21
Baletski igrači se ovde suočavaju s mnogim izazovima uključujući finansijske probleme, neizvestan penzioni status i nestabilnost. Borba za sigurnost i priznanje je teška, kaže solista Baleta Srpskog narodnog pozorišta Samjuel Bišop za Nova.rs.
Piše: Lela Rakić
Jedan od omiljenih igrača novosadske scene, poznat po izuzetnoj tehnici, izražajnosti i scenskoj harizmi jeste Samjuel Bišop, solista Baleta Srpskog narodnog pozorišta. Rođen u Engleskoj, umetničko putovanje započeo je u Kraljevskom baletu u Kardifu, da bi ga sudbina i ljubav prema plesu doveli u Srbiju, gde već deset godina oduševljava publiku SNP-a. Njegov bogat repertoar čine uloge u klasičnim i savremenim baletima, a posebnu pažnju privukao je tumačenjem Majke Simone u „Vragolanki“ i strastvenim interpretacijama u predstavama poput „Labudovog jezera“ i „Romea i Julije“.
A novu dimenziju emocija Samjuel Bišop donosi u novoj predstavi “Pričaj mi o ljubavi”, koja na suptilan i poetičan način istražuje različite aspekte ljubavi – od prve zaljubljenosti do dubokih životnih veza. Britanski igrač u razgovoru za Nova.rs najpre otkriva šta ga je privuklo baletu:
– Počeo sam da se bavim baletom kao dete i odmah sam bio očaran tom lepotom. Graciozni pokreti, disciplina i muzika su me privukli. Naime, muzika je davala magiju svakom koraku. Takođe, balet je predstavljao izazov ne samo u smislu savladavanja tehnike, već u stalnom pomeranju granica i napornom radu koji je donosio osećaj postignuća. Fasciniralo me je i kako balet može da ispriča priču bez reči. Kroz pokret sam izražavao emocije i stvarao iskustva koja su dopirala do publike. Balet je postao moj način komunikacije.
Radili ste u Velikoj Britaniji pre nego što ste se pridružili baletskom ansamblu Srpskog narodnog pozorišta. Šta vas je navelo da dođete u Novi Sad i kako ste se prilagodili novom okruženju?
– Pre nego što sam došao u Novi Sad, proveo sam pet neverovatnih godina u Baletu Velsa, maloj, ali dinamičnoj trupi u Velikoj Britaniji. Tamo sam usavršavao zanat u intimnom okruženju pošto je kompanija imala relativno mali broj igrača. Iako sam uživao radeći u toj trupi, osećao sam da je vreme za promenu i nov izazov u karijeri. Želelo sam da radim sa većom kompanijom, pa sam odlučio da se pridružim Srpskom narodnom pozorištu. Iako nisam mnogo znao o Srbiji, osim što sam čuo za Nikolu Teslu i Novaka Đokovića, odlučio sam da se preselim. Došao sam u Novi Sad, nesiguran šta me očekuje. Tranzicija nije bila laka, ali sam brzo zavoleo živopisnu kulturu, toplinu ljudi i bogatu umetničku scenu. Nikad se nisam pokajao zbog te odluke. Pridruživanje SNP-u otvorilo mi je vrata razvoja, kako profesionalno, tako i lično. Zahvalan sam na svemu što sam doživeo do sada.
Ostvarili ste brojne uloge u klasičnim baletima poput „Romea i Julije“, „Žizele“, „Labudovog jezera“… Koja vam je uloga bila najizazovnija?
– Veoma sam zahvalan što sam imao priliku da igram širok spektar uloga tokom karijere. Od klasičnih baletskih uloga do izražajnog karakternog ili savremenog pokreta, svaki žanr je nosio izazove i nagrade. Klasične uloge su mi omogućile da se povežem s osnovama baleta, gde su preciznost, tehnika i gracioznost ključni. Disciplina potrebna za ove uloge bila je velika, ali i nagrađujuća, jer sam nesvesno pomerao granice, uspevajući da zadržim lepotu i ravnotežu koje balet definišu. Uloge karakternih likova omogućile su mi da koristim različite aspekte pripovedanja i da se povežem sa publikom na direktniji način, oživljavajući likove kroz pokret i izraz. Savremena igra je ipak dodala novu dimenziju mojoj kreativnosti. To je sloboda ličnog izražavanja i eksperimentisanja sa novim stilovima. Iako je svaka uloga nosila bezbroj izazova, radost otkrivanja učini svaki trenutak vrednim truda. Veoma sam zahvalan na svim iskustvima, jer su doprinela da postanem umetnik kakav sam danas.
Predstava “Pričaj mi o ljubavi” premijerno je izvedena u martu. Kako biste opisali ovo delo?
– Predstava „Pričaj mi o ljubavi“ je savremena kreacija koja angažuje i očarava publiku na jedinstven način. Spaja elemente savremene igre koji nam omogućavaju da istražimo nove umetničke izraze. Učestvovati u ovoj produkciji je pravo zadovoljstvo, uz izazov da pokažemo kreativnost i tehniku, dok istražujemo emocionalnu dubinu pokreta kao sredstva komunikacije. Posebno se radujem prilici da ovu predstavu izvedemo na drugim scenama i pokažemo šta Srpsko narodno pozorište može da izvede. Verujem da će ova predstava biti dokaz strasti i talenta, ne samo igrača, već i koreografa i svih uključenih.
Srpsko narodno pozorište je nedavno dobilo novu direktorku baleta. Kako vidite njenu viziju razvoja ansambla i osećate li promene u radu?
– Balet Srpskog narodog pozorišta ulazi u novo poglavlje imenovanjem Aje Jung za direktorku Baleta. Iako joj je ovo prva sezona, već je ostavila veliki utisak. Aja ima jasnu viziju budućnosti kompanije, fokusiranu na uvođenje novih ideja, svežu koreografiju i širu publiku. Pod njenim vođstvom, kompanija je oživela novom energijom i kreativnošću. Aja nas podstiče da istražujemo nove stilove, pomeramo granice i eksperimentišemo s inovativnim konceptima koji spajaju klasični balet sa savremenim uticajima. Razume važnost očuvanja umetničke forme, ali i njenog razvoja za buduće generacije. Radujem se daljem razvoju kompanije pod njenim rukovodstvom i verujem da će naš umetnički uticaj rasti, kako u Srbiji, tako i šire.
S kakvim problemima se suočavaju igrači u Srbiji?
– Baletski igrači u Srbiji suočavaju se s mnogim izazovima uključujući finansijske probleme, neizvestan penzioni status i nestabilnost. Borba za sigurnost i priznanje je teška, jer mnogo godina posvećujemo umetnosti, a nagrade i razumevanje nisu uvek proporcionalni uloženom trudu. Moj najveći izazov je nedostatak stalne pozicije, nakon više od 11 godina igranja glavnih uloga na repertoaru nacionalnog baleta. Uprkos posvećenosti i iskustvu, i dalje nemam sigurnost, jer faktički – nisam stalno zaposlen. Ovaj nedostatak stabilnosti otežava planiranje budućnosti, kako profesionalno, tako i lično. Balet zahteva punu posvećenost, ali bez stabilnosti, teško je osećati se sigurnim u poslu. Nestabilnost je naročito frustrirajuća kada se iznova dokazujemo na sceni. Glavne uloge zahtevaju veštine, talenat i godine obuke, a neizvesnost ostaje. Gledajući kolege koji se suočavaju sa istim problemom, lako je postati obeshrabren, jer sistem ponekad ne pruža priznanje koje zaslužujemo, a naš vek brzo prolazi. Iako se suočavamo s izazovima, istrajavamo zbog strasti prema umetnosti, ali je jasno da je potrebno više znanja i truda institucija da bi se obezbedila održivost ove umetnosti.
Novi Sad je postao vaš drugi dom. Kako vas je ovaj grad inspirisao i da li imate omiljena mesta?
– Novi Sad je postao moj dom. Grad ima posebnu atmosferu, spajajući bogato kulturno nasleđe i moderni šarm. Ono što me najviše inspiriše u životu ovde je lak pristup prirodi, naročito Fruškoj gori. Trudim se da što više vremena provodim na otvorenom, a Fruška gora je savršen način da pobegnem. Mirne šume, lepe staze i spokojno okruženje nude savršen kontrast užurbanosti grada. Bilo da šetam sa ćerkom i psom ili uživam u tišini pored manastira, uvek mi donosi mir i prostor za razmišljanje.
Koji srpski običaji su vam posebno dragi i da li ste neke od njih usvojili u svakodnevnom životu?
– Toplo gostoprimstvo. Tradicija da dočekam goste raširenih ruku i tretiram ih kao porodicu nešto je što sam usvojio i cenim u svakodnevnom životu. Naučio sam da prihvatim osećaj zajednice, duboko ukorenjen u kulturu. Takođe, mnogo volim srpsku hranu. Srpska kuhinja je fantastična. Uživao sam otkrivajući bogate ukuse i tradicionalna jela. Bilo da su to ćevapi, sarma ili ajvar, hrana je uvek ukusna i pripremljena s ljubavlju. Često pokušavam da kuvam tradicionalna jela kod kuće, jer je to lep način da ostanem povezan sa kulturom.
Voleo bih da se zahvalim svojoj ženi, koja je Novosađanka, na stalnoj ljubavi i podršci. Ona mi je bila vodič kroz ovo kulturno putovanje, upoznajući me s običajima, hranom i jezikom koji su učinili da se u Srbiji osetim kao kod kuće.
Bonus video: Žizela
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare