Podeli
Biserka Cvejić
Foto: Wikipedia/Enciklopedija Leksikografskog zavoda

Operska diva i pedagog Biserka Cvejić, preminula danas u 98. godini, imala je blistavu biografiju i ostavila je neizbrisiv trag u svetskoj operskoj umetnosti. Nastupila je u 77 uloga u više od 1.800 predstava izvođenih na pozornicama širom planete i pevala je sa najslavnijim pevačima svog doba. Nikada nije zaboravila svoje siromašno detinjstvo, a pored slave ostala je skromna i jednostavna osoba. Poseban, majčinski odnos imala je prema svojim studentima, a oni su joj uzvratili ljubavlju i odanošću.

Rođena je kao Biserka Katušić 5. novembra 1923. u Krilu Jesenice kod Splita. Kada je imala dve godine, preselila se sa roditeljima u Belgiju. Živeli su u Liježu, gde je njen otac radio kao rudar, a majka je kuvala za rudare.

Još kao mlada počela je da peva na ulicama i trgovima, prkoseći roditeljima koji su se tome protivili jer su smatrali, kako je govorila, da treba da završi neki zanat.

Prvi džeparac zaradila je od pevanja, a potrošila ga je na ručak sa porodicom. Otac joj je mlad nastradao, a ona je u svojim sećanjima na detinjstvo priznala da je čeznula da se vrati u domovinu. To je i uradila nakon rata 1946. godine. Prva stanica je bila Zagreb, a potom se preselila u Beograd.

“Putovala sam punih 12 dana, a u vagon sa humanitarnom pomoći, čuvenim Trumanovim jajima, ubacio me jedan američki vojnik. Da se vratim u Jugoslaviju odlučila sam kada je u Belgiji gostovao folklorni ansambl “Ivo Lola Ribar” iz Beograda i tada sam upoznala divnu Nadu koja mi je dala svoju adresu i rekla da je obavezno posetim kada dođem u Srbiju. Željna domaće pesme i reči, vraćam se u domovinu”, pričala je Biserka Cvejić.

Upisala je Muzičku akademiju kod operskog umetnika Josipa Rijeveca, a nakon diplomiranja joj je kompozitor Oskar Danon, tada direktor Beogradske opere, ponudio stalni angažman. Debitovala je 1950. godine u ulozi Šarlote u operi “Verter”, a kao Eboli u “Don Karlosu” dobila vrhunske kritike koje joj otvaraju vrata svetskih operskih scena.

Sa beogradskim ansamblom odlazi u Beč 1961. godine, gde učestvuje u snimanju opere “Rat i mir” Sergeja Prokofjeva. Ubrzo dobija poziv Bečke državne opere da im se pridruži, a angažovao ju je Herbert fon Karajan. Na toj sceni je nastupala punih 18 godina kao vodeći mecosopran, tumačila je 25 uloga i imala oko 370 nastupa.

Nastupala je u najvećim dvoranama sveta: Kovert gardenu, teatru Kolon u Buenos Ajresu, milanskoj Skali, napuljskom “San Karlu”… Imala je čast da zatvori staru Metropoliten operu, kao i da posle renoviranja otvori novu. Pevala je sa Renatom Tebaldi i Frankom Korelijem. Pričala je da su je aplauzi pokretali, a posebno je volela da igra ulogu Karmen. Po mišljenju struke, bila je obožavana posebno kao Amneris u “Aidi” Đuzepea Verdija.

Ali ljubav prema suprugu Dušku Cvejiću, operskom pevaču i lekaru, bila je najvažnija. Upoznali su se 1948. na Muzičkoj akademiji, zajedno su završili studije, a on je specijalizirao i otorinolaringologiju.

“Zaljubila sam se u Duška, ja vatrena Dalmatinka, a on lala iz svešteničke porodice. Provodili smo zajedno svaki dan. Bio je veliki čovek u svakom pogledu. Kao lekar je pomagao ljudima, a nikad nije naplaćivao. Mnogo je Duško trpeo zbog mog posla. Proputovao je sa mnom ceo svet, pratio me na koncertima. Nije mu bilo lako. Muški k’o muški, često su ga pitali: ‘Gde ti je žena?’, ali moj Duško i ja prošli smo kroz sva iskušenja. Ljubav je bila jača od svega”, ispričala je primadona svojevremeno za “Vesti”.

Zbog svog Duška je prelomila i vratila se u Beograd. Tada se okrenula pedagoškom radu. Bila je profesorka na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu, potom i na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, a vodila je i Operski studio u Madlenijanumu. Koautorka je knjige “Umetnost pevanja” sa suprugom, koji je preminuo 1998. godine.

Kao mentor iznedrila je mnoge operske pevače koji su stekli svetsku slavu, a među njima su Milena Kitić, Željko Lučić, Nikola Kitanovski, Snežana Stamenković, Ivana Zarić… Kada je napunila 90 godina, Narodno pozorište u Beogradu je u njenu čast napravilo koncert i izložbu o njoj. Tada su se okupili njeni đaci iz Nemačke, Francuske, Italije…

Osvojila je mnogo nagrada ali ih, kako je govorila, nikada nije brojala. Nagradu “Dositej Obradović” za životno delo, koju joj je dodelilo Narodno pozorište u Beogradu, izdvajala je kao posebno dragu, kao i Legiju časti kojom ju je odlikovala Francuska.

Datum i mesto ispraćaja primadone Biserke Cvejić biće naknadno objavljeni.

Komentari

Vaš komentar