Prazne galerije i umetnici koji beže: Kulturno odvajanje Rusije od zapada

Prošle subote, Moskovljani su prošetali oko GES-2, ogromnog novog umetničkog centra izgrađenog u napuštenoj elektrani, nekoliko koraka od Kremlja. Ali gosti koji su posetili centar od 54.400 kvadratnih metara, koji je projektovao mladi italijanski arhitekta Renco Piano, suočili su se sa jednim problemom koji je teško rešiti: umetnost je bila odsutna.„Nije vreme za savremenu umetnost kada ljudi umiru i krv se proliva. Ne možemo se pretvarati kao da je život normalan“, rekao je Jevgenij Antufjev, ruski umetnik koji je tražio da se njegovi radovi uklone sa GES-2 ubrzo nakon što je Rusija napala Ukrajinu 24. februara.Krajem prošle godine Vladimir Putin je obišao muzej GES-2 zajedno sa Leonidom Mihelsonom, jednim od najbogatijih biznismena u zemlji, koji je finansirao višemilionsku izgradnju centra.Kamere su pratile Putina dok je posmatrao rad islandskog umetnika Ragnara Kjartansona – koji je inaugurisao dugo očekivani GES-2 sa Santa Barbarom – Živa skulptura, pozorišni komad koji ispituje odnos između Rusije i SAD. Čini se da nekoliko mesta sada bolje oličava kulturno odvajanje Rusije od zapada od velikih, praznih zidova GES-2, stvorenih kao odgovor Moskve na Tejt Modern.

„Moramo da prekinemo ovu iluziju da će se stvari vratiti kao pre rata. Ispijanje koktela na umetničkim otvaranjima dok se ljudi ubijaju čini se kriminalnim“, rekao je Antufjev.Drugi ruski i strani umetnici i kustosi, uključujući Kjartansona, brzo su se distancirali od GES-2 kada je postalo jasno da muzej neće koristiti svoju platformu da se suprotstavi ruskoj invaziji.„Posle invazije, mnogo ljudi je tražilo od institucije da zauzme istaknutiji stav, kao što su institucije pisale otvorena pisma u kojima su govorili da GES-2 i drugi muzeji treba nešto da kažu, ali to je zaista pretnja njihovom sopstvenom postojanju“, rekao je Frančesko Manakorda, bivši umetnički direktor V-A-C fondacije u Moskvi koja upravlja GES-2, koji je dao ostavku ubrzo nakon što je počeo rat.„Smatram da izlaganje antiratnih radova ne dolazi u obzir. Znate da davanje antiratne izjave ima pravne posledice“, dodao je on.Ruski parlament je prošlog meseca usvojio zakon kojim se izriče zatvorska kazna do 15 godina zbog širenja „lažnih“ vesti o vojsci u Ukrajini.Još jedna zgrada koja će ostati prazna u narednim nedeljama je nacionalni paviljon Rusije na Venecijanskom bijenalu. Paviljon – izgrađen neposredno pre Ruske revolucije 1917. – tradicionalno je mesto susreta većeg dela ruske političke i kulturne elite, koja željno odlazi na put u Veneciju da bi bila viđena na verovatno najprestižnijoj izložbi na svetu.Nekoliko dana nakon što je Rusija izvršila invaziju na Ukrajinu, dva ruska umetnika izjavila su da ne mogu da predstavljaju svoju zemlju u paviljonu, dok je njihov kustos rođen u Litvaniji Rajmundas Malašauskas podneo ostavku.

„Kada je počeo rat, postalo nam je jasno da ne možemo biti u Veneciji jer je to paviljon Ruske Federacije. Čak i u nekoj vrsti srednjeg terena, kao Venecija, na italijanskom tlu, i dalje je podređena ruskom ministarstvu kulture“, rekao je Malašauskas.Marat Gelman, veteran ruskog kolekcionara umetničkih dela, rekao je kako će se rat odugovlačiti, samo oni ruski umetnici koji su otvoreno protestovali protiv toga u svojoj umetnosti biće dobrodošli u Evropu.„Umetnici treba ili da protestuju protiv rata u svom radu ili da ćute. Ne verujem da će biti prostora za kompromis", rekao je on. U prvim danima rata, kada protivljenje sukobu još nije bilo krivično kažnjivo, više od 17.000 Rusa koji rade u umetnosti potpisalo je otvoreno pismo zahtevajući da se invazija okonča.

Međutim, kako je zemlja pokrenula svoje sistematsko suzbijanje protivljenja ratu, stotine umetnika odlučilo je da napusti zemlju.„Pobegao sam iz Moskve, koja se pretvorila u Mordor. Za mene lično nije preostalo više opcija – ne bih mogla da ostanem tu i ćutim, a s obzirom na moje trenutne aktivnosti, ne bih bila dugo slobodna“, rekla je ruska umetnica Antonina Bejver.„Jedina umetnost iz Rusije koja je sada aktuelna je aktivistička, antiratna umetnost, ali za nju daju od 15 dana do 15 godina“, rekla je Bejver, misleći na zakon o „lažnim vestima“.Za ostatak kulturnog sveta koji je ostao, poruka je bila jasna: budi miran.Govoreći na sastanku sa vodećim kulturnim ličnostima koji je prenosila nacionalna televizija prošlog meseca, Putin je dao ton rekavši da je Rusija takođe uključena u kulturnu bitku protiv zapada, upoređujući tretman ruske kulture u inostranstvu sa spaljivanjem „neželjene literature“ od strane nacista i njihovih pristalica u Nemačkoj.Njegova poruka se jasno čula u Moskvi. Ubrzo nakon toga, gradski Boljšoj teatar je najavio da će izvesti seriju predstava u znak podrške ruskoj „vojnoj operaciji“ u Ukrajini, a sav prihod će biti namenjen porodicama ruskih vojnika koji su poginuli u borbama. Pozorište Olega Tabakova postavilo je ratni vojni simbol Z preko trospratne fasade svoje zgrade u centru Moskve.

Ipak, neki umetnici u zemlji su nastavili da protestuju protiv rata uprkos rizicima.Aleksandra Skočilenko, umetnica iz Sankt Peterburga, uhapšena je prošle nedelje zbog smelog performansa u kojem je navodno zamenila cene na supermarketima porukama protestujući protiv vojne kampanje Moskve u Ukrajini. Skočilenko se sada suočava sa 10 godina zatvora pod optužbom da je „diskreditovala“ rusku vojsku.A u utorak je policija upala na antiratni koncert klasične muzike u moskovskom kulturnom centru, prekinuvši nastup pijaniste Alekseja Lubimova, koji je na dramatičan način odsvirao poslednje taktove Šubertovog Impromptu Op 90 No 2 dok su dva policajca izašla na scenu.Bonus video: Filharmoničari se koncertom oprostili od Ivana Tasovca

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=tngfilharmonijaoprastanjeds-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="2494497"]