Zapanjen sam. Bili smo dobri prijatelji. Ovo je više nego potres, ovo je bol, bol koja neće proći - kaže za Nova.rs Đorđe Kadijević na vest o smrti Milovana Vitezovića.
Jedna od najboljih televizijskih serija s ovih prostora bila je rezultat saradnje Milovana Vitezovića i Đorđa Kadijevića. U pitanju je serija „Vuk Karadžić“ iz 1987, koju je „u nebo dizao“ veliki Umberto Eko i koja je ovenčana Gran-prijem na festivalu u Rimu.
Zato reditelj ove serije, urađene po scenariju Milovana Vitezovića, Đorđe Kadijević s tugom kaže za Nova.rs da je „zapanjen smrću dobrog prijatelja“ koji je preminuo danas u 78. godini:
– Znate, postoje dve vrsti smrti – ona koja se očekuje i koja je apriori prognozirana, ali i ona druga, iznenadna koja deluje neverovatno. Nažalost, Vitezovićeva smrt spada u ovu drugu vrstu. Nismo ni znali da je smrt pred vratima – kaže Kadijević.
Reditelj naglašava kako mu je Vitezović bio dobar prijatelj i saradnik, i seća se kako je dugo bio na položaju urednika Igrano-dramskog programa na RTS-u:
– Zahvaljujući njemu postigao sam najveći uspeh u karijeri. Jer, zahvaljujući scenariju Milovana Vitezovića snimio sam seriju „Vuk Karadžić“ i u Rimu 1989. godine dobio Gran- pri Evrope. Tako veliku nagradu nikada ne bih dobio da nije bilo Vitezovića – smatra Kadijević.
Reditelj pamti pisca još od mladalačkih dana i odmah je, kako ističe, uočio njegov veliki talenat:
– Bio je izuzetno darovit čovek koji je nosio literarni virus u sebi od kad je došao u Beograd na studije. Bio je od onih ljudi koji svakome odmah „pada u oči“. Već posle nekoliko razmenjenih rečenica imali ste utisak da govorite sa natprosečnim čovekom. Nisam ni sanjao da ćemo se družiti, sarađivati i da će se roditi serija koja se doživljava kao najbolji produkt svih vremena kod nas, ne samo najbolji produkt Televizije Beograd. Znate, obojica smo u Rimu čuli svojim ušima reči Umberta Eka o seriji „Vuk Karadžić“ – a rekao je da ta serija nije samo TV freska srpske istorije, već čitave evropske istorije! A ako je neko znao nešto o evropskoj istoriji, onda je to Eko. E, pa trebalo je umeti napisati taj scenario – ističe naš sagovornik, dodajući da je to mogao samo Milovan Vitezović.
Iako prevashodno znan kao prozni pisac, Đorđe Kadijević naglašava još jedan dar Vitezovića:
– Istakao bih njegovu posebnu nadarenost u poeziji, koja je ispred proze. U suštini, bio je pesnik. A neke njegove reči, poput one „događanje naroda“, pa ta sintagma potiče iz trenutka njegove lucidnosti.
Ponavlja naš sagovornik koliko je tužan, pogođen, ožalošćen odlaskom Vitezovića, iako nije bio „u malom životnom dobu“:
– Ali, njegov gubitak je vrsta signala globalne insuficijencije u kulturi koja je i inače zahvaćena regresijom. Milovan je izgledao tako pouzdan u svom skrovištu koje je stvorio da je delovalo kao da mu fizička strana života ništa ne znači, i da mu ništa neće moći. Bio je u onoj kategoriji ljudi za koje sam mislio da će zaplakati kada ja odem… Ovo je više nego potres, ovo je bol, bol koja neće proći…
Bonus video: Ruski pisci
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar