"Fantastika je mnogo prisutnija u književnosti nego što se to na prvi pogled čini"

Piše: Milica Laufer (Kontrast)U dva festivalska dana posetiocima će se obratiti preko 30 učesnica i učesnika, u okviru osam programskih celina. Bogati program, lepa atmosfera, druženje i razgovori na aktuelne teme iz oblasti fantastike biće odlike i ovog festivalskog izdanja, obećava Dragoljub Igrošanac, organizator i osnivač Art-anima portala i selektor programa Festivala.

Raznovrstan program i impresivan broj učesnika, te spisak prijatelja festivala, upućuju na brojne i stalne saradnje koje godinama ostvarujete. Kako fantastika povezuje ljude, oko festivala, ali i inače, kako se prepoznaju i udružuju ljubitelji fantastične književnosti?- Festival fantastične književnosti „Art-Anima“ postoji od 2014. godine, ali sajt po kome nosi ime postoji od 2006. Za ovih sedamnaest godina postojanja, na sajtu art-anima.com su objavljene priče i drugi tekstovi gotovo svih najpoznatijih autora fantastike sa prostora bivše Jugoslavije. Takođe, objavljivane su i priče talentovanih mladih stvaralaca koji su zajedno s nama stasavali i od neafirmisanih autora, postajali vodeći glasovi srpske savremene fantastike i književne scene uopšte. Saradnja sa velikom većinom tih pisaca tekla je besprekorno od samog početka, jer su iskrene i dobre namere kao i valjan pristup, jako dobre osnove za ostvarivanje kvalitetne i dugoročne saradnje. Korektan rad i međusobno poštovanje i uvažavanje je nešto što tu saradnju dalje gradi i učvršćuje. Veoma sam zahvalan na privilegiji što sam u prilici da među prijateljima i poznanicima imam sve te divne ljude s kojima delim privrženost prema književnoj fantastici i na koje uvek mogu računati. Za razliku od sajta, koji orbitira u nekim virtuelnim prostorima, festival je sjajna prilika da se ljudi sličnih interesovanja – autori, izdavači, teoretičari i kritičari – sretnu uživo, razgovaraju, razmene iskustva, dogovore neku novu saradnju. U tom pogledu ovakva festivalska dešavanja su veoma značajna. Zahvaljujući velikoj podršci izdavačke kuće Kontrast, u prilici smo da iz godine u godinu priređujemo pravi mali praznik za ljubitelje fantastike.Koji je koncept i koji su dometi portala Art-anima koji vodite?- Pre nego što sam pokrenuo sajt Art-Anima.com imao sam jasnu ideju šta bi trebalo da predstavlja ta veb lokacija, a to je – u najkraćem rečeno – relevantan izbor domaćih pisaca fantastike koji zavređuju punu pažnju čitalaca. Na sajtu je do sada predstavljeno na stotine kratkih priča mnogobrojnih autora, ništa manje prikaza knjiga, teorijsko-esejističkih priloga, intervjua, tekstova posvećenih kreativnom pisanju, objavljeno je na hiljade vesti... Pri sajtu su organizovani razni književni konkursi, sarađujemo sa domaćim i regionalnim udruženjima, festivalima, izdavačima i časopisima, a sve u cilju jačanja domaće i regionalnih scena fantastike, koje su zbog zajedničkog govornog područja ali i drugih predispozicija, međusobno veoma povezane i upućene jedne na druge. Jedan od projekata, koji je pokrenut istovremeno kada i festival, jeste časopis Književna fantastika. Tom štampanom publikacijom, koja predstavlja svojevrsnu refleksiju sajta Art-Anima, pokušavamo da načinimo presek domaće i svetske žanrovske književne produkcije na godišnjem nivou. Na ovogodišnjem festivalu ćemo predstaviti deveti broj tog časopisa.S obzirom na to da je ovogodišnji časopis „Književna fantastika“ posvećen Tolkinu, koji je danas status ovog klasika u književnosti i savremenoj kulturi uopšte?- Tolkin predstavlja jednu neponovljivu figuru u svetu fantastike. Bio je pisac, pesnik, leksikograf, filolog i stručnjak za anglosaksonski i staronordijski jezik. Njegova ljubav prema stranim jezicima, drevnim mitologijama i pripovedanju, oplemenjena izuzetnom erudicijom i posvećenošću, doprinela je izgradnji jednog potpuno neverovatnog i autentičnog literarnog sveta. Tolkinov izmaštani svet Srednje zemlje krase bogata i detaljna istorija, razvijeni unutrašnji mitološki mehanizmi, precizna geografija, različite kulture, različite rase koje govore različitim izmišljenim jezicima sa kompleksnim gramatičkim pravilima i obimnim rečnicima. Tolkinova ogromna životna posvećenost radu na svemu onome što čini legendarijum Srednje zemlje, dovela je do toga da i 50 godina nakon njegove smrti, generacije čitalaca i dalje s podjednakim ushićenjem otkrivaju pažljivo oblikovani književni svet koji je stvorio. Njegov uticaj na fantastičnu književnost, ali i umetnost uopšte, je nemerljiv i bez premca.

Izuzetno je što pažnju na festivalu posvećujete i deci. I zaista, deca su možda i najubedljiviji fanovi fantastike? Kada je fantastika ušla u dečju lektiru?- Fantastika je mnogo prisutnija u književnosti nego što se to možda na prvi pogled čini. Prisutna je u mnogim ostvarenjima koja su sastavni deo dečije lektire. To nije ništa čudno, jer verovatno tri četvrtine svih književnih dela koja su ikada napisana, na ovaj ili onaj način, sadrže elemente fantastike. Knjige Žila Verna, koje predstavljaju prvu iskru naučno-popularnog štiva (čije pisanje je, i iz sadašnjeg ugla posmatranja, pripremano na izuzetno ozbiljan, studiozan i naučno potkrepljen način), bile su decenijama prisutne u đačkoj lektiri, pre nego što su iz nje relativno nedavno isključene, bez bilo kakvog valjanog objašnjenja. Sa druge strane, u lektiru je uključen Tolkinov „Gospodar prstenova“ što možemo posmatrati kao neku vrstu kompenzacije. Tu su i mnogi drugi naslovi, ali ono što je za nas naročito važno jeste da se savremena srpska fantastika polako uključuje u lektiru. Važno je i to što su prepoznati neki novi autorski glasovi, koji itekako imaju šta da ponude najmlađim čitaocima. Roman „Zelenbabini darovi“ Ivane Nešić, a zatim i istoimena trilogija, donosi spoj tradicionalnog i modernog. U tim delima su na savremen način opisane avanture jednog dečaka, koji se suočava sa raznim problemima i izazovima kako onim iz izmišljenog sveta tako i onim iz stvarnog, kao što je recimo vršnjačko nasilje. Knjige lako komuniciraju sa školarcima, a inspirisane su srpskom mitologijom, pripovestima i bajkama. Jedna od tribina na ovogodišnjem festivalu biće posvećena trilogiji „Zelenbabini darovi“, jer želimo da skrenemo pažnju upravo na značaj fantastične književnosti kao delotvornog sredstva kojim se savremene generacije najmlađih čitalaca, opterećenih elektronskim medijima i vizuelnim senzacijama, mogu uspešno uvesti i u svet lepe pisane reči.Gde danas fantastika stoji na lestvici između eskapizma i društvene kritike?- Mislim da je fantastika jedan izvanredan signalizator ili, bolje rečeno, seizmološki uređaj za sva pa i najmanja pomeranja ili meškoljenja koja se dešavaju unutar svih slojeva društva. Sva pitanja koja su od bitnijeg društvenog značaja, vrlo brzo nalaze svoj put do literarnih svetova fantastike i dobijaju manje ili više odgovarajući tretman. Fantastika je, i u slučaju kada govorimo o onoj fantastici bliskoj društvenoj kritici i u slučaju fantastike koja naginje eskapizmu, besprekorno sredstvo za sagledavanje sveta iz gotovo nemogućeg ugla, koje pruža dragocene uvide i o našem okruženju, ali i o nama samima.Preporučite nam autora za letnji čitalački „bindž“?- Uvek je nezahvalno preporučivati knjige a da ne znamo kome se konkretno obraćamo. Svaki čitalac ima nešto prema čemu gaji naročite afinitete, a ponekad i animozitete. Ipak, mislim da zbog univerzalnih umetničkih vrednosti koju ta dela poseduju, neću pogrešiti ako čitaocima preporučim da tokom letnjeg perioda pokušaju da otkriju čudesne svetove koji se kriju u knjigama pomenutog Tolkina, Mervina Pika, Ursule K. Legvin, Rodžera Zelaznija, Dena Simonsa ili Frenka Herberta.Bonus video: Velš i Kurejši u Beogradu

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=tnjgpiscikrokodilgp-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="2341564"]