3
Film „Na brodu Adaman” je od četvrtka na repertoaru bioskopa UK Parobrod, Art bioskop Kolarac, Cineplexx Ušće, Tuckwood i KC Kruševac, a zatim i u salama Eurocinema u Subotici, CZK Lazarevac, SKC Kragujevac, KC Zrenjanin i KOC Boljevac.
Piše: Miona Kovačević
Kada je dobio Zlatnog medveda na 73. Berlinskom festivalu za dokumentarac „Na brodu Adaman”, prvo što je zapanjeni francuski autor Nikola Filiber izustio bilo je, „Da li ste svi poludeli?”
Bila je to simpatična opaska s obzirom da je tema njegovog nagrađenog filma dnevno prihvatilište za mentalno obolele pacijente, koji je stigao i u naše bioskope.
Filiber je insistirao na tome da pacijenti – korisnici Adamana budu predstavljeni na izuzetno nežan i neprosuđujuć način.
– Oni u filmu otvoreno pričaju o svom zdravstvenom stanju i teškoćama sa kojima se suočavaju zbog bolesti, ali nikoga nisam snimao ako nije bio raspoložen, kada je bio u delirijumu, stanju paranoje i slično, što je umelo da se desi. Nisam hteo da njihovu patnju pretvorim u spektakl. Svako od njih ima uspone i padove, bolje i gore trenutke, ali imamo ih i mi, „zdravi”. Hteo sam da ohrabrim gledaoce da razbiju predrasude o mentalnim bolestima, da ih ne povezuju samo sa nasiljem i urlanjem. Nije tako uvek. Ovaj film želi da da promeni imidž i slike koje često povezujemo sa „ludilom” – izjavio je Nikola Filiber (72).
Ovaj veteran dokumentarista proveo je tri godine na brodu Adaman (Nepokolebljivi), koji je od 2010. ukotvljen na desnoj obali Sene, u srcu Pariza, izgrađen prema potrebama pacijenata. Tim negovatelja na brodu čine medicinske sestre, psiholozi, okupacioni terapeuti, psihijatar, higijeničari…
Njihova konstantna pažnja fokusirana je na svakodnevni život, rutinu, aktivnosti kojima se pacijenti drže „uzemljeni” u sadašnjem trenutku. Organizuju se radionice šivenja, pevanja, komponovanja, sviranja, čitanja, gledanja filmova, pisanja, crtanja, slikanja, pravljenja džema i plesa, ali pacijenti mogu i samo da svrate na kafu, čisto da se osete dobrodošlim, podržanim i povezanim sa svetom.
Junaci Filiberovog filma su prikazani sa toliko nežnosti i saosećanja, da vam se odmah uvuku pod kožu. Njihovi razgovori sa negovateljima i među sobom uhvaćeni su diskretno, u letu, sa mnogo, samo naizgled, trivijalnih detalja.
– Bilo mi je važno da gledaoci čuju pacijente, primete njihove senzitivnosti, lucidnosti, talente, smisao za humor, ranjivosti, ne bi pokušali da se identifikuju sa njima ili, bar, prepoznali šta je to što nas ujedinjuje, van onoga što nas razlikuje: nešto poput zajedničke humanosti i osećaja da smo deo istog sveta – otkriva autor filma.
Film je podržan od strane MEDIA programa Kreativne Evrope. Distributer je Five Stars.
Bonus video: Film o počecima rejva i klabinga u Srbiji