Serijal: Koji savremeni pisci treba da uđu u lektiru (3)

Vladislava Gordić Petković brzo i lako razrešava nedoumice oko toga ko bi od savremenih pisaca trebalo da se nađe u lektiri. A to je jedna od većih nedoumica, ne samo teoretičara i univerzitetskih profesora, nego i predavača književnosti u školama, pa i šire javnosti, s obzirom na stalne polemike oko toga čije knjige bi đaci trebalo da izučavaju, da li je lista literature preobimna i zastarela…Pozvali smo zato književne kritičare da predlože po pet knjiga savremenih pisaca za lektiru i prethodnih dana predstavili smo izbore Mihajla Pantića i Marije Nenezić, a u narednim danima predstavićemo i predloge Branka Kukića, Gojka Božovića i Aleksandra Jerkova.

Predlozi Vladislave Gordić Petković

1. Srđan Valjarević - "Komo"

Retki su romansirani putopisi koju u toj meri liče na snoviđenje i bajku, a da uspeju, sa nužnom merom objektivnosti, da jasno pokažu poziciju autsajdera iz svih uglova, pa i onog radosnog.2. Senka Marić - "Kintsugi tijela"

Ovaj upečatljivi lirski roman o životu u bolesti menja svest o jeziku i malignim bolestima onako kako je to, u drugom formatu, činila Suzan Zontag. Pritom, to je intergeneracijska priča o solidarnosti, negovanju i staranju, o dostojanstvu u bolesti.3. Džon Kenedi Tul - "Zavera budala"

Glavni junak ovog romana je sam za sebe lektira, budući da spaja osobine Fausta i Falstafa, Don Kihota i Oblomova, Hamleta i Švejka. Ignacije Rajli tuguje za Srednjim vekom a prezire renesansu, boluje od izmišljene disfunkcije nepostojećeg organa, zamara čitaoca zanovetanjem, ali zato uporno podseća na falinke savremenog sveta – na manjak kontemplacije, na nesposobnost da se misli i zaključuje.4. Kris Abani - "Pesma noći"

Snažan i teskoban lirski antiratni roman nigerijskog prozaiste i pesnika Krisa Abanija koji je već sa osamnaest godina postao politički zatočenik a sa dvadeset pet emigrirao u Evropu pripoveda o građanskom ratu na tlu Zapadne Afrike u kom se bore deca. U pitanju je čudesan spoj lirskog govora i brutalne vizualizacije nasilja, a okosnica romana je jezik znakova.5. Antal Serb - "Putnik i mesečina"

Internacionalni bestseler koji je Evropa otkrila početkom ovog veka, više od pola stoleća nakon smrti autora, jednog od najobrazovanijih Mađara svog vremena, pripoveda o svadbenom putovanju koje postaje malo uvod u rastanak, a malo uvod u prošle živote: istinski nadahnuta, nostalgična i cinična povest o sazrevanju, pikarsko putovanje kroz košmar prošlog života i špalir mrtvih, sa dobro razmerenim epizodama mističnih iskustava i ironičnog suočavanja sa materijalnim interesima.