10
Retrospektiva filmova Vlatka Gilića biće održana u Domu omladine 30. septembra i 1. oktobra u sali Amerikana, saopšteno je iz ove institucije.
Za 30. oktobar predviđena je projekcija filmova „In Continuo“ i „Dan više“, dok će dan kasnije biti prikazana ostvarenja „Moć“ i „Ljubav“, a gosti retrospektive, čija je moderatorka Jovana Nikolić, biće reditelj Srdan Golubović i filmski kritičar Srđan Vučinić, dodaje se u saopštenju Doma omladine.
Vlatko Gilić, rođen 1935. u Podgorici, diplomirao je na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu. Iako njegov opus čini 12 kratkih igranih i dokumentarnih filmova, nastalih krajem šezdesetih i tokom sedamdesetih godina 20. veka, i danas se smatraju draguljima jugoslovenske kinematografije.
Unikatna ličnost domaće kinematografije, Gilić prestao je da se bavi režijom još osamdesetih godina prošlog veka, jer je bio na udaru jugoslovenskih komunističkih vlasti. Posvetio se pedagoškom radu, baveći se profesurom na Akademiji umetnosti u Novom Sadu i Fakultetu likovnih umetnosti na Cetinju, i potpuno se povukao iz javnosti. Iz protesta još od tada ne daje intervjue, želeći da se i na taj način bori protiv ograničavanja stvaralaštva umetnika i kontrole informacija od strane medija.
Gilić je jedini reditelj i scenarista iz Jugoistočne Evrope koga je NBC uvrstio na listu pedeset najboljih sineasta u istoriji svetske kinematografije, zajedno sa filmskim umetnicima kao što su Felini, Hičkok, Bergman, Kurosava, Kubrik, Tarkovski, Renoar, Roselini, Orson Vels, Hjuston i Čaplin.
Rediteljevi filmovi čuvaju se u Galeriji modernih umetnosti u Njujorku, pohranjeni u kapsuli najvećih stvaralačkih vrednosti baštine čovečanstva, u skloništu obezbeđenom od eventualnog atomskog razaranja, i mogućeg gubitka biografija i pamćenja ljudske vrste.
„Niko ne istražuje ljudsku sudbinu na tako dubok način kao Gilić“, naveo je Vilard van Dajk, direktor filmskog odjeljenja njujorškog Muzeja savremene umetnosti u pismu upućenom „Dunav filmu“ u kojem traži da otkupi sva Gilićeva dela.
Podsetimo, Vlatko Gilić je 1971. godine na Berlinalu dobio „Srebrnog medveda“ za film „In Continuo“, a tokom dve naredne godine ovenačn je priznanjima na filmskom festivalu u Oberhauzenu za film „Dan više“ i „Ljubav“. Rediteljeva ostvarenja „Moć“, „Kičma“ i „Dani od snova“ bila su u selekciji Kanskog filmskog festivala.
Film „Ljubav“ je nominovan za „Zlatni globus“, a dugometražno ostvarenje „Kičma” je izdvojeno među deset naboljih u svetu 1978. godine. Američki producent ga je kandidovao za nagradu “Oskar” u kategorijama za režiju, kameru i muziku.
Bonus video:
Beograd u filmskim scenama
