"Retko častan i moralan čovek": Održan komemorativni skup posvećen Davidu Albahariju

O životu preminulog pisca su govorili: Predrag Marković, Gojko Tešić, Vasa Pavković, Mihajlo Pantić, Gojko Božović, Nikola Petaković i Nenad Milošević.David Albahari (Peć, 1948 - Beograd, 2023) bio je srpski književnik, urednik, prevodilac i akademik SANU. Pisao je uglavnom romane i kratke priče koje su često u potpunosti ili delimično autobiografske.

Pisac, urednik, profesor književnosti Gojko Tešić je istakao da je Albahari bio u svemu "izuzetan, retko častan i moralan čovek", te da pre njega nije postojala takva ličnost i ubeđen je da neće ni biti takav čovek nigde ni posle smrti velikog pisca.Tešić se prisetio saradnje sa Albaharijem u redakciji magazina "Književna reč" u periodu od sedam godina (1977-1984)."Tada je proročki otkrio Svetislava Basaru, kao urednik mu je objavio prvu priču u tom listu. Neobično se radovao otkrivanju novih pisaca. To nije bilo nikad uobičajeno za književnika da otkriva druge autore, naprotiv, veoma retko", rekao je Tešić.On je naveo da se Albahari izuzetno razumeo u muziku, tako da je dosta pisao o rokenrolu bivše Jugoslavije, posebno o pojavi "Novog talasa".

"Davidov roman "Mrak" bio je prelomni trenutak u domaćoj savremenoj književnosti kao pojava nečeg sasvim novog. Bio je najblistaviji i najčestitiji čovek i urednik koga sam imao čast da upoznam, koji je uspeo i da ima svoje sledbenike, takozvane "Albaharijevce", zaključio je Gojko Tešić.Preminuli pisac je bio uspešan i kao prevodilac sa engleskog jezika, čime je u Srbiji otkrivao američke, engleske i australijske pisce.Dobitnik je NIN-ove nagrade za roman „Mamac“ 1996. i nagrade Zlatni suncokret za zbirku priča „Svake noći u drugom gradu“ 2008. godine.Urednik, pisac, književni kritičar i teoretičar književnosti Vasa Pavković je izjavio da je "Albahari bio veoma neobična ličnost koja je boravila u našim životima oko 50 godina", koliko je bio prisutan u književnosti.Pavković smatra da je Albahari pisao modernim srpskim jezikom od samog početka svog stvaralaštva i nastanka prvih priča.

"Istim stilom je pisao, a opet je stvarao sasvim različita prozna dela. Svaki put je svesno ulazio u rizik pri pisanju nove knjige. Poznato je da je bio majstor koncepcije i forme romana, ali je takođe bio majstor detalja sa kojima je mogao mnogo toga lako da objasni", naglasio je Pavković.Kritika je uglavnom smatrala da je David Albahari pisac prilično zatvorenog, na momente hermetičnog izraza, autor koji zahteva veliki napor i punu saradnju čitaoca. Ipak, on je tokom plodne karijere, stekao naklonost kritike i prilično veliki broj publike.Pavković je ocenio da je David Albahari puno znao o rokenrolu kao prava enciklopedija i da je bio retka plemenita ličnost."Možemo sagledati njegov lik i delo kroz četiri segmenta u karijeri: kao pisac romana i priča, kao prevodilac tolikih dela, urednik listova "Pismo", "Književna reč", "Kultura istoka", i kao pojava celokupne ličnosti", zaključio je Pavković.Gojko Božović, osnivač i glavni urednik izdavačke kuće "Arhipelag", složio se sa Pavkovićem oko te četiri svestrane ličnosti pokojnog autora, koje je takođe analizirao.On je posebno naglasio i kako je David bio uspešan prevodilac, jer je svima otkrio vrhunske pisce koje je veoma voleo da čita, kao što su Isak Baševis Singer, David Grosman, Sol Belou i drugi.

"Nepravedno, teško i nemoguće je govoriti o Albahariju u prošlom vremenu. Jedinstven je bio po tome što nikada niste mogli u književnim krugovima i šire da čujete bilo šta loše o njemu, niti je on ikada mislio ili govorio o nekome loše", zaključio je Gojko Božović.Albaharijeva ostvarenja prevođena su na francuski, nemački, engleski, hebrejski, poljski, italijanski, makedonski, slovenački, albanski, slovački, mađarski jezik.U poslednje vreme je bio nagrađen, u julu 2016. godine osvojio je prvu nagradu na festivalu "Druga prikazna" (Druga priča), u Skoplju (Severna Makedonija). U Novom Sadu uručena mu je Međunarodna nagrada za književnost „Aleksandar Tišma”, za roman "Danas je sreda" (2022).Opus mu čine zbirke priča - „Porodično vreme“ (1973), „Obične priče“ (1978), „Opis smrti“ (1982), „Fras u šupi“ (1984), „Jednostavnost“ (1988), „Pelerina“ (1993), „Izabrane priče“ (1994), „Neobične priče“ (1999), „Drugi jezik“ (2003), „Senke“ (2006), „Svake noći u drugom gradu“ (2008), „21 priča o sreći“ (2017).Profesor, književnik i urednik Mihajlo Pantić je veoma emotivno i nadahnuto govorio o Davidu Albahariju isključivo kao o prijatelju koji mu neizmerno nedostaje i istakao da je bio veoma duhovit sa posebnim cinizmom, ironijom, sarkazmom.

"Ne mogu da se setim nijednog dana u vezi književnosti da nisam pomislio na Davida, on je uvek prisutan u mojim razgovorima. Ne verujem da će i nadalje ikada biti dana da ne pomislim na mog prijatelja. Od svih kolega najviše sam pisao tokom karijere o Albahariju, i povodom njegovog odlaska sam napisao još dva teksta", otkrio je Pantić.Albaharijevu kolekciju čine značajni romani - „Sudija Dimitrijević“ (1978), „Cink“ (1988), „Kratka knjiga“ (1993), „Snežni čovek“ (1995), „Mamac“ (1996, igran kao dramatizacija u Beogradu, u Narodnom pozorištu), „Mrak“ (1997), „Gec i Majer“ (1998), „Svetski putnik“ (2001), „Pijavice“ (2006, snimljen i film 2019. godine u režiji Dragana Marinkovića), „Ludvig“ (2007), „Brat“ (2008), „Ćerka“ (2010), „Kontrolni punkt“ (2011)."Imam veliki problem sa dve reči - praznina i tišina. Kad kažem praznina, pomislim da nemam čime da je ispunim posle njegovog odlaska. A tišina...ona je tu, dugo stoji, postoji, i nastaje uvek kada vam neko veoma drag zauvek ode", zaključio je Mihajlo Pantić.Podsetimo, nakon duge bolesti, David Albahari je preminuo u Beogradu 30. jula u 76. godini.Bonus video: Septembar i "nedelja ponosa"