Aja Jung za Nova.rs: Mera uspeha je blagajna, a sve ostalo su priče za slavska okupljanja i dežurne stručnjake opšte prakse na društvenim mrežama

"Politikom se nikada nisam bavila, jer za nju nemam dara, a nisam ni miljenica vlasti", govorila je za Nova.rs osnivačica i direktorka Beogradskog festivala igre, baletska umetnica i koreografkinja Aja Jung. Međutim, onog časa kad je krajem oktobra postavljena za novu direktorku Baleta Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu mnogi su posumnjali na "spregu s politikom". I sama se osvrnula na, kako je rekla, brojne zlurade komentare koji su pratili "sticanje" nove funkcije u najstarijem profesionalnom srpskom teatru, poručivši da nikada, pa čak ni kad je 2018. na beogradskim izborima bila na listi SNS-a za gradsku odbornicu, nije bila član niti jedne partije.

Direktorka Beogradskog festivala igre, za čije je 22. izdanje, koje će biti održano od 7. marta do 15. aprila naredne godine, najavljen impresivan program, smatra da je njen "ulazak u sistem" dobra vest i za Balet i za Srpsko narodno pozorište.

I sad, kad je već neko vreme na novoj funkciji, u razgovoru za Nova.rs otkriva kako je "biti deo državnog sistema", a govori i o svemu što je prošla kako bi ustanovila jednu od najrespektabilnijih manifestacija u nas - Beogradski festival igre.

Da li ste imali nedoumice kada su vas pozvali da postanete direktorka Baleta Srpskog narodnog pozorišta?

- Nedoumice me nisu napustile. Valjda je to deo igračkog nasleđa koje ponesete u život. Disciplina, rad, neprekidna preispitivanja, duh takmičenja i duboka samokritičnost. Srpsko narodno pozorište je kuća koja je oduvek bila dobar domaćin mom Festivalu igre. Kuća u kojoj je rastao zajedno sa novosadskom publikom. Međutim, kada bi se završila festivalska predstava, zagasila svetla i spakovali kamioni, ja bih se vratila u Beograd. Drugačija je situacija kada ste deo tog tima. Izazov je ogroman, baš kao što su ogromni i problemi. Od vrhunskog samoupravljačkog nasleđa, do milion nepisanih pravila koja je teško izbrisati. Igrači su u tom lancu najmlađi, mislim na one koji zaista igraju, i njima su urgentno potrebni dobri uslovi i mogućnost da se razvijaju na zadovoljstvo publike. Moj fokus su upravo ti ljudi i ja sam tu zbog njih!

Po postavljanju na novu dužnost precizirali ste da "promene u Baletu SNP-a treba da budu nežne i da svi radite zajedno u dobroj sinergiji, uz fokus na iskustvo, ali i stvaranje mogućnosti za mlade igrače". Šta ste do sada uspeli da postignete?

- Na funkciji sam mesec dana. Sa igračima trenutno radi izuzetni Aleksandar Antonijević, novosadski đak i dugogodišnji prvak Kanadskog nacionalnog baleta, danas omiljeni pedagog u Torontu, Moskvi, Kopenhagenu… U pozorištu su istovremeno i koreografi Icik Galili i Enriko Moreli, sa svojim asistentima. Očekujemo da uskoro dođe i Andonis Fonjadakis, ali i predstavnici Fondacije Karle Frači iz Milana. Odigrali smo tri, a očekuje nas još osam izvođenja baleta "Krcko Oraščić". U ovoj predstavi nastupaju svi naši prvaci i solisti, a imali smo i goste iz Teatra San Karlo. Da ne zaboravim - sve predstave su rasprodate. Do poslednjeg mesta!

Priznali ste da nikada tokom karijere niste želeli da budete deo sistema. S obzirom da ste pre nepuna dva meseca postali jedan od rukovodilaca najstarijeg profesionalnog teatra u nas, kako je "biti deo sistema"?

- Isključivo se vodim načelima koja sam stekla van sistema. Mislim da je to danas dragoceno za sistem kome je potrebno ozbiljno reinstaliranje. Uostalom, na čelo mnogih evropskih i svetskih baletskih i operskih kuća došli su ljudi koji su dobar deo života proveli kao slobodni umetnici ili preduzetnici. Danas, mnogo više nego ikada ranije, mera uspeha se traži na blagajni i u prepoznatljivosti među najširom kulturnom javnošću. Takođe je važna vidljivost koja se stiče na festivalima i gostovanjima. Sve ostalo su priče za slavska okupljanja i dežurne stručnjake opšte prakse na društvenim mrežama.

Ako vam je jedan od ciljeva da Balet dobije na prepoznatljivosti, kako to učiniti?

- Medijska pažnja, koju smo dobili na samom početku, već je premašila očekivanja. Sada kada su oči uprte i očekivanja najednom naštelovana na novosadski Balet - potrebno da je učinimo da bude prepoznat po zanimljivoj, živoj produkciji i umetničkim dostignućima. Vaš sajt tokom prethodnih godina nije pisao o novosadskom Baletu onoliko koliko je bilo objava tokom poslednjih mesec dana. Znači, ipak se kreće.

Kad se osvrnete na početke Beogradskog festivala igre, koliko je bilo teško izneti na sopstvenim plećima takav poduhvat i jeste li danas ponosni na ono što ste postigli?

- Ponosna sam. Ono što projektu dugom 22 godine daje apsolutnu posebnost u odnosu na druge evropske festivale jesu mesto, odnosno okolnosti u kojima se razvijao. Zahvalna sam svima koji su bili ili ostali uz mene u tom poduhvatu koji danas uživa poštovanje celog sveta.

I 22. izdanje Beogradskog festivala igre ugostiće svetske zvezde u Srbiji. Šta biste izdvojili kao poslastice?

- Neko voli baklavu, a neko reform tortu. Zato je uvek nezahvalno kada treba da preporučite nešto što je po vašem ukusu. Verujem da je hrabrost u predstavljanju svih razičitosti i stilova današnje igre ono što naš festival čini važnim i prepoznatljivim. Trudili smo se da umetnički i produkcijski kvalitet budu jedino merilo pri selekciji, bežeći od kreiranja festivalskog kalupa. Radujem se svetskoj premijeri jedne ansambl produkcije Baleta iz Atine "Zlatno doba", baš kao i solo komadu Tanc Teatra Pine Bauš koji izvodi aktuelni direktor ove trupe - Boris Šarmac. Biće zanimljivo otkriti novi komad miljenika beogradske publike Jakopa Godanija u izvođenju kompanije Spellbound, ili žonglere okupljene oko londonske trupe Gandini Juggling u predstavi koja je ove godine bila apsolutni hit Sadlers Velsa.

Koliki je značaj dolaska Roberta Bolea na Beogradski festival igre, ne samo kao jednog od najvažnijih baletskih umetnika našeg vremena, već i ambasadora koji svojim projektima popularizuje balet širom sveta?

- Roberto Bole je verovatno poslednja planetarna, a igrajuća baletska zvezda. Neko koga su posle Nurejeva, Barišnjikova i Boke, ljuti poznavaoci, a zatim i ljubitelji baleta, odnosno najšira publika, postavili na tron nedodrljivih sinonima jedne umetnosti. Bole je superstar koji se istovremeno nalazi i u baletskim enciklopedijama i na naslovnim stranicama najpoznatijih modnih časopisa, umetnik koji za samo nekoliko sati može da rasporoda veronsku Arenu! Privilegija je videti ga na sceni Sava centra, u društvu prvaka Baleta milanske Skale, Baleta Kraljevske Opere iz Londona i Baleta parske Opere! To je jedan od onih događaja koji se sigurno neće ponoviti. Zato, kupite ulaznicu na vreme!

Na 22. Beogradskom festivalu igre publika će imati priliku da, pored vizuelne čarolije Šona Parkera, uživa i u emotivnoj snazi glasa Iva Dimčeva. Spoj pokreta i muzike doprinosi jedinstvenom iskustvu za publiku?

- Šon Parker je australijski koreograf kog smo već imali prilike da upoznamo kroz simpatičnu predstavu "Srećan kao Lari" koja je izvedena pre mnogo godina na Festivalu. Novi komad, pod naslovom "Kralj" je sasvim drugačiji. Posebnost produkcije je upravo u živom koncertu kompozitora i pevača Iva Dimčeva. Igra i muzika se ovde prepliću u čudnoj predstavi koja preispituje pravila i predrasude. Jednostavno, treba videti!

Ustanovili ste festivalski prolog u Bioskopu Balkan, za koji se uvek traži karta više. Šta nas čeka pred zvaničan početak Festivala igre?

- Bejtna je poziv u nečiji dom! Zdravica umetnosti, pokretu, muzici, odličnoj hrani. Na sceni su muzičari i koreografi iz 12 različitih i udaljenih zemalja: Liban, Belgija, Koreja, Togo, Japan, Palestina… Jedino što ih spaja jeste njihova igra, sjajna živa muzika, kao i odlična hrana na velikom stolu koji predstavlja svojevrsnu odu zajedništvu. Naravno, to je tek početak višeslojne predstave koju potpisuje libanski umetnik Omar Ražih, a u kojoj ravnopravno učestvuje i publika. To je poziv da govorimo istim jezikom, što je uostalom i slogan ovogodišnjeg festivala. Iz Balkana ćemo preći ulicu, kako bismo stigli u Narodno pozorište, gde će nastupiti Vertigo iz Tel Aviva. Situacija u svetu je zastrašujuća, pa verujem da festivali i teatar uopšte, ponovo imaju zadatak da pruže odgovor i utehu, ali i da prikažu umetničke glasove koji nikada nisu na strani sukoba i mržnje. Naprotiv.

Šta vam je u ovom trenu najveći izazov?

- 22. Beogradski festival igre, nova produkcija za Balet Srpskog narodnog pozorišta i ciljevi koje sam zacrtala za učenice moje Škole! Takođe, izazov pregovaranja sa familijom, jer silno želim da udomim još jednog psa… Ne ide lako, ali će se desiti.

Bonus video: Aja Jung