Na dan kada je pre 14 godina preminuo Dejan Medaković, 1. jula Srpska akademija nauka i umetnosti obeležiće svečanom akademijom stogodišnjicu rođenja nekadašnjeg predsednika SANU, saopšteno je iz ove institucije.
Svečana akademija povodom obeležavanja veka od rođenja Dejana Medakovića, jedne od najmarkantnijih ličnosti srpske kulture u 20. veku biće održana u petak, 1. jula s početkom od 12 časova u Svečanoj sali SANU.
Na skupu, povodom značajne godišnjice, veka od rođenja Dejana Medakovića, istaknutog srpskog istoričara umetnosti, univerzitetskog profesora, književnika, pesnika, akademika, predsednika Srpske akademije nauka i umetnosti, kao i Skupštine Vukove zadužbine i dekana Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, govoriće predsednik SANU Vladimir Kostić, Boško Suvajdžić, Vasilije Krestić, Dragan Stanić, Vladimir Simić i Boško Suvajdžić.
Na inicijativu Vukove zadužbine i Izdavačke kuće „Prometej“, u Vukovoj zadužbini osnovan je Odbor za obeležavanje stogodišnjice rođenja Dejana Medakovića, u kojem su predstavnici Ministarstva kulture i informisanja, Odeljenja istorijskih nauka SANU, gradova Novog Sada, Beograda i Sremskih Karlovaca, Matice srpske, Filozofskog fakulteta u Beogradu, Narodnog muzeja, Galerije Matice srpske, članovi porodice i niz ličnih prijatelja Dejana Medakovića.
Baveći se decenijama srpskim temama Dejan Medaković je kroz svoja dela uspeo, kako se precizira u saopštenju SANU, da prikaže najvažnije pravce i nosioce našeg društvenog i umetničkog razvoja, posebno, kad je reč o istoriji umetnosti 18. i 19. veka.
Akademik i predsednik SANU, istoričar umetnosti, pesnik i književnik Dejan Medaković rođen je 7. jula 1922. godine u Zagrebu. Diplomirao je na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu na grupi za istoriju umetnosti 1949. godine. Doktorat nauka stekao je u Srpskoj akademiji nauka 1954. godine disertacijom „Grafika srpskih štampanih knjiga XV–XVII veka“, nakon čega je izabran za asistenta na Filozofskom fakultetu u Beogradu, na kom je stekao sva nastavnička zvanja.
Pored profesure, na Filozofskom fakultetu bio je i upravnik Odeljenja istorije umetnosti, predsednik Saveta, a potom i dekan fakulteta od 1971. do 1973. godine. Za dopisnog člana SANU izabran je 1972, a devet godina kasnije za redovnog člana. U Akademiji je bio sekretar Odeljenja istorijskih nauka, generalni sekretar, saradnik Odbora za istoriju umetnosti, Odbora za renesansu i barok, Odbora za romantizam, Sentandrejskog odbora, Hilandarskog odbora i Odboru za rečnik pojmova iz oblasti likovne umetnosti.
Tokom kartijere bio je i član Predsedništva i član Saveta Matice srpske, dugogodišnji predsednik Vukove zadužbine, a 1999. godine izabran je za predsednika Srpske akademije nauka i umetnosti.
Preminuo je 1. jula 2008. godine u Beogradu i sahranjen u porodičnoj grobnici na Novom groblju.
Bonus video: SANU između starih principa i novog sveta
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare