Fransoaz Žilo, slikarka, književnica i velika Pikasova muza, i u stotoj godini pleni svojom energijom i nesvakidašnjom elegancijom. U velikom intervjuu koji je objavio Njujork Tajms, obučena u jarko crveni kostim, ona nadahnuto priča o svom životu, uspehu, stilu i unutrašnjem svetu. "Nosim crveno kao neku vrstu zaštite, afirmaciju karaktera", kaže Fransoaz. "Omogućava mi da se prikažem u svetlu kakvom želim da me drugi vide."
Fransoaz je bila jedina žena koja je napustila egocentričnog genija Pabla Pikasa, a svoju desetogodišnju vezu s njim do detalja je opisala u knjizi „Život sa Pikasom“ koja je objavljena 1964. godine i po kojoj je snimljen film „Preživeti Pikasa“ s Entonijem Hopkinsom u glavnoj ulozi. Bez obzira na ovu slavnu aferu, po kojoj je verovatno najpoznatija u javnosti, njeni umetnički radovi izloženi su u više od deset muzeja, uključujući Metropoliten, Muzej Moma i Centar Pompidu u Parizu i potražnja za njima, kao i njihove cene, su u konstantnom porastu.
– Za mene je slikanje tiha umetnost, a rad umetnika bi trebalo da govori sam za sebe, čak i ako, nismo uvek sigurni šta želimo da kažemo – priča Fransoaz za „Njujork Tajms“.
Priču o svom životu, koju je želela pa podeli s drugima, manje-više je ispričala kroz memoare „Život sa Pikasom“, koju je napisala zajedno s Karltonom Lejkom, američkim novinarom. Njen otac, agronom po struci, odmalena joj je jasno stavljao do znanja da bi više voleo da je umesto nje dobio sina.
– Moja jedina moguća reakcija bila je ljutnja. Ali pošto nisam mogla da pokažem svoj bes, počela sam da gajim osećanje ogorčenosti – kaže ona.
Smatra za sebe da je očvrsnula kao ličnost već u svojoj osmoj godini. Udaljila se od svog visokoburžoaskog vaspitanja i posvetila boemskom načinu života, okrenuvši leđa
ocu koji je insistirao da studira pravo. Kao što je detaljno opisano u memoarima, u svojoj 21. godini Žilo započinje život s Pikasom koji u tom trenutku ima 61. i uveliko je slavan. Pikaso joj
je obezbedio atelje i podstakao je da slika. Zauzvrat, ona ga je obožavala. Bila je njegov knjigovođa, tumač i majka njihove dece, Kloda i Palome. Veza je cvetala, bar neko vreme. U teškim trenucima, koji su usledili, pred njom je paradirao niz potencijalnih rivalki, među kojima su najpoznatije Dora Mar, slikarka i fotografkinja, i Olga Hohlova, Pikasova prva žena, ruska plesačica koja ih je pratila u stopu.
Žilo u svojim memoarima piše o Pikasovoj nežnosti u pojedinim trenucima, ali i napadima okrutnosti. Jednom joj je, prilikom žučne svađe, zapretio da će je zapaliti.
– Uzeo je zapaljenu cigaretu i prislonio mi je na obraz. Mora da je očekivao da ću se povući, ali sam bila odlučna u odluci da mu ne pružim to zadovoljstvo – kaže i dodaje:
– Kad smo bile mlade, učili su nas da ćutimo. Učili su nas da je lakše osvojiti drugo mesto nego prvo. Kažete sebi da je to u redu, ali nije u redu. Važno je da naučimo da se izražavamo, da kažemo šta je to što volimo i što želimo!
Napuštanje Pikasa bilo je dug i mukotrpan proces koji je okončan 1953. Dve godine kasnije udala se za umetnika Luka Simona s kojim je dobila ćerku. Razveli su se 1962, da bi se 1970. udala za Džonasa Salka, koji je radio na razvijanju vakcine protiv dečje paralize. Taj brak je potrajao do njegove smrti 1995. godine. Na pitanje da li je ikad pomislila da su joj Pikaso ili njegovi prijatelji umetnici Šagal, Brak, Matis i Đakometi konkurencija, odgovorila je:
– Nisam nikada razmišljala o tome. Počela sam da slikam sa 3 godine. Kao dete, ne razmišljate o sebi. Niste sposobni za nešto tako. Ljudi sa kojima sam provodila vreme bili su u potpunosti posvećeni svom poslu. Bila sam puna divljenja prema njima. Oni su mi pomogli da sazrim. Shvatila sam da, ako su oni toliko veliki, onda ni ja nisam mala – kaže ona.
U umetničkom svetu danas, Fransoaz Žilo je značajna figura. Prošlog maja, njena slika „Paloma sa gitarom“, portret umetničine ćerke iz 1965. godine, prodata je za 1.3 miliona dolara, što je nadmašilo procenjenu vrednost čak sedam puta. Izložbe njenog rada otvorene su krajem prošle godine u muzeju Estrin u San Remiju de Provansu u Francuskoj, galeriji Varfok u Budimpešti i u geleriji Patrik and Žilijan Mak u Nju Orleansu.
„Živa šuma“, apstraktna slika iz 1977. koja je bila deo njene velike retrospektivne izložbe, prodata je u novembru za 1.3 miliona dolara. Fransoaz tvrdi da je u životu „važno biti malo naivan i spontan“.
– Često je prva misao koja vam padne na pamet ona prava – kaže Žilo.
Za svoje rane slike nastale 1960-ih, seriju inspirisanu mitom o Tezeju i Arijadni, Žilo kaže:
– Možda me one najbolje predstavljaju u ovom trenutku. Život vidim kao lavirint i protiv toga se ne treba boriti, nego ići gde te vodi!
Bonus video: Pablo Pikaso
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar