Pušite lulu kao Vincent van Gog, izgubite čitave vikende provodeći petke popodne pijući apsint, zeleno piće koje su u opasnim količinama konzumirali francuski umetnici u doba Manea i Tuluz-Lotreka, zaboravite "Da Vinčijev kod" i usvojite Da Vinčijevu dijetu, ispravite život tako što ispravite kičmu kao Barišnjikov dok igra balat... Samo su neki od saveta i trikova kako umetnost može da vam olakša svakodnevicu.
U ovom tekstu pisci za „Gardijan“ izdvojili su mnoštvo trikova:
Iskoristite bogove scene
– Proučite svoj omiljeni stendap i naučite njihov najbolji vic napamet. Ne radi se samo o tome da nasmejete svoje prijatelje: komedija uči samopouzdanju i komunikaciji.
– Osećate se tužno, srećno, ljuto, nervozno? Postoji rešenje za to! Od Evana Hansena preko Aleksandra Hamiltona do Meri Popins, pronađite lika čija osećanja odražavaju vaša – a zatim oslobodite tu emociju! Improvizacija nije samo neka luda stvar koju komičari rade na televiziji. To je filozofija, kao što pokazuje nedavna knjiga Pipe Evans „Improv your life“. Umesto „Ne ali“ recite „Da i“. Vaša pozitivnost će biti nagrađena.
– Poboljšajte svoje raspoloženje poboljšanjem držanja. A koji je bolji primer od svih uspravnih kičmi nego u baletu? Video snimci „Labudova“ Kraljevske akademije za ples namenjeni su starijima, ali bi mogli da budu korisni za svakoga. Biće to jedan džinovski skok ne samo u stavu, već i u načinu na koji posmatrate svoje telo, svaki njegov deo koji ima energiju.
Preporučeno: 11 pirueta Mihaila Barišnjikova u „Belim noćima“, 32 okreta Tamare Roho u „Labudovom jezeru“…
– Naučite dva reda Šekspirove drame svakog dana dok perete zube, ujutro i uveče. U roku od mesec dana, imaćete celu stvar – ceo komad za zabavu. Na prvom sastanku pitajte šta bi uradili Romeo ili Julija. Brinete zbog prezentacije? Promislite kako će se Mark Antonije nositi sa tim. Odbijate romantičnu ponudu? Želite da podignete sukobe na viši nivo sa svojim iritantnim supružnikom? Zamislite i naučite iz „Ko se boji Virdžinije Vulf?“
Kako muzika može pomoći
– Treba vam tajmer? Umesto toga koristite muziku. Pronađite pesmu koju volite i koja je odgovarajuće dužine, pritisnite play i uživajte u odbrojavanju.
– Stavite svoju sudbinu u ruke prijatelja čijem ukusu verujete – ili čak u koji ste skeptični – i zamolite ga da pošalje nekoliko stvari koje voli kako biste mogli da vidite svet njihovim očima. Možda tako saznate mnogo više nego što očekujete o toj osobi.
– Slušajte radio iz celog sveta. Postoji bezbroj aplikacija, ali postoji nešto zadovoljavajuće na veb lokaciji Radio Garden, koja se može pohvaliti slikom sveta koju možete da rotirate, kako biste pronašli hiljade prenosa uživo sa bilo kog mesta na Zemlji. Okrenite ga nasumično ili spustite na mesto koje ste oduvek želeli da posetite – i otkrijte šta uključuje njihova muzika. Tako ćete naučiti mnogo o toj zemlji, a posebno ćete uživati u otkrivanju nove muzike.
– Učinite vreme obroka privlačnijim tako što ćete večeru pratiti uz muziku koja deli svoje poreklo sa vašom hranom. Lazanje i Nessun Dorma su stvorene jedno za drugo!
– Nikada ne puštajte pesmu u kolima, a da ne pevate iz sveg glasa. To je kao karaoke, ali bez mamurluka ujutru.
– Pregledajte Jutjubovu arhivu muzičkih dokumentarnih filmova ili na bilo kom strimingu. Živimo u sjajnoj eri za nove muzičke dokumentarce. Iznenadićete se šta sve kriju životi mnogih umetnika ali i šta sve možete da naučite iz istorije stvaranja i borbe za neki pravac.
– Ostvarite svojih 10.000 koraka uključenih u Betovenovu „Sedmu simfoniju“, delo koje je Vagner opisao kao „apoteozu plesa“. I dalje će vam podizati raspoloženje pri vašem 100. slušanju.
– Neke opere su lakše od drugih. Vagnerov „Leteći Holanđanin“, Janacekova „Jenufa“ ili od Filipa Glasa „Akhnaten“ idealni su ulaz u svetove čuda.
– Potražite šarmantan film Ingmara Bergmana „Čarobna frula“. Snimljeno na setu koji je mukotrpno rekonstruisao Stokholmsko pozorište u Palatu Drotningholm iz 18. veka, sa rekvizitima i kulisama koje oponašaju prvu predstavu opere u Beču 1791. godine. Mocartova bajkovita priča i njena veličanstvena muzika iznova blistaju u ovom ljubavnom i intimnom TV filmu.
– Posetite koncert kamerne muzike, po mogućnosti gudački kvartet. Ako vam publika deluje malo staloženo, nemojte da vas zavara. Ogromne emocije se pokreću ispod učtivih ljudi kada Betoven krene. Sedite blizu i pustite da vas muzika preplavi.
– Ako ste svirali instrument ili pevali kao dete, vratite se tome. Pa šta ako nikada nećete biti tako dobri kao što ste bili. Uraditi nešto neverovatno teško, dobro je i časno. Ako možete to da priuštite, pošaljite se u letnju školu kao što je Dartington. Bićete nagrađeni radošću, prijateljstvom i opojnim osećajem doživljaja muzike iznutra.
Arhitektura
– Podigni pogled ka gore! Najzanimljiviji delovi zgrada su često iznad vas.
– Nikada nemojte prelaziti preko šarenog dvorišta bez provere izrade. Samo dva ugla treba da se sretnu, jer četiri stvaraju krst koji zaustavlja pogled. Potražite i izlivanje maltera oni otkrivaju posebnu umetnost.
– Hodajte po hladnim mermernim podovima bosi, klizite po uglačanim betonskim podovima u čarapama i uvek idite stepenicama.
– Otvorite obe polovine prozorskog krila. Oni su dizajnirani da stvore konvekcijsku struju.
– Kupite zabavno zvono na vratima. Nasmejaćete se svaki put kada dođete kući, posebno ako ste svoju kuhinju ofarbali u žuto.
Tajne velikog i malog ekrana
– Idite sami u bioskop u ponedeljak posle posla. Vaša pažnja prema filmu biće utoliko bolja ako niste u društvu. Komunikacija sa velikim ekranom je odličan način da započnete nedelju.
– Pročitajte roman po kome je snimljen sjajan film. Tada ćete razumeti izreku da je za dobar film često potrebna loša knjiga.
– Igrajte Screen Test sa svojim partnerom. Gledajte zajedno film u bioskopu, a posle prođite u pabu kroz pitanja poput: „Kako se zvala mačka junakinje?“
– Kada ste na odmoru, posetite poznatu filmsku lokaciju. U Mulu, idite do crvene telefonske govornice iz „I Know Where I’m Going“. U Rimu posetite Fontanu di Trevi (kao što je prikazano u „La Dolce Vita“, iako možete upasti u nevolje zbog penjanja).
Kako da stvarno uživate u umetnosti
– Volite mrtvu prirodu, ali ne možete da priuštite Sezana? Umesto toga, pripremite sebi lepu činiju voća. Ukusnije je, bolje za vas i jeftinije.
– Želite da vam se vrti u glavi od zadovoljstva? Potražite te male mrlje boje na inače skoro potpuno belim slikama američkog minimaliste Roberta Rajmana.
– Budite zahvalni na sreći što ne brojite zrna pirinča u nekoj od umetničkih radionica Marine Abramović.
– Planirajte putovanje u muzej u gradu koji nikada ranije niste posetili. Pogledajte jedno umetničko delo. Uživajte u njemu. Ne gledajte ništa drugo i obratite posebnu pažnju na svoj ručak – a ako ostajete, i na večeru. Pamtićete svoju malu avanturu mnogo bolje ako dobro jedete i ne preterujete u umetnosti.
– Čak i ako mislite da ne možete da crtate, držite pri ruci skice. Napravite male skice dok posećujete izložbu. Ljudi će misliti da ste ozbiljni i zanimljivi.
– Odustanite od posla, uzmite nasledstvo svoje dece i predstavite se kao umetnik u gradu u kome vas niko ne poznaje. Dajte duboke izjave o svojoj umetnosti, ali je nikada ne pokazujte. Negujte reputaciju neotkrivenog genija. Uskoro će kritičari i kolekcionari biti pred vašim vratima. Kada dođe vreme da pokažete i ispričate, recite da je cela stvar bila varka i da je to vaša umetnost. Biće pisani članci, obavljeni TV intervjui, mesto u istoriji osigurano. Na vrhuncu svega, izmaknite se i nastavite svoj prethodni život.
– Pušite lulu kao Vincent van Gog, koji je tvrdio da je to najbolji način da ostanete smireni i srećni. Naravno, nije bio ni jedno ni drugo, tako da je to verovatno loš savet.
– Izgubite čitave vikende provodeći petke popodne pijući apsint, zeleno piće koje su u opasnim količinama konzumirali francuski umetnici u doba Manea i Tuluz-Lotreka.
– Zaboravite Da Vinčijev kod. Usvojite Da Vinčijevu dijetu. Leonardo je bio vegetarijanac koji je jeo pasulj, uz vino iz sopstvenog vinograda. Sav taj protein vam može dati mozak veliki kao njegov.
– Jedite sira koliko želite, na Mikelanđelov način, posebno toskanske smrdljive. Zatim smanjite kalorije tako što ćete udariti veliki blok mermera.
– Posetite muzej na 20 minuta. Uživajte u samo nekoliko radova, upijajući dovoljno lepote i snage da vas podignu.
– Istražite novog umetnika svake nedelje. Potražite ih na internetu, pročitajte knjigu o njima, potražite njihov rad. Ne samo da će ovo produbiti vaše iskustvo umetnosti, već ćete se uskoro osećati sigurnije u svoj ukus.
– Gledajte samo umetnost koju volite. Ako nešto izgleda masovno, dosadno, nejasno ili nebitno, ne bojte se. Većina umetnosti jeste! Pronađite ono što vas pokreće i uživajte u tome u malim dozama, često.
– Sva umetnost je konceptualna. Prebolite to i vodite srećniji život.
Zaronite u svet knjige
– Želite da pročitate mnogo neverovatnih romana, ali vam ponestaje vremena? Zalepite ih na Audible brzinom od 1,3. Ali budite upozoreni: 1.4 je prebrzo!
– Još uvek nosite telefon u kupatilo? Držite knjigu unutra da vas zaokupira tokom. Možda je bolje da pročitate nešto zabavno ili bar fiktivno ujutru, pre nego što vas obaspu negativne vesti sa svih strana.
– Čak i ako nemate ambicije da postanete profesionalni pisac, idite na čas pisanja, posebno poezije. Učiniće vas boljim, kritičnijim čitaocem, izlečiće vas od sramote (nakon što naglas pročitate svoj prvi sonet, ništa više nije strašno) i naći će vam nove prijatelje. Takođe će poboljšati vaše svakodnevne pismene interakcije.
– Svesno se potrudite da pročitate roman pisca koji je imao dramatično drugačija iskustva od vašeg: neko iz druge zemlje, ili drugog pola, rase ili klase.
– Na odmoru, pročitajte knjigu koju ćete povezati sa svojom destinacijom. Pročitajte pisca iz te zemlje i možda baš budete koračali ulicama kojima je išao i junak te priče. Zakoračite u svet iz kojeg je došao i taj pisac.
Bonus video: Luvr – najveći muzej na svetu
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare