U svakoj industriji i sferi života, čak i najbolji ponekad promaše. Međutim, za profesionalne filmske stvaraoce, greške mogu biti skupocene. Za razliku od većine ljudi, njihove greške mogu biti vidljive milionima – loš film može da naruži nečiji ugled godinama ili čak decenijama.
Ovo nije samo lista loših filmova, ovo je i omaž retkim situacijama kada su sjajni filmski stvaraoci jednostavno pogrešili, piše „Independent“.
Čak su i filmski divovi povremeno pravili promašaje. I nije reč samo o rediteljima, neki od najboljih glumaca su takođe bili krivi za povremena loša ostvarenja. Međutim, ova lista se isključivo bavi onim ljudima iza kamere. Od Stivena Spilberga do Kristofera Nolana, evo pregleda 10 loših filmova od strane velikih reditelja.
Pedro Almodovar – “Slučajni ljubavnici“ ( I’m So Excited, 2013)
Mali je broj reditelja u svetskom filmu koji imaju takav uticaj na reputaciju svoje zemlje kao Pedro Almodovar, briljantni i živopisni reditelj stoji iza ostvarenja poput „Volver“ i „Sve o mojoj majci“. Međutim, oko početka 2010-ih, Almodovar je doživeo težak period, s hororom „Koža u kojoj živim“, koji je zatim pratila katastrofalna komedija „Slučajni ljubavnici“. Srećom, ponovo je pronašao svoju veličinu i od tada je bio u seriji uspeha.
Robert Altman – “Popaj“ (Popeye, 1980)
Neka bude proklet revizionizam, Altmanova filmska adaptacija mjuzikla „Popaj“, u kojoj Robin Vilijams tumači jedriličara koji voli spanać, i dalje je fijasko. Kada je premijerno izašao 1980. godine, bio je toliko oštro kritikovan da se Altman, jedan od najboljih američkih reditelja ikada, jedno vreme povukao sa holivudske scene, da bi se na velika vrata vratio više od decenije kasnije sa filmom „Igrač“.
Ketrin Bigelou – “Težina vode” (The Weight of Water, 2002)
Nakon uspeha kao što su „Point Break“ i „Čudni dani“, „Težina vode“ bila je potpuni promašaj za Ketrin Bigelou. Uloge Elizabet Harli i Šona Pena nisu uspele da spasu film, koji je bio zbrkan triler smešten u dva različita vremenska perioda. 35 odsto pozitivnih reakcija na Rotten Tomatoes jasno ga svrstava u „lošiju“ zonu – ali svako ko ga je gledao može da kaže da je 35 odsto možda i previše.
Braća Koen – “Gangsterska petorka“ (The Ladykillers, 2004)
Retki filmovi tako očigledno štrče u nečijoj sjajnoj filmografiji kao “Gangsterska petorka“, loše osmišljen rimejk klasika od strane braće Koen. Moramo priznati da je uživanje gledati Toma Henksa kada igra ulogu južnjačkog negativca, ali ceo rimejk je užasan, uz dodatak upitnih rasnih pitanja da se stvar dodatno zakomplikuje.
Frensis Ford Kopola – “Džek” (Jack, 1996)
Najbolji filmovi Kopole mogu se nositi sa skoro bilo čim drugim u svetskoj kinematografiji: “Kum”, “Apokalipsa danas”, “Razgovor”… Međutim, kada pogledate njegove najslabije filmove, teško je stvarno poverovati da ih je napravio isti čovek. U celom Kopolinom opusu, nema ničega što je tako loše kao „Džek“, šarmantna komedija u kojoj Robin Vilijams tumači lik dečaka u telu odraslog muškarca.
Dejvid Finčer – “Osmi putnik 3” (Alien 3, 1992)
Pomalo neobično je što je najslabiji film Dejvida Finčera ne samo njegov debi, već i visokobudžetni blokbaster koji je zaradio gotovo 160 miliona dolara. Nastavljajući ne samo od legendarnog “Osmi putnik” filma Ridlija Skota, već i šokantno dobrog nastavka Džejmsa Kamerona, “Osmi putnik 3” Dejvida Finčera bio je razočaranje u svakom pogledu – bezosećajni rastanak od prethodnog filma koji nije mogao da sakrije ožiljke nekih ekstremnih nesuglasica iza kulisa.
Alfred Hičkok – “Šampanjac” (Champagne, 1928)
Hičkokovi najpoznatiji filmovi nastali su nakon što je već dugi niz godina radio u filmoj industriji. “Šampanjac” je jedan od mnogih ranih filmova Alfreda Hičkoka koje su verovatno gledali samo opsesivni fanovi. Sam Hičkok je kasnije govorio vrlo kritički o “Šampanjcu”, koji se bavio mladom ženom koja traži posao nakon što njen otac bankrotira. „Film nije imao priču“, rekao je veliki reditelj naknadno.
Kristofer Nolan – “Tenet” (2020)
Pogledajte: ima dosta toga što se možete voleti kod filma “Tenet”. Akcione sekvence. Robert Patinson u neobičnom imitiranju Kristofera Hičensa. Čista ambicija čitavog mehanizma. Ali Nolanov triler sa putovanjem kroz vreme takođe je i haotičan, i pokazao se previše komplikovanim i čudnim da bi osvojio naklonost publike koja ide u bioskop.
Stiven Spilberg – “1941” (1979)
Uprkos svim njegovim mnogobrojnim prednostima iza kamere, Spilberg nikada nije pronašao svoju snagu u komediji. Možda stoga nije iznenađujuće što je njegov najslabiji film bio mračna komična farsa smeštena tokom bombardovanja Perl Harbura. Revolucionarna snaga “Ajkule”, četiri godine ranije, i Spilbergovog izuzetnog talenta je bila takva, da je neuspeh filma “1941” mogao da se dogodi bez posledica. U manje veštim rukama, ovo bi bio promašaj koji bi reditelj koji obećava poneo sa sobom u grob.
Ričard Linklejter – “Zloslutni medvedići” (Bad News Bears, 2005)
Linklejter je filmski stvaralac koji je veoma cenjen zbog svoje raznovrsnosti – uspešno se nosi sa svim, od drama o odrastanju (Boyhood) do eksperimentalnih animacija (Tamna stvar) i crnih komedija (Berni). Međutim, kao i kod bilo kog reditelja koji pravi velike iskorake, postoje i neki promašaji – nijedan nije gori od njegovog rimejka iz 2005. godine, ponovnog snimanja bejzbol komedije “Zloslutni medvedići”s iz 1976. Čak ni Bili Bob Tornton, koji igra razblaženu verziju svog lika iz “Nevaljali Deda Mraz”, ne uspeva da opravda vreme gledanja ovog filma.
Bonus video: Domaći slikari rade na animiranom filmu „Seljaci“
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare