Kako je nastalo kultno ostvarenje "Dina": Predstavljanje časopisa "Književna fantastika" u Kući kralja Petra Prvog

Na promociji, koja se održava u okviru projekta "Isidora nas sluša", govoriće saradnici časopisa "Književna fantastika"  Aleksandra Vukelić, Dragana Bošković, Mateja Matić, Nemanja Ćalić, Miloš Mirković i urednik Dragoljub Igrošanac. Razgovor će voditi autorka projekta "Isidora nas sluša" Laura Barna.

Novi broj "Književne fantastike" posvećen je američkom piscu naučne fantastike Frenku Herbertu i njegovom životnom delu "Dina" iz 1965, kultnom ostvarenju koje je po objavljivanju steklo veliku popularnost, a i danas je aktuelno o čemu svedoče brojne filmske i televizijske adaptacije, od kojih je poslednja, drugi nastavak "Dine" premijerno prikazana prošle godine.

https://www.youtube.com/watch?v=Way9Dexny3w

Tematski blok o Herbertu čine prilozi istaknutih domaćih i svetskih proučavalaca književnosti Ilije Bakića, Marka Vojnovića, Kare Kenedi i Danijela Imervara. Časopis donosi i priče dvojice dobitnika "Svetske nagrade za fantastiku" Džefa Vandermera i Džonatana Kerola, kojima se pridružuju i dva talentovana domaća autora Milan Kovačević i Miloš Petrik.

Rubriku posvećenu intervjuima čine razgovori sa ovogodišnjom dobitnicom "Svetske nagrade za fantastiku" Tananariv Du i Džonatanom Kerolom u kom otkriva zašto je poezija, a naročito ona Čarlsa Simića, važna za njegovo prozno stvaralaštvo.

Tu su i eseji Dejana Ognjanovića, koji piše o osavremenjivanju gotskih principa u delima majstora horora Klajva Barkera i Mateje Matića o japanskoj horor književnosti, kao i Nemanje Ćalića povodom 150 godina od rođenja i 75 godina od smrti velikana svetske fantastike Edgara Rajsa Barouza. Dragana Bošković analizira žanr distopije u književnosti i na filmu a Aleksandra Vukelić gotičke elemente u romanu "Jestiva žena" Margaret Etvud.

Takođe, Nastasja Pisarev piše o video igri "Cyberpunk 2077", Milan Kovačević obrađuje temu prisustva poetike H. F. Lavkrafta u hevi metal muzici, a Viktor Tanasković predstavlja Novu Englesku kao centralni geografski pojam savremenog horor žanra.

Poslednji segment časopisa donosi prikaze aktuelnih izdanja objavljenih u Srbiji tokom protekle dve godine, iz pera Ilije Bakića, Filipa Rogovića i Violete Stojmenović.