Obeležio srpsku kulturu: SANU slavi vek od rođenja Dejana Medakovića

Kultura 23. jun. 202213:23
Podeli:
Dejan Medaković Foto: Stevan Kragujević/Vikipedija

Na dan kada je pre 14 godina preminuo Dejan Medaković, 1. jula Srpska akademija nauka i umetnosti obeležiće svečanom akademijom stogodišnjicu rođenja nekadašnjeg predsednika SANU, saopšteno je iz ove institucije.

Svečana akademija povodom obeležavanja veka od rođenja Dejana Meda­ko­vi­ća, jedne od naj­mar­kantni­jih ličnosti srpske kulture u 20. veku biće održana u petak, 1. jula s početkom od 12 časova u Svečanoj sali SANU.

Na skupu, povodom značajne godišnjice, veka od rođenja Dejana Medakovića, istaknutog srpskog istoričara umetnosti, univerzitetskog profesora, knji­že­vnika, pesnika, akademika, predsednika Srpske akademije nauka i umetnosti, kao i Skupštine Vukove zadužbine i dekana Fi­lozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, govoriće predsednik SANU Vladimir Kostić, Boško Suvajdžić, Vasilije Krestić, Dragan Stanić, Vladimir Simić i Boško Suvajdžić.

Na inicijativu Vukove zadužbine i Izdavačke kuće "Pro­me­tej", u Vukovoj zadužbini osnovan je Odbor za obeležavanje stogodišnjice rođenja Dejana Medakovića, u kojem su predstavnici Mi­ni­star­stva kulture i informisanja, Odeljenja istorijskih nauka SANU, gradova Novog Sada, Beo­grada i Sremskih Karlovaca, Matice srpske, Filozofskog fakulteta u Beogradu, Narodnog muzeja, Galerije Matice srpske, članovi porodice i niz ličnih prijatelja Dejana Meda­ko­vi­ća.

Baveći se decenijama srpskim temama Dejan Medaković je kroz svoja dela uspeo, kako se precizira u saopštenju SANU, da prikaže najvažnije pravce i nosioce našeg društvenog i umetničkog razvoja, posebno, kad je reč o istoriji umetnosti 18. i 19. veka.

Akademik i predsednik SANU, istoričar umetnosti, pesnik i književnik Dejan Medaković rođen je 7. jula 1922. godine u Zagrebu. Diplomirao je na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu na grupi za istoriju umetnosti 1949. godine. Doktorat nauka stekao je u Srpskoj akademiji nauka 1954. godine disertacijom "Grafika srpskih štampanih knjiga XV–XVII veka", nakon čega je izabran za asistenta na Filozofskom fakultetu u Beogradu, na kom je stekao sva nastavnička zvanja.

Pored profesure, na Filozofskom fakultetu bio je i upravnik Odeljenja istorije umetnosti, predsednik Saveta, a potom i dekan fakulteta od 1971. do 1973. godine. Za dopisnog člana SANU izabran je 1972, a devet godina kasnije za redovnog člana. U Akademiji je bio sekretar Odeljenja istorijskih nauka, generalni sekretar, saradnik Odbora za istoriju umetnosti, Odbora za renesansu i barok, Odbora za romantizam, Sentandrejskog odbora, Hilandarskog odbora i Odboru za rečnik pojmova iz oblasti likovne umetnosti.

Tokom kartijere bio je i član Predsedništva i član Saveta Matice srpske, dugogodišnji predsednik Vukove zadužbine, a 1999. godine izabran je za predsednika Srpske akademije nauka i umetnosti.

Preminuo je 1. jula 2008. godine u Beogradu i sahranjen u porodičnoj grobnici na Novom groblju.

Bonus video: SANU između starih principa i novog sveta

Komentari

Vaš komentar