1
Jackass je verovatno jedna od najsvetlijih (preživelih) tekovina MTV-ija (RIP). Njegov sado-mazohistički hedonizam bio je savršena refleksija "post-milenijumske tenzije" i neka vrsta skoro dešperatnih pokušaja da se život izbaci iz svog ležišta i kreira malo i prekopotrebne originalnosti. U isto vreme, zahvaljujući ljudima poput Spikea Jonzea, koje je imao u svom timu, Jackass je izmamio i osmehe "intelektualnih elita" koje su u auto-sabotažnom humoru "zadataka" koje su Johnny Knoxville i ekipa sebi postavljali prepoznali neku vrstu primitivne poezije života koja nas vraća stvarima koje su toliko debelo “anti-racionalne” da u isto vreme predstavljaju simulaciju rađenja nečega potpuno novog. Jackass je posredovao iskustvo do koga nijedan "normalan čovek" spontano ne bi došao u životu, pa je i posredna degustacija istog donosila omamljujuću, ili nepodnošljivu, svežinu.
Jackass Forever je treći film u serijalu, a drugi od kada je teve-serijal završio svoje emitovanje na MTV-iju. Svet se, treba li da vam napominjem, u međuvremenu mnogo promenio. Pa čak i unutar same konstitucije Jackass tima- nikad više Afro-Amerikanaca nije bilo na setu, a čak je i jedna žena bila dovoljno luda da im se pridruži (i tom prilikom nije bila prenkovana od strane džekesovaca, kao što je to, inače, praksa). Pretpostavljam da današnjem “mladom gledaocu” sam koncept izgleda kao “Tik Tok koji je otišao predaleko”, a sigurno bi se našao neki pametan “socijalni ratnik” da primeti maltretman malih ljudi, debelih ljudi, životinja, ismevanje starih ljudi i “generalno” davanje lošeg primera, kako za dušu, a naročito za telo.
A kad smo kod tela, većina “džekesovaca” ima oko 50 godina. Ono na šta oni pristaju u tim godinama (pa čak i u “supervizovanom” okruženju) još više se graniči s ludilom, nego kad su bili samo “mladi & ludi”. Ovi ljudi na momente, čak, deluju i očajno- jer ovo je način na koji zarađuju pare. Kao ostareli rodeo jahači. Naravno, tih momenata i ako ima, oni su skoro neprimetni. Ova ekipa, s par novih članova, i dalje praši za sve pare.
Iako ponekad izgleda da je Knoxville malo podmukliji nego inače, ono na šta on sam pristaje iskupljuje ga za šefovske bezobrazluke. Meni lično je “skeč s medvedom i zavezanim Ehrenom” bio antologija, kao i ping ponog sa presovanim penisima (o, da!).
Jackass Forever, možda i poslednji ikada, je, bez sumnje, i omaž i oproštaj od jednog koncepta (barem što se ove ekipe tiče), neusiljeno prisećanje da život može da ima onoliko logike koliko mu sami zadate. U ostalom, sam film je sniman za vreme kovida. Nešto od te neustrašivosti, pre nego PC prevencije, možda će nas pre sačuvati kao vrstu.
OCENA: 8/10
Bonus video: Lordan Zafranović o Nedi Arnerić i svom novom filmu
