Beograđanka kojoj je Podgorica postala najbolje mesto za život: Ispovest direktorke Filmskog centra Crne Gore Aleksandre Božović, dame koja je crnogorskom filmu dala vetar u leđa

- Ja sam rođena Beograđanka koja je posle 36 godina života, školovanja, studiranja, rada, profesionalnog ostvarivanja odlučila, iz privatnih razloga, jer sam se udala (smeh), da počnem da živim u Crnoj Gori. I poziv koji je usledio posle pet godina života ovde da se prihvatim pozicije direktorke Filmskog centra Crne Gore bio je jako veliki izazov - priseća se na početku razgovora za Nova.rs Aleksandra Božović.

Ali, uprkos velikom izazovu, prihvatila se Božović nemalog zadatka jer je iza sebe imala iskustvo vođenja sopstvene privatne produkcije u Beogradu, rada na izvršnim produkcijama vezanim za advertajzing, televizijske i radio reklame u Srbiji i regionu, bavljenje dokumentarnim filmom i animiranim serijama i radom u javnoj instituciji u Beogradu. No, uprkos tom iskustvu koje je stekla u Srbiji, opet joj nije bilo lako kad je stupila na čelo Filmskog centra Crne Gore:

- Bilo je to izazovno i za mene, ali i za sam sektor. Trebalo je da i ovde svi prihvate nekog ko je došao sa strane, ko nije iz Crne Gore. Ali, ono što je obeležilo prethodne četiri godine, a sada smo ušli u petu godinu zajedničkog rada, odnosno u moj drugi mandat koji sam dobila krajem 2025. zahvaljujući poverenju Vlade Crne Gore, jeste dosta rada, izazova koje smo uspešno svi zajedno prevazišli. Kada se krene iz nečega što se na početku poima s rezervom, ali se onda postignu rezultati, promeni se negativan stav u pozitivan, promeni se energija. I to se ovde desilo - seća se Aleksandra Božović.

U trenu kada je stupila na čelo Filmskog centra crnogorska kinematografija nije bila toliko vidljiva, niti razvijena. Svedoči da, kad je 2021. preuzela dužnost, ta institucija je bila mlada, postojala je tek četiri godine:

- Ono što se poimalo kao prepreka mi smo se trudili da preinačimo u svoju prednost. Mlada kinematografija, mladi ljudi željni dokazivanja - sve nam je to išlo na ruku. Uspeli smo da postanemo vidljivi, i da održimo kontinuitet. Filmski centar je bio zdrava, mlada institucija kulture sa malim budžetom - i dalje imamo neuporedivo manja izdvajanja u odnosu na čitav region - ali imamo jednom godišnje kontinuirane konkurse. Radili smo na tome da, kao javna ustanova, pripadnicima mlade crnogorske kinematografije obezbedimo uslove rada u zemlji - raspisivanjem konkursa ali i digitalizacijom centara za kulturu širom Crne Gore kako bi imali gde da predstave filmove. Dakle, da vratimo Crnu Goru u bioskope. A cilj nam je bio da im u inostranstvu obezbedimo uslove da imaju prostora da svoje projekte, koji su u razvoju ili postprodukciji, prikažu na filmskim festivalima. Zajedničkim radom smo došli do toga da rezultati postanu vidljivi, kako u zemlji, tako i u inostranstvu.

Saradnja sa Francuskom

Prošla, 2025. bila je godina pika svega onoga što su, naglašava Božović, radili tokom prethodne četiri:

- Izuzetno smo ponosni na međunarodnu saradnju, te smo tako potpisali koprodukcioni ugovor između Crne Gore i Francuske, prvi u oblasti kinematografije koji je ministarka kulture, doktorka Tamara Vujović potpisala ispred Vlade Crne Gore sa doskorašnjom francuskom ministarkom kulture, gospođom Rašidom Dati u Kanu prošle godine. Posle tog Kana su usledile premijere brojnih crnogorskih filmova. U Roterdamu smo imali premijeru crnogorsko-srpsko-italijansko-francuske koprodukcije "Otapanje vladara" Ivana Salatića, pa smo na Sarajevo film festivalu imali premijeru "Vidre" Srđana Vuletića, a na 38. izdanju Hercegnovskog filmskog festivala desilo se pet crnogorskih premijera naših dugometražnih igranih filmova, plus tri manjinske crnogorske koprodukcije. Dakle, imali smo osam crnogorskih filmova što se prvi put desilo od osnivanja tog festivala - s dikom pominje Božović.

Naša sagovornica ponosna je i što su 2024. zahvaljujući podršci Ministarstva kulture, Opštine Herceg Novi, u okviru Hercegnovskog festivala pokrenuli industrijske dane - Montenegro film randevu:

- Koncipirali smo ih tako da budu mesto susreta svih evropskih i svetskih filmskih profesionalaca tokom trajanja festivala koji dolaze na naš poziv da bi se upoznali sa crnogorskim projektima koji su u razvoju ili postprodukciji. Prošle godine imali smo drugo izdanje, i došlo je 48 eksperata, među kojima su bili direktori filmskih fondova iz cele Jugoistočne Evrope, ostvarili smo saradnju sa Francuskom ambasadom, s Britanskim savetom. Sve to doprinelo je da dobijemo zvaničnu akreditaciju Međunarodne federacije udruženja filmskih producenata FIAPF, što je veliko priznanje. Naročito ako uzemo u obzir činjenicu da festivala, uz koje smo odrastali više nema, a da je Herceg Novi dodatno zablistao zahvaljujući ovoj akreditaciji pred svoj 40. rođendan.

Upitana koliko ih ova akreditacija obavezuje, Božović odgovara potvrdno, ali dodaje da im je svakako cilj da doprinesu jačanju industrijskih dana, dodatnom osnaživanju tog kulturnog i pravnog "entiteta" koji postoji više od 38 godina…

- To je fenomenalna stvar, jer kad imate tu akreditaciju ona obavezuje čitav sistem da se uključi, a to samo može doneti sjajne rezultate - smatra direktorka Filmskog centra Crne Gore, koja je ujedno i predsednica Saveta filmskog festivala Herceg Novi.

Većinska crnogorska produkcija, dokumentarni film "Planina" krajem januara osvojio je Veliku nagradu žirija na Sandens festivalu, a i crnogorska prestonica - Podgorica je 30. i 31. marta bila domaćin Regionalnog kreativnog evropskog foruma koji je okupio filmske profesionalce, ljude iz industrije gejminga, te pripadnike Medija deskova iz čitave Evrope. Bili su tu: Tamara Vujović, Maida Čorčević, Edin Jašarović, Una Domazetoski, Rade Vukčević, Andrea Coluccia, Dušan Kasalica, Stevan Koprivica, Saško Micevski...

- Ja sam veoma uzbuđena, jer je Podgorica domaćin značajnog skupa i to u vremenu kada se dešavaju ne tako lepe stvari oko nas, ne samo u regionu nego u čitavom setu. Ovo je prvi put da su Ministarstvo kulture i Filmski centar Crne Gore domaćini Regionalnog foruma i medija deskova. To se ranije dešavalo u našem komšiluku a mi nikada do sada nismo bili u prilici da tako nešto organizujemo. I kada vidim sve ove kolege, ne samo iz sektora Kreativne Evrope, već medija deskova iz čitave Evrope kako su željni da podele svoja iskustva i znanja, kad vidim ovoliki odziv crnogorskih filmskih stvaralaca i radnika i kada se svi dobro osećaju u Crnoj Gori - to je dodatna motivacija za nastavak rada!

Upitana koje je glavne ciljeve sebi postavila u drugom mandatu na čelu Filmskog centra Crne Gore, Aleksandra Božović odgovara:

- Moj glavni cilj kad je posredi sufinansiranje proizvodnje crnogorske kinematografije, što je osnovna delatnost Filmskog centra Crne Gore, jeste da podignemo budžet i na taj način osnažimo producente u ovom vremenu koje nije nimalo sjajno. Kao predstavnica Crne Gore u Euroimažu prošle nedelje sam se vratila iz Francuske, sa Festivala u Lilu gde je naša zemlja postala jedna od devet zemalja potpisnica Konvencije o koprodukcijama TV serija na nivou Saveta Evrope. Konvenciju je potpisala u Lilu ministarka kulture Tamara Vujović. Cilj nam je da ojačamo i kontinuirano podržavamo razvoj TV serija u okviru rada Filmskog centra Crne Gore. Takođe, da digitalizujemo sve bioskope i ojačamo nacionalnu mrežu bioskopa u zemlji. Sada smo na 70 odsto, a cilj nam je da svaki grad i opština u Crnoj Gori, njih 25 imaju digitalizovane sale u centrima za kulturu kako bi publika, od najmlađih do najstarijih, imala priliku da pogleda premijere nacionalnih, regionalnih, evropskih, svetskih filmova u isto vreme kada i sva ostala publika na svetu. I želja nam je da tako razvijamo filmsku publiku - iskrena je direktorka.

Vetar u leđa mladima

Već su, nastavlja naša sagovornica, sa Ministarstvom prosvete, Ministarstvom kulture i Zavodom za obrazovanje pripremili program "Filmska kultura":

- To je izborni predmet koji će biti dostupan deci u sedmom ili osmom razredu osnovne škole od naredne školske godine. I deca će imati priliku da nauče šta je film, kako se gleda film. Imaće pred sobom filmsku lektiru kako bi mogli da steknu neka predznanja o filmu. I na taj način daćemo im vetar u leđa ukoliko požele da se u životu bave filmom. Takođe, Filmski centar je udružio snage sa Univerzitetom Crne Gore i narednih godina će pokrenuti program celoživotnog obrazovanja, kako bismo doprineli jačanju Fakulteta dramskih umetnosti, ali i pomogli svima onima koji su zainteresovani da stiču znanja i veštine vezane za kinematografiju a koje mogu primeniti u čitavom audiovizuelnom sektoru, u razvoju kreativnih ekonomija u Crnoj Gori. Dakle, na nacionalnom planu prioritet je povećanje sufinansiranja, omogućavanje prikazivanja crnogorskih filmova, rad na razvoju publike i talenata. S druge strane, radićemo na međunarodnoj promociji, saradnji - najavljuje Božović.

I s obzirom da se Crna Gora može podičiti s jednom damom na čelu Ministarstva kulture, a drugom na rukovodećoj funkciji u Filmskom centru, da je predsednik Vlade svetski i evropski đak i profesionalac, mladi Milojko Spajić, a da je sama zemlja pred vratima Evropske unije, za razliku od Srbije, za kraj pitamo Aleksandru Božović da li je Crna Gora danas dobro mesto za život ali i za kulturu i umetnost?

- Jeste, Crna Gora je, što se mene lično, tiče, jako dobro, da ne kažem najbolje mesto za život. I za prepoznavanje, koje ne stiže samo od Ministarstva kulture, već i kompletne Vlade Crne Gore. Počevši od predsednika države, do premijera, i ministarke - svi prepoznaju značaj crnogorske kinematografije, prepoznaju njene uspehe, i čekamo sada i da Skupština Crne Gore usvoji izmene i dopune Zakona o kinematografiji… Imamo jako dobre uslove za rad i život. Iako budžet još nije veliki, opet uspevamo da postignemo dobre rezultate. I dobro se osećamo!