0
Pre nego što je publika Mostre videla novi vestern "Mrtav za dolar" kultni američki sineasta Volter Hil ovenčan je sinoć u Veneciji nagradom za životno delo "Cartier Glory to the Filmmaker Award".
Uoči svečane ceremonije uručenja priznanja Volter Hil je, okružen glumcima Kristofom Volcom, Vilijamom Defoom i Bendžaminom Bratom predstavio na 79. Venecijanskom filmskom festivalu novi naslov u svom bogatom opusu „Mrtav za dolar“ (Dead for a Dollar).
U vesternu Hil donosi priču o čuvenom lovcu na glave (igra ga Kristof Valc) koji se, pokušavajući da pronađe ženu uspešnog biznismena, “sudara” sa svojim zakletim neprijateljem (tumači ga Vilijam Defo), inače profesionalnim kockarom i odmetnikom, za kojeg je mislio da je još uvek u zatvoru. A još jedna prepreka glavnom junaku jeste i zloglasni gangster (igra ga Bendžamin Brat).
Reditelj čuvenih filmova, kakvi su „Ratnici podzemlja“, „Jahači na duge staze“, „Južnjačka uteha“, „48 sati“ ili „Vatrene ulice“, koji je uveliko „zagazio“ u 81. godinu života, priznao je juče na susretu s medijima u Veneciji da, prosto, voli da snima filmove:
– Zašto vestern? U iskušenju sam da kažem da ne znam. Volim taj period, glumce u takvom okruženju, konje. Možda je to i nostalgija za određenim periodom američke istorije koju delimo sa čitavim svetom, ta neka mitsko-poetska ideja o vesternu – objasnio je Volter Hil.
Nije reditelj sa ostvarenjem „Mrtav za dolar“ hteo da snimi film koji je „zaleđen u vremenu tridesetih godina 20. veka“:
– Ovaj film pokušava da valorizuje tradiciju vesterna, ali nosi i relevantnost današnjeg, modernog trenutka – kazao je Hil, a upitan koliko taj žanr ograničava s obzirom da se sve svodi na priču o dobrom i lošem momku, čiji je kraj uglavnom unapred poznat, ovako je odgovorio:
– Ali, drama, koja je uvek drugačija, neizbežna je, kao i konačna konfrontacija između dobrog i lošeg momka. Svaka dobra priča se završava suzama, nekad i smehom. Moja priča, iako ima melanholičan kraj, ipak je pozitivna.
Upitan da li je u trenutku kada je u Americi aktuelno pitanje naoružavanja i rasnog nasilja podesno praviti vestern, Hil je najpre naglasio kako je svako nasilje užasna stvar:
– Mislim da nijedan film koji sam snimio u karijeri ne zagovara nešto slično. Najlakše je osuditi upotrebu sile, međutim neki zaboravljaju da su oružje i sila oslobodili robove, nacističke logore. Dakle, ako koristitite oružje, bitno je da ono ima svrhu.
Upitan, dok je sedeo u Veneciji, u zemlji iz koje potiče legendarni Serđo Leone, da li je italijanski stvaralac uticao na njegov opus, Hil je kazao:
– Leoneovi filmovi su užasno važni za istoriju kinematografije… Mislim da je Leone klasičan primer toga koliko su njegova dela bila inspirativna i koliko su ga iskoristili mnogi. Sve je ovde, u svetu filma povezano – istakao je Volter Hil, dok se glumac Vilijam Defo prisetio jedne anegdote o italijanskom majstoru:
– Kada je ovde u Veneciji premijerno prikazano „Poslednje Hristovo iskušenje“, u kojem sam igrao Isusa Hrista, Leone je novinarima rekao: „Ovo nije lice našeg Gospoda, ovo je lice Satane!“
Bonus video: 78. Venecija
