"Nemačka je napravila dve masivne traume celom svetu i bilo mi je neverovatno da nikada nismo snimili film o tome": Nova na razgovoru s oskarovcem Edvardom Bergerom u Fužinama

Ne samo da je zavredeo nagradu, koja se na ovom festivalu dodeljuje autorima čija hrabrost, inovativnost i izbor tema pomeraju granice filmskog izraza, već je brojnoj publici otkrio deliće svoje filmske magije, ali je s velikom radošću pričao i o uzbudljivim novim etapama svoje impresivne karijere, no vratio se i u detinjstvo.

Edvard Berger, kako je podsetio moderator razgovora Jurica Pavičić, rođen je 1970. u Volfsburgu u porodici koja je bila zaposlena u simbolu tog grada - fabrici Folksvagen. Prisetivši se detinjstva, ukazao je da je divna stvar što u tom dobu ne znaš ni za šta drugo.

- Imam dva brata i jednu sestru i divnog oca i mamu. I detinjstvo mi je, kako sam mislio tad, bilo sjajno. Ali kad dođeš u rani tinejdžerski period, kada imaš 12 ili 14 godina, onda se zapitaš - da li je ovo sve? A Volfsburg je, tada bar, bio grad s najvećom fabrikom na svetu koja pravi jednu jedinu stvar - automobile. A to je grad s nekih 120.000 stanovnika. I nije bitno gde radiš i šta si - da li si pekar ili električar, moraš da voziš golfa. A evo ja ni danas nemam kola (smeh).

Napomenuo je da su u njegovom rodnom gradu bila samo dva bioskopa u kojima su se emitovale velike evropske koprodukcije, poput "Konana Varvarina", ili "Vinetua":

- Bili su tu uglavnom komercijalni filmovi. A mene to nikada nije privlačilo. Na sreću, imali smo veliki teatar, pa sam se zaljubio u pozorište. Ili bih odlazio u neki obližnji, veći grad koji je imao bioskop u kome su se prikazivali arthaus filmovi i to mi se mnogo više svidelo. No, nikada nisam znao da postoji profesija reditelja. Mislio sam da sve to glumci rade - kazao je kroz smeh.

Bilo mu je zapisano da bude inženjer. I kad je imao 18 godina otac mu je rekao da ga čeka univerzitet i šta će da upiše. Rekao mu je da će biti inženjer:

- On se na to začudio. Zapitao sam se zašto sumnja u mene, jer ako moja dvojica braće mogu to da studiraju, zašto ne bih mogao i ja. Ali, moj otac je osećao da to nije za mene. I tada sam shvatio da jedina stvar koja me interesuje jesu filmovi. Prijavio sam se na filmsku akademiju, i, na sreću, primljen sam.

I dok je školovanje započeo u Nemačkoj, okončao ga je u SAD:

- Tada sam upijao američku kinematografiju iz sedamdesetih. Sećam se filmova koji bih pre nazvao osećanjem nego filmom. Mislim na "Taksistu" i "Apokalipsu danas". Tada je američki film bio sjajan. Bile su to osamdesete, vrhunac Regana, imperijalizma, koji je doveo do pada Berlinskog zida. I za mene je tad Amerika bila simbol sloboda. Mislio sam kako je svet obećavajuće mesto. Najpre sam se zaposlio u produkcijskoj kompaniji "Good Machine", a onda sam se prebacio na Njujoršku filmsku školu. A rad u toj kompaniji je verovatno najbolja škola u mom životu. Oni i danas prave, 30 godina kasnije filmove. A ja tada nisam ni znao šta je to producent. I tamo smo filmove pokušavali da napravimo filmove boljim. I samo šestoro ljudi, koliko nas je bilo zaposleno u toj kompaniji, pravilo je sjajne filmove. Bio je to, na primer, "Razum i osećajnost" Anga Lija, ili filmovi Toda Hejnsa - ispričao je.

No, Berger je želeo da bude reditelj, a ne producent. Kada su to shvatili u kompaniji ohrabrili su ga da ode, rekavši mu da nikada neće postati reditelj ukoliko se ne oslobodi sigurnosti koju mu daje plata. I posle dva meseca je i dao otkaz:

- Otišao sam 1995. godine u Berlin, koji je u to vreme bio neverovatno uzbudljiv grad, za razliku od Njujorka. Ričard Linklejter ili Kevin Smit su tamo jedva uspevali da prežive, sami su finansirali svoje filmove, zadužujući se. Tako da je njujorški san snimanja filmova je otpao, a Berlin je nudio mogućnosti. Dolazak u Berlin me je inspirisao da napišem scenario. I samo godinu dana kasnije snimio sam svoj prvi film u Nemačkoj. U to vreme Nemačka je imala dobar sistem podrške za debi film, ali ne i za drugi ili treći. A Amerika nije pružala nikakvu podršku. Naprotiv.

Bio je to film "Gomez - Heads or Tails" iz 1998, nakon čega je usledilo TV ostvarenje "Welcome to the Club". No, svetsku reputaciju stekao je 2014. s filmom "Jack", koji je svetsku premijeru imao na Berlinalu.

- Imao sam scenario, ali nisam imao glavnog glumca, tog klinca. I ćerka mi je rekla da bi trebalo da upoznam njenog druga. U to vreme je bio školski raspust, a znao sam da ako ne pronađem klinca za glavnu rolu, propašće mi film. I ispostavilo se da je ćerkin predlog bio odličan, bio je on odrastao čovek u telu klinca. Nažalost, više se ne bavi glumom, sad vozi bicikl do Južne Afrike. Pratim ga na Instagramu, i trenutno je u afričkoj pustinji - otkrio je Berger.

Priznao je da je taj film bio veoma značajan za njega, jer je sve pokrenuo:

- Iako je moj prvi film dobro prošao kod kritike, drugi nije i nije mi tada bilo jasno zašto. Ali shvatio sam docnije da ga nisam radio za sebe, već za neku TV korporaciju. I zato je trebalo da prođe 10 godina između drugog filma i "Jacka". Shvatio sam da sam drugi film napravio, ne zato što sam to želeo, već zato što sam mogao. I da ako tako nastavim, neću biti srećan. Setio sam se da sam pokucao na vrata kompanije „Good Machine“ da bih pravio filmove kakve je snimao Ang Li. A kada sam video tog klinca, koji će igrati u "Jacku" u sirotištu, i video koliko snagu ima, pomislio sam - iskoristi tu snagu i snimi film o njemu, napravi nešto što će značiti. Tako da se ispostavlja da mi je "Jack", u neku ruku, prvi film. Mislio sam opet na Anga Lija i tome kako prilazi umetnosti režije. Nisam želeo da se ponavljam. I kada sam snimio "Jacka", znao sam da moram da radim nešto drugačije. Zapitao sam se šta je sledeći izazov, kako mogu da nastavim da se razvijam?

Nakon tog filma potpisao je "All my Loving", da bi potom usledilo ostvarenje za koje je ovenčan s četiri Oskara - "Na Zapadu ništa novo":

- Na jesen 2020. moj producent me je upitao da li bih režirao film po Remarkovom romanu "Na Zapadu ništa novo". Odgovorio sam mu: "Uh, sranje, pa to ne mogu to da odbijem". Iako sam u tom trenutku već razvijao projekat "Konklava". Ali šansa da snimiš "Na Zapadu ništa novo" sa dobrim prijateljem, zvučalo je predobro da bi se propustilo. Roman je ostavio svojevremeno sjajan utisak na mene, a gledao sam i film u detinjstvu i bio impresioniran. Znate, Nemačka je napravila dve masivne traume celom svetu. I kada odrastate to nekako ostane u vama, a bilo mi je neverovatno da taj roman nikada nije ekranizovan u Nemačkoj. I želeo sam da to uradimo na nemačkom, i da pričamo o samodestruktivnom impulsu te zemlje. Naročito u trenutku kada je u Nemačkoj nacionalizam ponovo bujao - istakao je Berger.

Čitav projekat je bio, kako je dodao, sklopljen vrlo brzo. Na filmskom festivalu u Berlinu 2020. prodali smo ga Netfliksu, završio sam scenario već u aprilu, i svima je bilo jasno da mora da bude napravljen. Iako je sklopio dil s Netfliksom nije mu bilo žao što filma neće biti u bioskopima, već će, možda, biti "izgubljen" na platformi na kojoj ima milion filmova:

- I u bioskopima imate hiljadu filmova, a samo pet se probije. Tako sam onda razmišljao. Ako se ljudi povežu s njim, onda je to - to. Film je za evropske standarde bio skup, koštao je 20 miliona, ali je bio jeftin za ono što smo morali da napravimo, bukvalno smo gladovali, niko ništa nije zaradilo. Opet, niko nam ne bi dao podršku koju nam je dao Netfliks. Imam samo zahvalnost spram Netfliksa, pa dobili smo osam nominacija za Oskara samo zbog njihove moći.

Svetska premijera bila je na Toronto film festivalu, a zahvaljujući Netfliksu imali su sjajnu kampanju, ne samo tokom nagradne, već i festivalske sezone.

- Ako u Netfliksu misle da imaš sjajan proizvod, uradiće sve. Kad se samo setim dodele Oskara… Bila je to divna noć. Takve ceremonije mogu da budu frustrirajuće ako si sam. Ali Netfliks je doveo 60 ljudi iz naše ekipe, pa naše rođake, supružnike. Bili smo zajedni, i bilo je to poput porodične zabave. A gde ćete se bolje zabaviti s porodicom, nego na dodeli Oskara – duhovit je bio Berger.

Reditelj je potom iznedrio još jedan sjajan film - "Konklavu". Probao je, čak i preko Ambasade Velike Britanije, ali s Katoličkom crkvom nije mogao nikako da napravi neki sporazum, jer oni ne žele da "iznajmljuju" Vatikan za snimanje:

- Obilazio sam sve, i Sikstinsku kapelu, i njihove bašte, ali znalo se da nema snimanja u Vatikanu. Od kada je Tom Henks tamo snimao "Iluminati", nisu to više nikada dozvolili. I onda smo snimali na 80 različitih lokacija u Rimu. U studiju "Ćinećita" izgradili smo Sikstinsku kapelu i činilo mi se kao da su oko nas duhovi Federika Felinija ili Monike Viti. Osećali smo ih, i to je bilo sjajno - naveo je Berger koji je za ovaj film dobio četiri Bafta nagrade.

Već naredne, 2025. snimio je film "Ballad of a Small Player" s Kolinom Farelom u glavnoj ulozi. S ovim filmom imao je težnju da pokaže koliko može biti teško da jedan čovek pronađe sebe u gradu u kom svega ima u izobilju. S tim filmom, kao i sa "Konklavom" želeo je da publici prikaže unutrašnji svet svojih junaka. I dok Kolin Farel pokušava da pronađe unutrašnji mir u odustajanju od poroka, Rejf Fajns u "Konklavi" to čini na drugačiji način, i u crkvi. Tom potragom bavi se, kako je otkrio, i u novom filmu, zapravo opsesijom ljubavlju koja, zapravo, nikada nije postojala.

- Uvek sam, poput Anga Lija, zainteresovan da otkrijem nove svetove koje ne poznajem. Takav je i taj novi "The Riders" u kom glavnu ulogu igra Bred Pit. Pre dva meseca smo završili snimanje, a sada smo usred montaže, i mislim da će nam biti potrebno oko četiri meseca da sve završimo. Nadam se da će polovinom sledeće godine premijera. Bred Pit igra oca koji renovira kućicu u kišnoj Irskoj, jer čeka da mu žena i ćerka dođu tu za Božić. Sav je uzbuđen i dolazi na aerodrom da ih pokupi, ali samo je ćerka tamo. Majke nema. Ostavila ih je. I otac i ćerka kreću na putovanje, najpre u Hidru, pa Atinu, te Brisel, i Amsterdam, pokušavajući da pronađu tu ženu koja ih je napustila...

Iako još nije završio rad na ovom filmu već razvija dva-tri nova projekta. Jedan od njih je film kakav je čitavog života želeo da snimi:

- Voleo bih da napravim imerzivni film, u kom dominiraju karakteri, da je istovremeno inteligentan i komercijalan. I želim da dopre do što veće publike i da se prikazuje u svakoj zemlji na svetu. Znam da je to teško. Ali, znate, postoji jedan određeni period u životu kada ti se otvara prozor za tako nešto. Mislim da se moj sada otvorio. A da će za 10 godina biti zatvoren. I ne želim da čekam - hoću da vratim publiku u bioskope.