"Bavimo se simulacijom normalnog života": Premijera predstave "Strah i nada" Tare Manić

Komad "Strah i nada" Tara Manić režirala je po drami "Strah i nada u Istočnoj Nemačkoj" nemačkog pisca Franca Ksavera Kreca, u prevodu Bojane Denić i Renate Ulmanski.

Predstave rediteljke Tare Manić pomerale su granice u rasvetljavanju bolnih tema društva i osvajale nagrade na najprestižnijim pozorišnim festivalima u regionu. Tako je bilo i prošle godine s komadom "Kako sam naučila da vozim", koji je osvojio tri nagrade na festivalu Zaplet, a Manićeva je prva rediteljka koja režira u Gradskom pozorištu Čačak, od osnivanja teatra.

U predstavi, koju čini dvanaest scena i kratkih priča, uloge su poverene Neveni Kočović, Ivani Terzić, Aleksandru Đinđiću, Bratislavu Jankoviću i Filipu Milićeviću. Dramaturg je Vuk Bošković, scenografiju i izradu maski potpisuje Blagovesta Vasileva, kostime Selena Orb, kompozitor je Vladimir Pejković, fotografkinja i autorka plakata Marijana Janković, a scenski govor oblikovala je Marija Knežević.

Krecov komad aktuelan je danas više nego ikada, jer se bavi temama izražene socijalne nepravde i opresije koju nad najslabijima vrše moćnici. Krecovi dramski likovi su takozvani obični, jednostavni ljudi, koji žive "male živote", ali su poraženi okrutnošću savremenog kapitalizma i u tišini spremaju otpor sistemu. A niko ne zna krajnji ishod.

Kroz rad na ovoj predstavi, rediteljka se bavila osetljivim pitanjima, kakva su: Koji su naši strahovi, i šta su njihove posledice?

- Dublje istražujući bliskost, zajednički prostor i isprepletanost publike i glumaca, ova predstava poziva na pažljivo slušanje, jer je dramski tekst kojim je predstava inspirisana, između ostalog, sastavljen od monologa likova koji pucaju pod pritiskom i iz njih naviru bujice reči. Krec je sliku novog sveta pružio kroz: radnike_ce proglašene tehnološkim viškom, pacijentkinje na onkologiji, urednike na javnom servisu, demonstrante, otpuštenog radnika koji mašta o novoj atomskoj bombi, koji svi nezaustavljivo govore. Ti likovi nalaze se među gledaocima - tako da publika ima priliku da vidi sve njihove patnje i strahove izbliza. Naša predstava se bavi simulacijom normalnog života, jer je život u strahu - ipak samo simulacija života. Tu je i nada iz naslova, kao najljudskije od svih osećanja koja postoje u čoveku, čak i kada nas stvarnost svakodnevno demantuje i navodi nas da sumnjamo u nju. Stvarnost smo mi učinili ovakvom kakva je i zato - možda nam je potreban novi svet. Njega zamišljamo kroz ovu predstavu - reči su Tare Manić.

Dramaturg Vuk Bošković precizirao je da je, u saradnji s rediteljkom, originalni Krecov tekst prerađen, rekonstruisan i ponovo postavljen tako što je izmešten iz lokalnog nemačkog konteksta u trenutku kad je pisan, pre pada Berlinskog zida:

- Ali tako da su dodatno naznačene i fokusirane teme i motivi koji se tiču svake odrasle osobe koja je upoznala rad i nezaposlenost. Kroz fokusiranje i "oštrenje" radnje, "Strah i nada" pokušava da prodre u (i pročisti od) fundamentalan odnos između osobe i rada i svih posledica koje ta interakcija ostavlja na živote ljudi.

Direktor Gradskog pozorišta u Čačku Bratislav Janković, koji i igra u predstavi, ističe da je, s obzirom na okolnosti u kojima se trenutno nalazimo, kako u zemlji, tako i globalno, proces stvaranja komada bio izuzetno uzbudljiv.

- Čini mi se da je ovaj život kakav trenutno živimo, između "leda i benzina", kako kažu likovi u komadu, stvorio prirodnu potrebu da rediteljka Tara Manić sa saradnicima i glumcima ispriča ovu priču vrlo intimno, jer na kraju svi žele toplinu. U Gradskom pozorištu Čačak uvek smo se trudili da stvaramo uzbudljivo pozorište, tako da vas i ovog puta očekuje drugačija, iskrena i uzbudljiva predstava.

Nakon premijere, prve reprize komada "Strah i nada" biče odigrane 15. i 29. marta.

Bonus video: JDP u Mariboru