3
Prethodna godina mi je bila najemotivnija na poslovnom planu. Teška, ali s druge strane, zahvalna sam na divnim trenucima koji su mi se dogodili, mnogo ljudi sam upoznala i zavolela ih. Mislim da nam svima fali to zrno zahvalnosti koje treba svaki dan da osećamo, kaže za Nova.rs Sanja Marković, glumica vanserijskog talenta, koja je širu javnost opčinila ulogom Goce u filmu "Toma" reditelja Dragana Bjelogrlića.
Rođena je 1994. u Beogradu, a odrasla je u sremskom selu Krnješevci. Glumu je diplomirala na Fakultetu dramskih umetnosti u klasi profesora Srđana J. Karanovića. Prvu ulogu je dobila na trećoj godini studija u Fejdoovom komadu „Hotel Slobodan promet“ u režiji Borisa Liješevića koja se igrala na sceni Jugoslovenskog dramskog pozorišta. Prošle godine postala je stalni član ansambla ovog teatra.
Njena debitantska filmska uloga Goce, treće supruge Tome Zdravkovića, donela joj je popularnost. Kroz film je protutnjala sa lakoćom, i nagrađena je za najbolju žensku epizodnu ulogu na 56. Filmskim susretima u Nišu i na 46. Mojkovačkoj filmskoj jeseni.
– To nisam ni očekivala niti sam se nadala. Bilo mi je važno da ljudi imaju sluha za film, nagrade mi nisu bile ni na kraj pameti. Svakako da su podstrek, da neko vidi da umeš to da radiš, u tom smislu mi je neprocenjivo značilo – priča Sanja.
Naročito zato što je to bila, kako kaže, „koska“ uloga a to je shvatila tek kada je videla film.
– Koliko sam bila luda da prihvatim da kao mlada osoba igram nekog starijeg ko nosi sve te muke i bori se sa njima. Ne mogu da kažem da ne poznajem Gocu jer i pre nego što sam je upoznala, videla sam i kod moje mame i kod žena u okruženju šta znači kada ti je porodica ispred svega, kakva je to požrtvovanost o kojoj se ne priča mnogo, nego se podrazumeva – objašnjava glumica. koja nam je uoči premijere rekla da jedva čeka da upozna Gocu, da je zagrli, oseti.
Srele su se prvo na jednočasovnom intervjuu, a potom na premijeri filma u Leskovcu i to je za Sanju bio jedan od najdragocenijih događaja u 2021. godini.
– Naš susret je bio izuzetno emotivan za mene. Goca je fenomenalna, puna života, iskra jednostavnosti i iskrenosti, kako priča tako misli. Ona je bila oduševljena „Tomom“ što mi je bilo izuzetno važno, iako je rekla da nije trebalo nje ni da bude u filmu, jer je smatrala da nije deo tog miljea, estrade, potpuno je iz drugog sveta. Shvatila sam koliko je Tomi značila, bila mu je uporište, imao je kome i gde da se vrati Zanimljivo je da nju nije zanimalo ni kako će biti predstavljena, ni kako će film biti snimljen, bio joj je bitan samo Toma i najveći utisak joj je kako ga je Milan odigrao. Kada je gledala film, plakala je od početka od kraja, nije mogla da se sastavi – objašnjava naša sagovornica, i dodaje da iako ne zna da peva voli sve Tomine pesme a posebno „Svirajte mi tiho, tiše“.
Posle „Tome“ Sanja Marković je nastavila da snima, a uloge je dobijala na kastinzima.
– Dragan Bjelogrlić je gledao premijeru predstave „Pujuće pozorište Šopalović“ u režiji Jagoša Markovića u JDP, pa me je pozvao mesec dana kasnije na kasting za „Tomu“. Već je bila pandemija koronavirusa i bilo je evidentno da će igranja u pozorištu biti teško, Dorćolsko narodno pozorište Kosmodrom gde često nastupam je stao, bila je grozna situacija. Onda me je me je Ivan Živković pozvao na kasting za seriju „Vreme zla“ gde sam dobila ulogu Zore. Sa njim sam radila svoju prvu seriju „Ujka novi horizonti“ gde je režirao neke epizode sa Rašom Andrićem, tako da mi se to dogodilo paralelno sa „Tomom“. I knjiga i serija su divne, a moja Zora je tragična ličnost. Značilo mi je i što je moj Danilo (Lončarević, prim. aut) takođe igrao u toj seriji Mladena Delića, imali smo i neke zajedničke scene – nasmejala se Sanja.
A onda je usledio film „Trag divljači“ reditelja Nenada Pavlovića koji ju je video na kastingu za „Tomu“ i dobila je ulogu novinarke. Takođe, gledali smo je u pilot epizodama serije „U zagrljaju Crne ruke“ u režiji Raše Andrića gde je igrala Dragu Mašin.
– Obožavam Rašine filmove, a njega volim i kao reditelja i kao čoveka. Dolazio je redovno u „Kosmodrom“ na predstave, i tako sam prvo dobila ulogu u „Ujka novi horizonti“, a potom u ovoj seriji, parodiji, koja mi je bila jako važna. Svaku scenu iz života, iz supermarketa, pošte, sa ulice iz autobusa, kada stavite na ekran ili filmsko platno, ljudi bi rekli da nije ovo možda preterano, a to ne da nije, nego je goli život. Tako je i u ovoj seriji. Kadgod je teško treba se našaliti.
Sanja se prisetila studentske predstave „Krmeći kas“ Ace Popovića koju je režirala Milja Mazarek, sa kojom su gostovali u Krajovi gde je nagrađena za ulogu Mileve.
– Ona je simbol Srbije i na kraju govori: „Meni kad je najteže, ja se setim reči mog pokojnog oca, a on kaže „Pij goljo – rita plaća. Hvataj se u kolo i drmaj ko da ti je sve potaman“.“ Važno je da se šalimo svakog dana.
I duodrama „Moj muž“ Rumene Bužarovske u režiji Jovane Tomić u produkciji JDP, donela joj je prošle godine, kao i njenoj koleginici Jovani Belović, priznanja na festivalima u Topoli i Banja Luci. A uloga Simke u „Putujućem pouzorištu Šopalović“ Ljubomira Simovića Nagradu „Ardalion“ na 25. Jugoslovenskom pozorišnom festivalu u Užicu. Pred kraj godine premijerno je izvedena predstava „Čarobnjak iz Oza“ u režiji Jagoša Markovića u Malom pozorištu „Duško Radović“ gde je Sanja odgirala naslovnu ulogu Doroti.
– Mnogo mi znači saradnja sa Jagošem. Probe su mi kratko trajale koliko je ekipa bila divna. Bilo mi je najvažnije da deci pružim čaroliju, i slobodno mogu da kažem da je ceo ansambl u tome uspeo jer smo osetili njihovu ljubav i toplinu. Za decu je stvarno posebno igrati – priča Sanja i otkriva da će ove godine raditi novu predstavu sa Jagošem Markovićem koji će je režirati u JDP.
Sada se zasluženo odmara, čita, gleda filmove, sumira utiske i puni baterije.
– Srećna sam što nije bilo žurbe, nekakve alavosti, sve treba polako. Ima vremena, sve ima svoj trenutak – naglašava Sanja Marković, koja i od najmanje, ume da napravi ulogu koja se pamti.
Bonus video: Premijera filma „Toma“ u Čikagu