"Možda je Crna Gora mala, ali je raskošna": "Suvereni pogled", potvrda transformacije Crne Gore od scenografije za tuđe filmove do jake kinematografije

"Kada sa korica ove monografije sretnete pogled Moma Pićurića, vi ne gledate samo u lice jednog od najvećih glumačkih stubova našeg savremenog filma. Vi gledate u samu geografiju crnogorske kinematografije - u njene useke, u njenu dubinu. Njen ponos i njenu ranjivost".

Upravo tim rečima otvara se upravo objavljena monografija "Suvereni pogled: Dve decenije crnogorske kinematografije" (2006-2026), koju je objavio Filmski centar Crne Gore. Iako će knjiga svečano biti promovisana na predstojećem 39. Filmskom festivalu Herceg Novi - Montenegro film festivalu, koji počinje 22. avgusta, pretpremijerno je predstavljena u Hrvatskoj, na nedavno završenom Filmskom festivalu Cinehill. Ne bez razloga, s obzirom da je na ovom festivalu u Fužinama crnogorska kinematografija bila u fokusu.

U uvodnom tekstu urednica monografije Sanja Jovanović pita šta je suvereni pogled u crnogorskoj kinematografiji 20 godina nakon obnove nezavisnosti?

"On je, pre svega, izvojevana sloboda. Sloboda da Crna Gora više ne bude samo usputna filmska scenografija ili koprodukcijska margina, već samosvesno stvaralačko središte. Tokom protekle dve decenije, crnogorski film je prestao da bude plod slučajnosti i incidenta, postao je živ i stabilan umetnički organizam, prostor autentičnog estetskog izraza i kritičkog preispitivanja sopstvenog identiteta".

Knjiga je podeljena u tri polja, uz hronološki registar crnogorske kinematografije i biografije autora. Donosi tekstove iz pera Sehada Čekića, Darje Šuković, Aleksandre Božović, Dijane Vučković, Marije Ivanović-Nikičević, Stefana Boškovića, Jelene Mišeljić, Maje Bogojević, Anđelke Nenezić, Nemanje Bećanovića, Vuka Perovića, Marka Erakovića i Nikole Latkovića.

I na prvom predstavljanju ovog izdanja u Fužinama, gde je inače ostvarenje "15 i po" crnogorskog glumca Milivoja Miša Obradovića osvojilo Specijalno priznanje žirija za najbolji dugometražni film u Glavnom programu Cinehill film festivala, urednica monografije Sanja Jovanović je objasnila da sam naslov "Suvereni pogled" na prvu loptu može da simboliše suverenost Crne Gore kao države, ali…

- Može se posmatrati i kao suvereni pogled na samu Crnu Goru, koja je prestala da bude scenografija i postala mala, ali jaka kinematografija. Svi autori u knjizi vrlo rado su prihvatili učešće, i nismo dugo čekali na rukopise. U knjizi je veliki broj lepih teksova, a zaokružili smo je s vidljivošću crnogorskih filmova u zemlji i inostranstvu. Cilj nam je bio da knjiga ne bude dosadna, već prijemčiva za čitaoce. Ne pati od suve hronologije i faktografije, već je tu ono na šta je važno da se ukaže. I namenjena je široj publici - otkrila je Jovanović.

Opet pakujemo filmove

Iako nema tekst u ovoj monografiji rediteljka i profesorka Fakulteta dramskih umjetnosti na Cetinju Marija Perović prisetila se u Fužinama da je 2004. godine, kad je napisala scenario i režirala prvi crnogorski film posle rata "Opet pakujemo majmune", delovalo da je priča o formiranju crnogorske kinematografije - nemoguć potez. No, danas, 22 godine kasnije, dodala je, i dalje je aktivna kao rediteljka, profesorka…

- Dakle, opet pakujemo filmove (smeh). Iako smo prošli kroz dve-tri države, srce mi je u ovoj, poslednjoj državi. Kad pogledam kakve šanse dobijaju sada moji studenti u filmovima, to mi govori da smo ih nešto naučili, a zadovoljstvo i ponos su ogromni - istakla je Perović, dodavši da mnogi nisu svesni kakva je bila situacija pre osnivanja Filmskog centra Crne Gore:

- Napravila sam dva filma pre osnivanja Filmskog centra. Iako sam završila Fakultet dramskih umetnosti u Beogradu, film "Opet pakujemo majmune" realizovala sam u Crnoj Gori. A nikome tad nije bilo jasno da film može da se snima i u Crnoj Gori. U jednom trenutku smo, na sreću, prestali da budemo renta kinematografija. Filmovi, među kojima su i moji, počeli su da se rade kao koprodukcije. I Crna Gora je postala, a i dalje jeste - prostor otvoren za saradnju. Uvek se radujemo saradnji s kolegama iz drugih država. Ako neko pogleda monografiju, videće da nijedan film nije snimljen bez saradnje s Hrvatskom, Srbijom, a odnedavno i sa Slovenijom i Grčkom. Donosiocima odluka uvek ponavljam da je film najjeftinije sredstvo kojim može da se promoviše Crna Gora. Ponosna sam što se svi ti naši filmovi bave stvarnošću Crne Gore, ali i sveta danas. Noviji naslovi, kakvi su "Vidra", "Živi i zdravi" ili "Crna truba" tiču se sadašnjeg vremena i situacije u kojoj je svet - ocenila je Perović, uz opasku da nije tačna "ona stara" da Crnogorci ne rade ništa i samo se zabavljaju:

- Naprotiv. Svi ljudi iz filmske zajednice jako se trude i vredni su.

Scenario nastao iz pukotine

U autorskom tekstu za monografiju nagrađivani književnik, dramaturg i scenarista Stefan Bošković zapisao je da je filmski scenario u toj državi "nastao iz pukotine". U istom tekstu pominje i crnogorsku književnu scenu koja je, po njegovom sudu, napravila otklon od dugogodišnje tradicije.

- A kada su se pojavili novi glasovi i poetike, uz podršku Filmskog centra, kinematografija je počela da se odlikuje raznovrsnošću, što je i karakter Crne Gore, na neki način. U odnosu na region, Crna Gora ima izvesnu dozu autentičnosti. Ne postoji jedna dominantna karakterna crta iz koje se vuku teme i načini na koji se obrađuju. Možda je Crna Gora premala zemlja, ali je raskošna što se tiče pričanja priča. Imamo duboku i staru tradiciju usmenog pripovedanja, što je poprimilo nov oblik u filmu i savremenoj književnosti. Zato sam u tekstu ocenio da se odjednom pojavilo sve - nije bilo početka i sredine. Bilo je to poput neke eksplozije i zato danas imamo dinamičnu scenu i toliko različitosti. Umetnost i nastaje iz pukotina. I mene uvek zanima gde su ti pozitivni procepi, pukotine, prozori iz kojih izlaze teme - iskren je bio Bošković, scenarista naslova poput "Vidre", "Crne trube", "Nedelje", serije "Otmica", sitkoma "Dojč kafe"...

Ukazao je i da je nepisano pravilo do sada bilo da su reditelji ujedno i scenaristi. No, da se i to menja, te da osnivaju Udruženje scenarista Crne Gore, a objasnio je i da ne veruje u generacije, ili klase, već umetnost posmatra kroz prizmu individualnog bljeska:

- Predajem na privatnom fakultetu filma i medija jer sam dramaturg Crnogorskog narodnog pozorišta, i među studentima ima jako zanimljvih glasova. Iako su mi nejasne te nove generacije, to je, s druge strane, odlično. Jer jedino je važno šta imaju da kažu - poručio je Stefan Bošković.

Reditelj Bojan Stijović, čiji je film "Crna truba" nedavno imao svetsku premijeru u Biškeku, a regionalnu u Puli, dok je domaća zakazana na Hercegnovskom festivalu, prisetio se da je prvi kratkometražni film "Peloid" 2018. snimio zahvaljujući finansijskim sredstvima koje je dobio od Filmskog centra Crne Gore:

- Tada je počeo moj profesionalni život. Čim je zaživeo Filmski centar, organizovao je našu branšu. Proizveli smo proteklih godina veliki broj filmova koji su prikazani na svetskim festivalima. I, zaista, raznovrsnost u filmskom izrazu jeste nešto što nas karakteriše. Ne možete da nađete praktično dva slična crnogorska filma. Naša snaga jeste u toj različitosti, kao nekoj vrsti pogona i motora koji će nas dalje voditi u lepe stvari kad je film u pitanju - kazao je Stijović, koji nakon "Crne trube" planira da magistrira na Fakultetu dramskih umjetnosti na Cetinju, a već dugo razvija i dva nova filmska projekta.

- I sada je preda mnom odluka - koji od ta dva izabrati. Iako, praktično, već imam gotovo projekte, ne može se preko noći snimiti film, tako da sam svestan da ću im godinama biti posvećen - kazao je Stijović, ne otkrivši detalje o tim projektima.

A Perović je pomenula da je početkom juna završeno snimanje filma u kom će se naći u ulozi producenta. U pitanju je ostvarenje "Plod" po scenariju Sare Đurović i u režiji Maše Šarović:

- To je arthaus film u kojem igraju crnogorski glumci, kao i Snježana Sinovčić Šiškov i Leon Lučev iz Hrvatske, i u fazi je postprodukcije. "Plod" je neobičan film koji se bavi postporođajnom depresijom, što nije tema koja se tretira često u savremenoj kinematografiji. A po regionu skupljam pare i za svoj sledeći igrani iflm. Jedan je u postprodukciji, drugi je u pretprodukciji jer još nemamo dovoljno para, ali život je obećavajući...

Neophodno još festivala

S obzirom da je leto sinonim za festivale, a da je prvo predstavljanje monografije održano upravo na jednom od njih - Cinehillu, pomenut je jedan značajan crnogorski festival, koji se odigrao - Underhill i drugi koji tek predstoji, Filmski festival Herceg Novi - Montenegro film festival.

Ovaj prvi, održan je u drugoj polovini juna u Podgorici, a fokusira se na dokumentarne filmove i pokrenula ga je Sanja Jovanović:

- Ime festivala bio bi bukvalan prevod Podgorice. Dakle, pod gorom… Osnovan je 2010. godine i prerastao je u takmičarsku manifestaciju s najviše publike na jednom mestu u Crnoj Gori koja tamo doživljava neprocenjiva iskustva - naglasila je Jovanović, pomenuvši i revijalne smotre, kao i Filmski festival Herceg Novi.

A s obzirom da je Marija Perović nekoliko godina bila u Savetu Filmskog festivala Herceg Novi prisetila se kako se, za vreme svog vakta, trudila da promeni neke ukorenjene navike:

- To je festival s nacionalnom podrškom. Pokušavali smo godinama da izmenimo obrasce koji važe još od prvog izdanja festivala, na kom su bili Hajrudin Krvavac, Lordan Zafranović ili Živko Nikolić. Publika je tamo navikla da vidi Dragana Nikolića i Milenu Dravić, ali njih više nema. Herceg Novi je grad sa dva fantastična bioskopa na otvorenom, te s bioskopima od Igala do Đenovića koji se, međutim, nije nikada dovoljno transformisao - da ceo grad živi za festival, poput Sarajeva. Ali, razloge tome ne treba tražiti u zlovolji Novljana, već u Gradu Herceg Novom. Iako su fantastični uslovi za prikazivanje filmova, taj festival se, nažalost, još uvek traži. Tamo postoje dve struje - jedna konzervativna i druga koja hoće nešto da promeni. Ali tri dana pred početak svakog festivala konzervativna struja zagorča život ovoj drugoj. I zato želim novom Savetu, na čelu sa Aleksandrom Božović (ujedno i direktorka Filmskog centra Crne Gore, prim.aut.), dobre vetrove. Ogroman je prostor da se napravi i neki novi festival, možda već prilikom priključenja Crne Gore u Evropsku uniju - zaključila je Marija Perović.