1
Dva događaja obeležila su ovaj, jučerašnji utorak, 9. novembar, Međunarodni dan borbe protiv fašizma i antisemitizma. Privođenje dve žene, aktivistkinje, Aide Ćorović i Jelene Jaćimović, koje su bacile jaja na mural Ratku Mladiću u Njegoševoj ulici u Beogradu i, tribinu pod naslovom Duh palanke i fašizacija društva, održanu u Pančevu, gde je rečeno da smo trenutno osuđeni na duh palanke.
Divim se novostečenoj hrabrosti organa reda da ’’spreče nered’’ odvodeći dve žene u policijsku stanicu. A jutros me je u novinama zatekao naslov – Tata, ko je Ratko Mladić?
I, dok Kosač svakog dana odnosi skoro dvesta duša koje se nisu izborile sa virusom, mi se i dalje, vezanih očiju, začepljenih ušiju i zašivenih usta, delimo i raščlanjavamo na talasu nezdravog populizma koji odvaja narod od njegove intelektualne elite. Žito i kukolj? Na delu je neviđena zloupotreba neobrazovanosti i neinformisanosti u cilju sticanja podrške širokih slojeva.
‘’Ovih dana me sa svih strana zaskaču informacije, ali, i pljuvanja, uvrede i čitav dijapazon raznih hejtova (nebitan povod) mladih ljudi i po ko zna koji put sam zapanjena neznanjem, nivoom primitivizma, uskogrudošu i samozadovoljstvom što se ništa niti zna, niti se želi znati. Za ilustraciju biram ovu, istovremeno i tužnu i smešnu devojku i sve ono što je izgovrila na SPS okupljanju. U vreme kada sam ja odrastala, znanje je bilo imperativ, znanje je bilo moć i potreba. Danas su neke sasvim drugačije vrednosti u modi, a mladi ljudi kao da se plaše znanja, kao da su im knjige najveći neprijatelji, a učenje kao da im je pretnja. Što bi rekao drug Tita, ko ima ovakvu omladinu, taj ne mora da brine. Propašće sigurno’’ – glasi fejsbuk post Aide Ćorović.
Delim ovo osećanje nemoći i nelagode Aide Ćorović suočena, ne samo sa primerima mladih osoba koje šire neznanje, primitivizam u komunikaciji sa neistomišljenicima i agresiju u potrebi da pokažu uz koga su se svrstali. Poražava me to odsustvo širine i taj zarazni duh palanke mladih ljudi koji, i ne znajući o kome i o čemu se radi, sve to mirno gledaju i slušaju ne reagujući. I, što je još poraznije, tome aplaudiraju?! Osećam da stvarno Nismo na istom brodu, kako glasi naslov hit knjige slikarke i književnice Biljane Willimon.
Talenti i obožavaoci. Influenserke i pratioci. Nadmoć slike nad rečju. Život na mreži umesto u realnosti, odsustvo nelagode zbog neznanja i nepismenosti. Barbi izgled i život u Barbikinoj kući kao propusnica u neki drugi, lepši svet generaciji bez ideala i bez nade u bolje sutra? Trivijalizacija i deprofesionalizacija politike, populizam koji jaše na talasu antiintelektualizma. Prekardašijaniše ga!
Fotografija svetskih lidera na samitu o klimatskim promenama u Glazgovu: jedni spavaju, drugi dremaju, treći se dosađuju. To je, u slici bez reči, njihov stvarni odnos prema zagađenju planete koju smo samo pozajmili od svojih potomaka. Kako se suprotstaviti vrhunskom božanstvu koje pokreće ovaj svet – Kapitalu? Pa zagađenje svega – od okoline do ljudskih odnosa – postaje opšte stanje, bara žabokrečine, čijem održanju pogoduje neznanje, neobrazovanje i neinformisanost.
Posledica? Stigli smo u fazu kada se više nema komleks zbog onoga što izgovaramo, kako to izgovaramo, amputirano je svako osećanje stida i srama.
Nego, tata, ko je to Ratko Mladić?
Bonus video – Goran Dimitrijević: Možda je neko protiv Vučića, a Ratko Mladić mu je heroj – zato opozicija ćuti
