4
Kada sam čula da nas je napustila Bisa, razmišljam o svemu, o našem druženju, saradnji. Uvek sam u nju imala poverenja, sa njom sam se savetovala i poveravala joj se, priča za Nova.rs čuveni sopran Radmila Smiljanić o primadoni Biserki Cvejić koja je juče preminula u 98. godini u Beogradu.
Biserka Cvejić imala je, kaže Radmila Smiljanić, relativno kratku, ali veliku karijeru, a to što je uradila bilo je „za dva života“. Dodaje da je o tome već mnogo puta pisano i sve se skoro zna i zato nam otkriva zbog čega je Biserka Cvejić za nju lično bila važna.
– Prvo, bila je ključna osoba na početku moje karijere. Kada sam počela sa pevanjem, bio mi je potreban vetar u leđa za inostranu karijeru, za kontakte, jer bez menadžera nije vredelo ništa pokušavati. I onda, niotkuda, pojavila se Bisa. Nismo se poznavale. Ona je čula da ja negde postojim, da sam mlada i talentovana, i raspitivala se o meni, iako je tada živela u Beču. U to vreme, putovala sam u Linc preko Beča zbog nastupa u „Pikovoj dami“. Te sezone sam imala zakazanih petnaest predstava tamo. I na jednom presedanju, Bisa me je preko veza i vezica ulovila. Ni sama ne znam kako, našla me je. Tada sam je prvi put videla, a već je bila operska diva, zvezda Bečke opere. Uhvatila me je za ruku, dovela me svojoj kući, nahranila, napojila, upevala i odvela na dve audicije kod tada dva najvažnija i najaktuelnija menadžera koji su držali bukvalno scene u celoj Evropi. Jedan od njih dvojice me je potom poslao na audiciju u Frankfurt, ja sam položila i tako je krenula moja internacionalna karijera. To što je Bisa uradila, to se ne zaboravlja i ja sam joj zahvalna do groba – priča nam Smiljanić.
Druga ključna stvar, nastavlja naša sagovornica, bila je privatne prirode.
– Ona je, to moram da kažem, imala odlučujuću reč kada je u pitanju rođenje mog sina Nikole. Naime, ja sam bila očajna nakon gubitka zdrave i prave ćerke, a ta sumnja me i danas tišti i proganja, i konsultovala sam se sa Bisom šta da radim. Da li da se potpuno posvetim karijeri ili da pokušam drugu trudnoću. Lomila sam se, bio je to težak period za mene. A Bisa je odmah rekla, s onim njenim kotrljajućim “r”: “Rodi drugo dete”. I posle je kao papagaj samo to ponavljala “Rađaj, rodi drugo“. Poslušala sam je – priča Radmila Smiljanić.
Žali zbog toga što im se dogodilo da nisu zajedno pevale u „Lisinskom“ u Zagrebu.
– Ja sam tada bila vrlo mlada, nepoznata, a Bisa je došla kao svetska zvezda. Trebalo je da nastupimo u Rosinijevoj operi „Stabat mater“, bile smo zajedno smeštene u hotelu, i divno se družile jer sa njom je drugovanje zadovoljstvo, a profesionalno je imalo šta da se nauči. Mnogo sam se veselila tom nastupu, međutim ona se razbolela i morala da otkaže koncert, pa ju je zamenila druga operska pevačica.
Ali, kako kaže, magija se desila u Beogradskoj operi.
– To se ne zaboravlja. Opera „Karmen“ u kojoj je gostovao čuveni Mario del Monako, a Karmen je bila naša Biserka Cvejić. Ja sam imala čast da tako mlada zapevam Mikaelu. Njih dvoje su toliko bili uverljivi, grandiozni, harizmatični, sve su nas poneli da smo prevazilazili sebe, nosili su nas. Kakva je to umetnost bila! I za nas na sceni i za publiku – priseća se Radmila Smiljanić i uz osmeh objašnjava koliko dugo ju je Bisa molila da joj ne persira.
– Privatno smo se družile, posećivale, posle i na fakultetu kada sam ja došla, ona je još predavala na Akademiji. I stalno me je terala da joj ne persiram, ali ja to zbog njene veličine nikako nisam mogla da prelomim. I to je dugo, dugo trajalo, a nju je nerviralo – navodi Radmila Smiljanić.
Na kraju nam kaže da veruje da “Bisina duša plovi i da se možda već sastavila sa svojim Duškom koji joj priča viceve i zabavlja je kao nekada”.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
