"Samopouzdanje i karijeru sam gradila na fizičkom izgledu, a kada sam to izgubila - to više nisam bila ja"“

Rođena je 19. juna 1954. godine u Springfildu. Porodično poreklo povezano je i sa Kinom, gde je njen deda po ocu bio metodistički misionar. U porodici je bila treće od četvoro dece i jedina rođena u Sjedinjenim Američkim Državama, a ima sestru Suzan i dva brata.

Detinjstvo i početak karijere

Odrastala je u strogo konzervativnom hrišćanskom okruženju, u kojem roditelji nisu podržavali njenu želju za glumom. Otac je poticao iz misionarske tradicije i smatrao je da je pozorište neprikladno zanimanje, što je kasnije i sama opisivala kroz porodične anegdote u kojima je majka bila ta koja je ipak pratila njene školske nastupe i ubeđivala oca da joj ide dobro.

Zbog očevog posla u diplomatskoj službi, detinjstvo je provela u različitim delovima sveta, uključujući Kanadu, Kubu, Venecuelu i London. Srednju školu je završila u Londonu 1972. godine, gde je i započela svoje prve ozbiljnije glumačke korake. U svojim memoarima je kasnije opisala da je tokom školovanja bila deo male, ali vrlo aktivne pozorišne grupe koja je sama organizovala predstave, režirala i igrala u njima, pa čak i uticala na promene nastavnog kadra.

Nedugo pre njenog završetka srednje škole, otac joj je preminuo od koronarne tromboze, što se dogodilo svega nedelju dana pre diplome, nakon čega se porodica vratila u rodni Springfild.

Nakon što je 1977. godine prvi put nastupila na Brodveju, a već 1978. imala i svoj televizijski debi, glumica je tokom osamdesetih stekla veliku popularnost i prepoznatljivost u Holivudu. Njena filmska karijera tada je krenula uzlaznom linijom kroz ostvarenje „Body Heat“ ("Telesna strast"), zatim „The Man with Two Brains“ ("Čovek sa dva mozga"), „Crimes of Passion“ ("Zločini iz strasti"), „Romancing the Stone“ ("Lov na zeleni dijamant") i „Prizzi’s Honor“ ("Čast Pricijevih"). Poslednja dva naslova donela su joj Zlatni globus za najbolju glumicu u kategoriji mjuzikla ili komedije. U filmu „Peggy Sue Got Married“ ("Pegi Sju se udala") ponovo je privukla veliku pažnju kritike i publike, a za tu ulogu bila je i nominovana za Oskara za najbolju glavnu glumicu.

U kasnijem periodu, pojavila se u filmovima „The Virgin Suicides“ ("Nevine žrtve"), „Baby Geniuses“ ("Bebe genijalci") i „Marley & Me“ ("Marli i ja"). Pored igranih uloga, ostvarila je i zapažene glasovne uloge, među kojima su projekti „Who Framed Roger Rabbit“ ("Ko je smestio zeki Rodžeru?"), gde je pozajmila glas Džesiki Rebit, zatim „Monsters, Inc.“ ("Čudovišta iz ormara") i „Monster House“ ("Čudovišna kuća), kao i pojavljivanja u popularnim animiranim serijama kao što su „The Simpsons“ ("Simpsonovi"), „Family Guy“ ("Porodični čovek"), „King of the Hill“ ("Kralj brda") i „Rick and Morty“ ("Rik i Morti").

Zdravstveni problemi

Međutim, sudbina je umešala prste i Ketlin je 2007. godine napravila pauzu dužu od decenije. Razlog za to jeste reumatoidni artritis, zbog kog se otežano kretala.

Uspela je da pronađe odgovarajući tretman i ponovo prohoda, ali je put do oporavka bio veoma težak. Zbog terapije se znatno ugojila, a neko vreme je bila i zavisnica od lekova.

„Od lekova sam bila naduvena kao balon. Bilo je prilično ružno“, rekla je ona za „The Guardian“ i objasnila da je počela da pije kako bi se suočila sa depresijom.

Odala se alkoholu, zbog čega je imala dodatne probleme sa kretanjem, a nije mogla da se obuje ni obuče. Još 1992. godine je pričala da ima „neopisive bolove i groznice“, a lekari su joj rekli da će najverovatnije završiti u invalidskim kolicima.

„Moje telo je odgovaralo neverovatnim bolom kad god bih pokušala da ga pomerim. Zglobovi na rukama su mi bili toliko otečeni da nisam mogla da držim olovku. Bilo je dana kada nisam mogla da držim čašu i popijem vodu. Nisam mogla da podignem svoje dete… Stopalo bi mi se nadulo toliko da nisam mogla da obujem bilo šta, a kamoli da hodam obuvena“, istakla je ona.

Nekadašnja zavodnica se zbog bolesti dosta fizički promenila, a zbog toga se susrela sa mnogim seksističkim komentarima i osudama.

„Ljutim se ja zbog svega i svačega, zbog nepravde u svetu. Reumatoidni artritis javio se u mojim kasnim tridesetim godinama – kada me je Holivud poslednji put smatrao jednom od vodećih, seksualno privlačnih dama. Najteži deo za mene bio je taj što sam samopouzdanje gradila na fizičkom izgledu. Ako to nisam imala, ko sam onda bila ja?“, ispričala je glumica.

Kako je kazala, prema njoj su posebno surove bile kolege poput Nikolasa Kejdža i Berta Rejnoldsa.

„Ceo život sam karijeru gradila na izgledu, a kada sam u kasnim tridesetim obolela, to više nisam bila ja. Tu je bio problem“, rekla je Ketlin u jednom televizijskom intervjuu, preneo je pomenuti medij.

Posvećena je borbi protiv hronične bolesti, tačnije artiritsa, a rešenje je našla u ulošcima za cipele od bakra.

„Preporučila mi ih je koleginica glumica Morin Lipman. Posle tri nedelje nošenja uložaka, primetila sam ogromnu razliku. Mogla sam dugo da hodam i to bez bolova“, dodala je Ketlin.

BONUS VIDEO: TOP 5 najlepših holivudskih glumica koje su potpuno prirodne