Obavezna lektira u školama povremeno je predmet velikih sporova, bilo da se neke od knjiga brišu sa spiska, bilo da se neke dodaju sa obrazloženjem da milenijalce treba privoleti čitanju makar popularnim naslovima, čak iako, prema oceni teoretičara književnosti, oni ne nose veliku vrednost. Neki, pak, smatraju da je spisak preobiman, a neki da je zastareo.
Pitali smo, stoga, vodeće književne kritičare kod nas koje knjige savremenih autora bi trebalo da se nađu u obaveznoj lektiri. Mihajlo Pantić predložio je juče pet naslova, danas pet naslova predlaže Marija Nenezić, a u narednim danima predstavićemo predloge Vladislave Gordić Petković, Aleksandra Jerkova, Branka Kukića i Gojka Božovića.
Književna kritičarka Marija Nenezić, članica aktuelnog Ninovog žirija, uz ogradu da neka od knjiga koje je izabrala možda već jeste u lektiri, predložila je naslove četiri savremena domaća pisca i jedne pesnikinje.
1. Radoslav Petković – „Senke na zidu“
Erudita, danas već moderni klasik, Petković integriše erudiciju i umetničku transpoziciju fenomena koji su obeležili jedno vreme. U slučaju romana „Senke na zidu“, prvih trideset godina dvadesetog veka, fenomen filma, tajna društva, evropsku kolektivnu egzistenciju ispričano kroz sudbine pojedinaca. Promišljeno, uzbudljivo, duhovito, Petković nastavlja istraživačku nit na strukturnom, stilskom i jezičkom planu koja srpskoj književnosti garantuje kontinuitet i opstanak u budućem vremenu.
2. David Albahari – „Pijavice“
Roman o burnim vremenima devedesetih godna dvadesetog veka, moderan zapis o egzistenciji „pod pritiskom“ svakodnevice, strukturno izazovan i inovativan. Elementi kabalističkog znanja i prakse kao važan motivacioni sloj koji ubrzava radnju, potencira višeslojnost romana o uticaju istorije na pojedinca ali i pokušaju pojedinaca da taj tok razume ali mu se i suprotstavi, kada je to neophodno.
3. Svetislav Basara – „Fama o biciklistima“
Poigravanje celokupnim istorijskim nasleđem, znanjem, istorijom, metafizikom, religijom, mitskim predstavama u posmodernističkom ključu. Jedna autentična književna igra koja na originalan način preispituje ideju Autoriteta.
4. Milena Marković – „Pesme“
Milena Marković je autentično moderan glas što znači da ispoljava, mimo bilo kakve književne mode, ili poželjnih poetičkih matrica, individualan gest „pobune“, jednako slobodnim, narativnim, ali i vezanim, stihom koji stvara asocijativni, simbolički niz značenja. Dobra poezija je nekako uvek mladalačka, nova i drugačija.
5. Srđan V. Tešin – „Priče s Marsa“
Tešin je trenutno najbolji autor mikro priče kod nas. Tradicija kratke prozne forme je duga ali Tešin joj daje novi ritam, strukturno i na polju značenja stvara, u ovim pričama, svet koji realan, stvarnosni potencijal života na početku dvadeset prvog veka ubrzava do usijanja. Moglo bi se reći da uspostavlja paradigmu mikro proze modernog doba.