Piše Maja Uzelac: Pravoslavni apdejt

Sve do trenutka kad Hram Svetog Save, ta arhitektonska himna megalomanije i bunar bez dna već mnogu lepu deceniju unazad, postiže svoj finalni veleoblik, te otvara vrata svoja svekolikom Srblju i inim znatiželjnicima, a vrata su:- staklena i automatska, msm onako kao što ima Big Fešn ili Raj-faj banka, samo malkice... ogromna.( _______ - mesto za zamišljanje i vreme za reakciju, pošto iz redakcije odbijaju moju inovativnu ideju da ovaj tekst sastavim iz emotikona.)U susret izboru za novog patrijarha, kaže se kako se saborske sednice održavaju "iza dobro zatvorenih vrata" - tim rečima.A sad se svi pitamo...ovaj...msm - kako?Ubrzo po ovom otkriću, čule su se špekulacije raznovrsne, jedna od kojih ticala se stepenica ka kripti. Naime, da li će sad i one biti pokretne.Sa svoje strane, ne vidim mesta ironiji. Zašto pa da ne? Sama kripta je skroz u yo! bling fazonu. Samo što je zlato pravo. Hoću da kažem, baš je veoooma zlatna...Da preciziram - ko ne želi da oslepi, bolje neka ne ulazi.Tako da mogu u potpunosti da podržim vladike koje ne bi da se baš tu dogodi Sabor.Pominju se, istina, osim toga, i neke kamere kojima je Hram uredno pokriven do poslednje niše - a svašta se može reći o pravoslavnim autoritetima, ali ne i da nisu čuli za Orvela...ili da nisu gledali bar Zadrugu, ako već ne Parove ili Velikog brata.Pa onda tako, je l.-Vernici sa svoje strane brinu kako će vrata poljubiti - ona beže, ti ih juriš...ali to je samo posledica nedovoljnog bavljenja sportom u okviru ove demografske grupe.Takođe, prođete li kroz te staklene, klizne, automatske dveri, satre vas - svedoci tvrde - snop toplog vazduha kao onomad u Robnoj kući Beograd, a čega se svi sećamo sa setom.Pa zar se i trudu u cilju zagrevanja vernika ovih dana ima šta da prigovori? Ljudi su postali neverovatni.I to na minus sedam.___Dakle, za ideju celokupnog ugođaja, te njeno ovaploćenje, objašnjenja su razna.Kao tolerantna i prijateljski orijentisana osoba, potpuno razumem potrebu Crkve da na neki način obznani vek u kom se zatekla, kao što razumem i izvestan nedostatak rafinmana u pogledu doživljaja aktuelnih trendova. Tada, međutim, zadatak se poveri nekom ko nema tu vrstu organičenja...ali takođe ima mozak.Sad, jbg, jasno je i da agendu crkvenih velikodostojnika ovih dana zaokupljaju ozbiljnija pitanja.Dobro to sad, izbor sledećeg patrijarha...nego mislila sam recimo taj smeštaj u Hiltonu.Koji je procenjen kao neadekvatan, valjda zato što su elektori listom navikli da spavaju u pojatama i na ekserima. Ili ako ništa drugo, u svojim kelijama u Patrijaršiji - daj šta daš.(Onaj što sam ga recimo onomad videla na brodu s Hilandara - s ray ban cvidžama, u nike air patikama, s relikvijama u kesi iz atinskog maksija, što vrv odbija da spava ako nije versace posteljina - znam, taj je totalni izuzetak.)___A što se samog izbora tiče? E, šta znam - previše je tu keša uloženo - sve od vrata, preko kamera, pa do kandidata - da bi se previše toga prepuštalo slučaju..Al' aj' da nisam u pravu.Jedva čekam....PROSTO. Dugo sam pisala o kompleksnim stvarima raznih vrsta, za manje-više svaku novinu u zemlji - o suptilnosti i sofistikaciji kulture i medija, društva, mode, interneta, bože me sačuvaj - čak i politike; shvatam, međutim, da grupno nismo savladali osnove funkcionisanja, samu bazu jbnog postojanja, koja treba da omogući dalje bavljenje bilo čim ozbiljnijim.I evo, najzad, imam iskustva, nemam frku, nije mi stalo do reputacije, a nemam ni nešto mnogo vremena. Prvi put u životu, pisaću kratko o najprostijim stvarima najprostijim rečnikom. Svima nam najviše znači, a više nemam živaca da preskačem.Uozbiljimo se. Budimo najbolji mi. Ne budimo pičke.Neko s rokom trajanja ne može to sebi da dozvoli.