Najgore mi je kad se dogovaram sa samim sobom. To je stvarno muka. Pre bih se sve dogovorio sa celim svetom, pre bih se sa celim svetom dogovarao zauvek, nego još jednom sa sobom.
Sa svima čovek može da nađe zajednički jezik, može da se malo popusti ovde, malo onde, da se nađe kakav takav kompromis, da se dogovorimo kao ljudi, ali pregovori sa samim sobom, to gledam da izbegnem ako ikako mogu, jer to nisu pregovori, to je tiranija.
Uvek pokušam sebi da podmetnem nekog drugog, trenera, neki čelindž sa interneta i uopšte, neki plan koji je neko drugi napravio, da budem odgovoran nekom drugom, samo ne sebi. Spreman sam i Bogu da obećam nešto, samo da ne bih morao sebi, ali ponekad, sve češće i češće, ne uspevam sebi da nađem zamenu, i onda nastaje taj pakao.
Uvek sve počinje tako što sebi kažem e dosta je bilo, sad ćeš ovako i ovako. Onda odmah kažem sebi ma s tobom se ne dogovaram, ti si prevarant, gledaš samo sebi da ugodiš, to ti je najvažnije i izdržaćeš pet dana i onda ćeš da počneš da izvrdavaš, da objašnjavaš da nešto nije baš onako kako smo mislili da jeste, da su se promenile okolnosti i da sad mora da se menja plan. Nema promene plana, plan je takav kakav je i može da se radi po njemu ili da se ne radi nikako.
Ako je rečeno da mora svaki drugi dan da se trči i svaki drugi dan pliva, onda ako se desi da te udari auto i polomi ti nogu i završiš u bolnici s gipsom, šta onda radiš? Onda trčiš na jednoj nozi i plivaš s gipsom. Nismo se dogovorili da ćeš da trčiš i plivaš samo ako ne polomiš nogu. Ako se desi da danas umreš, šta ćemo onda? Zna se šta ćemo, sutra ćeš da trčiš a prekosutra da plivaš.
Kako može mrtav čovek da trči i pliva? To nije moj problem, o tome je trebalo da misliš kad smo se dogovarali. Nismo se dogovarali, nego si ti rekao kako će da bude i nisi hteo da slušaš kad sam ti rekao da moramo da definišemo izuzetke od pravila. Izuzeci su izmišljeni za nedisciplinovane lenjivce koji bi da se izležavaju po ceo dan, jedu burek i bečke šnicle, piju koka-kolu i svake večeri piju viski i pričaju po kafani kako se bave trčanjem i plivanjem. To nisu trkači i plivači, to su pripovedači, pijani ljudi koji pripovedaju o treningu.
Dobro a šta ako stvarno umrem? Ako si odlučio da treniraš ti dečko nemaš vremena za umiranje, umiru oni koji nemaju pametnija posla, vežbači nikad ne umiru, ili bar zbog toga ne propuštaju treninge. Ako se ne pojaviš, meni nije bitno zašto nisi došao, ja samo vidim da te nema i znam da si pobegao s treninga. Znamo da propušteno nikad ne može da se nadoknadi, kad nešto propustiš, to je zauvek otišlo. Je l ti imaš vremena da propuštaš treninge? Nemaš. Nije ti ovo dečko sport pa da imaš slobodne dane, mečeve, sezonu, platu i godišnji odmor.
Nema hvala i nema izvini, nema srećan ti rođendan i diploma za pedeset godina članstva. Nema rang liste, ti si uvek prvi i poslednji. Nema kraja, tu smo samo ti i ja, zauvek. Ako ti se ne sviđa idi upiši se na pilates.
Bonus video:
Zašto je važno da čitamo
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare