Izložba crteža Jovana Rakidžića "Crta" biće otvorena sutra u 19 časova u galeriji Kuće legata.
Jovan Rakidžić na izložbi „Crta“ ispituje granica između naše slobode i mogućnosti. Pred sobom je umetnik, kako ukazuje uoči otvaranja postavke istoričar umetnosti, likovni kritičar i reditelj Đorđe Kadijević, imao tabake sablažnjivo prazne površine, a odlučio se da ih ispuni jednim jedinstvenim elementom mogućnosti koje mu pruža sloboda – linijom.
– Šta smo dobili? Monumentalne panoe, dramatičnog rvanja između slobode i volje, između slobode i htenja, između slobode i mogućnosti. Skrećući pažnju na lingvistiku Rakidžićevih monologa, reč je u umetniku koji je odavno prešao granicu zajedno sa dilemom koja ona nosi u sebi za svakog ko pokušava da je pređe između figuracije i nefuguralnosti. Ali ovde se radi o nečemu što u tumačenju može da se sabije samo u jednu reč, a to je struktura. Ta gustina poteza, ta akumulacija energije i to doslovno fizičke, pokretana snagom volje i velikim nabojem imaginacije, otkriva jednu tajanstvenu i retko viđenu pojavu – smatra Kadijević.
Nešto slično Rakidžićevim linijama nikada istoričar umetnosti i reditelj nije video, dodajući kako u umetnikovoj „nefiguralnosti postoji nepredvidiva, čudesno pojavljena primesa poetičnosti“:
– Za upućene ljude teško je i pokušati plasirati ubeđenje da u nefiguralnoj umetnosti može biti nečeg poetskog. Ali poetsko kao i sve ostalo što slika ima u sebi, nije rob figuralnog izražavanja. Ono izvire iz unutarnjeg naboja čoveka koji stvara sliku, njegovog duševnog stanja, njegovog da li svesnog ili intuitivnog posedovanja moći da se izrazi na lirski način. Ove slike trepere od nekog poetskog naboja. Nijedna od ovolikih linija nije povučena sebe radi. Ona se ne vidi. Njih prati jedan zvuk koji može čuti onaj od Boga obdareni posednik sluha. U toj zgusnutoj fugalnoj muzici datoj kroz linije kretanja intuicije i duha čuju se zvuci jedne fuge koja nas uvodi u prostor umetničkog izraza, širi od svake vizuelnosti, figuralne ili nefiguralne, imitativne ili apstrahovane – zaključuje Đorđe Kadijević.
Bonus video: Izložba Priroda i jezik