Piše Maja Uzelac: Praviš sranja

Prijatelji, to su oni ljudi koje ceniš zbog svega što jesu, a oni cene tebe. Pa te ne puštaju da praviš sranja ili ti kažu: Majo, praviš sranja. Jer, treba reći da svi mi nekad pravimo sranja i onaj ko kaže da nikad ne pravi sranja samo pravi previše sranja da bi uopšte smeo da počne sebi da ih priznaje.

Ako me pratite.

E, sad, da bi ti neko rekao: praviš sranja i moraš da prestaneš da praviš sranja – prvo treba da mu je dovoljno stalo do tebe. Jer, većinom ljude boli dupe i idu svojim poslom. Prave se da ih zanimaš, a zapravo si im samo zanimljiv. A realno, zanimljivije je gledati kako neko pravi sranja nego kako ih neko ne pravi.
Ali, ako je nekom dovoljno stalo, taj se onda gura u tvoja posla. Taj ti ne govori: Majo, ti si kraljica univerzuma i samo nastavi da budeš tako kul. Ne kaže ti: Majo, budi nežna prema sebi. Nego ti kaže: Vidi, ovde radiš pogrešne stvari, ovde propuštaš sansu, ovde ispadaš budala, a ovde će ti biti krivo.
Samo, da bi ti to neko rekao, ti jbg moraš da ga pustiš. A što bi ga jbno pustio?
Pa, jedino zato što znaš da si mu bitan, pa znaš da mu je bitno da si dobro i da si dobar.
Da brine o tebi. Da mu nije bitno da od tebe dobije pažnju, keš, seks, ime, drogu, posao, lajkove – da mu je bitno da od tebe dobije najboljeg tebe. I da onda takvi, dovoljno dobri, možete zajedno da se radujete svetu. I da plačete zbog sveta. Da se naglas smejete svetu. Ili da tiho o njemu šapućete jezive istine.

Mnogo je teško biti nekom prijatelj.
Jer nikad ne sme da se odustane. Prijatelj se ne napušta. A to je nekad baš izazov. Jer se s prijateljem ne složiš oko nečega bitnog. Ili te prijatelj ne posluša, a ti misliš da znaš da si u pravu. Ili se ljuti, jer jesi u pravu. A on je drkadžija. Ili ga povrediš. Jer si ti drkadžija.
Ili ti prijatelj priča stvari koje ono baaaš ne želiš da čuješ. Jer je jbno teško to čuti. A ti bi da ti bude lakše. Ali, prijatelj je onaj što sad neće da te pusti da ti bude lakše. Jer će onda posle da ti bude mnogo teže. Prijatelj je onaj što se podmeće da bude kriv, i da se na njemu slomi. Ako je to razlika između toga da se bitne stvari kažu i da se prećute.

Ukratko, prijatelj je težak čovek. Ali tvoj čovek.
Prijatelj je onaj što neće samo da te pusti na miru.

.

Prijatelj može da ti bude ortak iz kraja ili sa sporta. Ali može da ti bude i žena. Ili muž. Prijatelj može da ti bude kolega, a može da ti bude i majka ili otac.

___

Naš predsednik, recimo, nema prijatelje. Inače nista ne bi bilo ovako.
Neko bi nešto rekao.

.

Da li ti imaš prijatelje?

Bože, hvala ti (a sad svako prema svom nek shvati šta tačno mislim kad kažem Bože)
– Ja ih imam.
A
Ima situacija u kojima su prijatelji sve što pravi razliku između vere i očajanja.

Cela 2020. je bila takva jedna situacija.

Daj da vidimo kakva će biti 2021.
Ali nemojte mi zameriti ako imam izvesnih sumnji.

I sve što mogu je da danas, u osvit te nove, svežepečene godine, čarobne već po tome što nije 2020., kažem jbno HVALA svojim prijateljima.
Za to sto su zajebani i čvrsti i veliki ljudi, uvek i baš sad.
Jer baš sad mi najviše znači.

Pa isto tako svaki put.

Svaki put
Ispočetka.

…

PROSTO. Dugo sam pisala o kompleksnim stvarima raznih vrsta, za manje-više svaku novinu u zemlji – o suptilnosti i sofistikaciji kulture i medija, društva, mode, interneta, bože me sačuvaj – čak i politike; shvatam, međutim, da grupno nismo savladali osnove funkcionisanja, samu bazu jbnog postojanja, koja treba da omogući dalje bavljenje bilo čim ozbiljnijim.

I evo, najzad, imam iskustva, nemam frku, nije mi stalo do reputacije, a nemam ni nešto mnogo vremena. Prvi put u životu, pisaću kratko o najprostijim stvarima najprostijim rečnikom. Svima nam najviše znači, a više nemam živaca da preskačem.
Uozbiljimo se. Budimo najbolji mi. Ne budimo pičke.
Neko s rokom trajanja ne može to sebi da dozvoli.