleksandra od Jugoslavije“, još nešto u vidu da radi, Zdravko Šotra ovako odgovara:
– Imam, ali bi bilo nepristojno da radim, jer ću u februaru napuniti 90 godina. Ja bih radio, ali bilo bi me stvarno sramota!
Bonus video: Darko Bajić o „Filmu davne budućnosti“
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare