Smrt slikara koga ni paraliza ni slepilo nisu sprečili da stvara

Čak Klouz je rođen 1940. godine u mestu Monro, u američkoj državi Vašington. Na početku svoje karijere slikao je po ugledu na apstraktne ekspresioniste kakav je bio njegov uzor Džejson Polok, sa čijim radom se prvi put susreo kao tinejdžer 1950. godine. I nakon studija na Univerzitetu Vašington, Jejlu i Akademiji lepih umetnosti u Beču počeo je da predaje slikarstvo na Univerzitetu Masačusetsu.Prvobitnu fascinaciju apstrakcijom odbacuje i posvećuje se figuralnom stilu, ali na svoj način. Na prvoj samostalnoj izložbi predstavio je seriju crno-belih slika baziranih na fotografskim portretima, po čemu će postati nadaleko poznat.I dok je kasnije svoje portrete "obojio", počeo je i da pravi "slike veće od života". Platna gigantskih dimenzija slikao je na osnovu fotografija koje je sam načinio, ali koristeći šablon kvadrata preko lica svojih junaka. Ali, i svoga, s obzirom da je radio i autoportrete.

I izlagao je po svetu i najvećim američkim muzejima, ali surovi preokret desio se u životu Klouza 1988. kada je zbog aneurizme kičme ostao potpuno paralizovan u 48. godini, podsetio je CNN. Uspeo je da "za nijansu" poboljša svoje teško zdravstveno stanje - tek toliko da je mogao da nastavi da slika sa četkicom koja mu je bila vezana za zglob i nadlakticu. I bilo je zadivljujuće svima kako je nastavio da pravi portrete, uprkos još jednom udarcu - dijagnostikovana mu je prosopagnozija, odnosno poremećaj percepcije ljudskog lica. Zbog te bolesti, praktično slepila, niti je mogao da se seti, niti da prepozna lica drugih ljudi….- Ceo moj rad odlikuju zdravstveni problemi - priznao je 2015. godine.A kada su ga zadesili svi ti problemi, zbog kojih bi većina završila karijeru, ovako se poverio svojim prijateljima:- Pa, pljunuću na platno ako treba!

I dok je na većini portreta dočaravao svoje prijatelje, članove porodice ili neke sasvim nepoznate ljude, često je slikao i svoje čuvene kolege. Među njima Roberta Raušenberga, Roja Lihtenštajna, Lua Rida i Sindi Šerman. Pozirali su mu i Pol Sajmon, Viljem Defo, Bred Pit, Kejt Mos… Napravio je portret bivšeg američkog predsedničkog para Bila I Hilari Klinton iz čijih je ruku primio priznanje Nacionalnu medalju za umetnost 2000. godine.Međutim, sve se promenilo poslednjih godina kada ga je nekoliko žena optužilo za neprimereno ponašanje. Pre četiri godine "Njujork tajms" i "Hafington post" objavili su svedočenja žena koje su tvrdile da im je Klouz upućivao lascivne i pornografske komentare dok su mu pozirale.Umetnik je negirao ove tvrdnje, mada je priznao da je ponekad bio "prljavog jezika", dodavši:- Ako sam nekome nešto nažao učinio, istinski mi je žao, nije mi bila namera.

Posle tih optužbi i izvinjenja u "Njujork tajmsu" vašingtonska Nacionalna galerija otkazala je retrospektivu umetnikovog opusa. Pre šest godina Čaku Klouzu je dijagnostikovana i demencija i potpuno se povukao iz javnosti.