Piše Maja Uzelac: Pravoslavni apdejt

Više je razloga iz kojih se SPC ne dotičem, iako tema je vazda pitoreskna. Trudim se dugo iz petnih žila i dobro mi ide.

Sve do trenutka kad Hram Svetog Save, ta arhitektonska himna megalomanije i bunar bez dna već mnogu lepu deceniju unazad, postiže svoj finalni veleoblik, te otvara vrata svoja svekolikom Srblju i inim znatiželjnicima, a vrata su:
– staklena i automatska, msm onako kao što ima Big Fešn ili Raj-faj banka, samo malkice… ogromna.
( _______ – mesto za zamišljanje i vreme za reakciju, pošto iz redakcije odbijaju moju inovativnu ideju da ovaj tekst sastavim iz emotikona.)

U susret izboru za novog patrijarha, kaže se kako se saborske sednice održavaju „iza dobro zatvorenih vrata“ – tim rečima.
A sad se svi pitamo…ovaj…msm – kako?

Ubrzo po ovom otkriću, čule su se špekulacije raznovrsne, jedna od kojih ticala se stepenica ka kripti. Naime, da li će sad i one biti pokretne.
Sa svoje strane, ne vidim mesta ironiji. Zašto pa da ne? Sama kripta je skroz u yo! bling fazonu. Samo što je zlato pravo. Hoću da kažem, baš je veoooma zlatna…Da preciziram – ko ne želi da oslepi, bolje neka ne ulazi.
Tako da mogu u potpunosti da podržim vladike koje ne bi da se baš tu dogodi Sabor.
Pominju se, istina, osim toga, i neke kamere kojima je Hram uredno pokriven do poslednje niše – a svašta se može reći o pravoslavnim autoritetima, ali ne i da nisu čuli za Orvela…ili da nisu gledali bar Zadrugu, ako već ne Parove ili Velikog brata.

Pa onda tako, je l.

–

Vernici sa svoje strane brinu kako će vrata poljubiti – ona beže, ti ih juriš…ali to je samo posledica nedovoljnog bavljenja sportom u okviru ove demografske grupe.

Takođe, prođete li kroz te staklene, klizne, automatske dveri, satre vas – svedoci tvrde – snop toplog vazduha kao onomad u Robnoj kući Beograd, a čega se svi sećamo sa setom.
Pa zar se i trudu u cilju zagrevanja vernika ovih dana ima šta da prigovori? Ljudi su postali neverovatni.

I to na minus sedam.
___

Dakle, za ideju celokupnog ugođaja, te njeno ovaploćenje, objašnjenja su razna.

Kao tolerantna i prijateljski orijentisana osoba, potpuno razumem potrebu Crkve da na neki način obznani vek u kom se zatekla, kao što razumem i izvestan nedostatak rafinmana u pogledu doživljaja aktuelnih trendova. Tada, međutim, zadatak se poveri nekom ko nema tu vrstu organičenja…
ali takođe ima mozak.

Sad, jbg, jasno je i da agendu crkvenih velikodostojnika ovih dana zaokupljaju ozbiljnija pitanja.
Dobro to sad, izbor sledećeg patrijarha…nego mislila sam recimo taj smeštaj u Hiltonu.
Koji je procenjen kao neadekvatan, valjda zato što su elektori listom navikli da spavaju u pojatama i na ekserima. Ili ako ništa drugo, u svojim kelijama u Patrijaršiji – daj šta daš.
(Onaj što sam ga recimo onomad videla na brodu s Hilandara – s ray ban cvidžama, u nike air patikama, s relikvijama u kesi iz atinskog maksija, što vrv odbija da spava ako nije versace posteljina – znam, taj je totalni izuzetak.)

___

A što se samog izbora tiče? E, šta znam – previše je tu keša uloženo – sve od vrata, preko kamera, pa do kandidata – da bi se previše toga prepuštalo slučaju.

.

Al’ aj’ da nisam u pravu.

Jedva čekam.

…

PROSTO. Dugo sam pisala o kompleksnim stvarima raznih vrsta, za manje-više svaku novinu u zemlji – o suptilnosti i sofistikaciji kulture i medija, društva, mode, interneta, bože me sačuvaj – čak i politike; shvatam, međutim, da grupno nismo savladali osnove funkcionisanja, samu bazu jbnog postojanja, koja treba da omogući dalje bavljenje bilo čim ozbiljnijim.

I evo, najzad, imam iskustva, nemam frku, nije mi stalo do reputacije, a nemam ni nešto mnogo vremena. Prvi put u životu, pisaću kratko o najprostijim stvarima najprostijim rečnikom. Svima nam najviše znači, a više nemam živaca da preskačem.
Uozbiljimo se. Budimo najbolji mi. Ne budimo pičke.
Neko s rokom trajanja ne može to sebi da dozvoli.