Podeli:
Vahida Ramujkić, Aleksandar Popović, Maja Ćurčić i Predrag Cvetičanin, Foto: Medija centar Beograd

Ministarstvo kulture i informisanja iz godine u godinu pokazuje napredak u konkursnoj proceduri i budžetska sredstva putem konkursa se adekvatno troše, dok kod Sekretarijata za kulturu grada Beograda imamo trend korupcije, netransparentnog i neprofesionalnog rada i odnosa prema javnosti, koji je intenziviran od 2017. godine, izjavila je u ponedeljak Maja Ćurčić, članica Upravnog odbora Asocijacije Nezavisna kulturna scena Srbije (NKSS).

Za razliku od Ministarstva kulture, Sekretarijat za kulturu grada Beograda je u potpunosti otkazao ovogodišnji konkurs za (su)finansiranje projekata u kulturi, bez, kako smatraju u Asocijaciji NKSS, prihvatljivog obrazloženja čime je dodatno otežao situaciju u svim sektorima kulture glavnog grada.

Maja Ćurčić, Foto: Medija centar Beograd

Predsednik Upravnog odbora Asocijacije NKSS Aleksandar Popović je na konferenciji za novinare, posvećenoj analizi rezultata ovogodišnjeg republičkog Konkursa za savremeno stvaralaštvo i izveštaja gradskog konkursa iz 2017. godine, rekao da je konkurs Sekretarijta za kulturu grada Beograda već godinama obeležen nepravilnostima i protivzakonitim sprovođenjem.

On je podsetio da je u toku i tužba Upravnom sudu koju je sa Asocijacijom NKSS podnela grupa organizacija povodom protivzakonito sprovedenog konkursa 2019. godine.

Asocijaciju NKSS je sprovela analizu projekata podržanih od Sekretarijata 2017. godine, odnosno izveštaja koje su organizacije bile u obavezi da predaju po okončanju projektnih ciklusa, međutim predstavnicima Asocijacije je, i pored rešenja Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka, bilo potrebno više od godinu dana da dođu do tih izveštaja te su tek sada predstavili podatke.

Aleksandar Popović, Foto: Medija centar Beograd

Popović je naglasio da od 352 podržana projekta, za čak 51 projekat nisu pronašli izveštaj što čini udeo od 14,4 odsto i da je ukupna vrednost projekata za koje nisu pronađeni izveštaji 12.336.000 dinara, odnosno 13,6 odsto od celokupnog iznosa konkursa od 90.580.000 dinara

– Među projektima koji su podržani, a za koje nisu nađeni izveštaji, nalaze i neki od najvećih dobitnika konkursa za tu 2017. godinu, a neke od tih organizacija podržane su na istom konkursu i sledeće 2018. godine – rekao je Popović.

Pročitajte još:

Predstavnici Asocijacije NKSS utvrdili su i da je zbir sredstava odobrenih za projekte, čiji su finansijski izveštaji nepotpuni ili čiji finansijski delovi izveštaja uopšte nisu pronađeni, ukupno iznosi 10.790.000 dinara, što zajedno sa ukupnim sredstvima odobrenim za projekte čiji izveštaji nisu pronađeni čini cifru od 23.126.000 dinara, odnosno 25,5 odsto od ukupne vrednosti konkursa

– Analiza je ukazala i na mnoge egzotične prestupe, kao što su odlaganje programa za sledeću godinu bez aneksiranja ugovora, prijavljivanje istih neizvedenih projekata iz godine u godinu preko različitih organizacija, finansijsko pravdanje sredstava fakturama i računima koji očigledno nemaju nikakve veze sa projektom – rekao je Popović.

Gruba kršenja procedura prilikom izveštavanja od kojih su neka primećena i kod značajnih i uglednih institucija, a u vezi sa projektima za koje je poznato da su izvedeni, podstaklo je istraživače da informacije o nepostojećim i nepotpunim izveštajima potraže i kod samih organizacija nosilaca projekata.

S leva na desno: Zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić, direktor CEBEF-a Damir Handanović, sekretar za kulturu Grada Beograda Ivan Karl i direktor Beogradskog dramskog pozorišta Jug Radivojević, Foto: Vesna Lalić/Nova.rs

– Ovim putem došli smo do saznanja da neki od pomenutih izveštaja postoje i uveravanja da su predati Sekretarijatu. Ovakav rasplet situacije smatramo još nepovoljnijim, jer se odgovornost za neadekvatno sprovođenje konkursnih procedura sa organizacija sada vraća na Sekretarijat kao glavnog krivca. Sekretarijat je ili nemaran i aljkav ili prikriva neodgovorne korisnike koje bi bio obavezan da sankcioniše prema predviđenoj proceduri ili oba – naveo je Popović i dodao da je odgovornost Sekretarijata da u slučajevima nepostojanja izveštaja pokrene postupke povraćaja odobrenih sredstava.

Popović je kazao i da je Sekretarijat na svaki način opstruirao njihov pokušaj dolaska do izveštaja.

– Dešavalo se čak da prostorije Sekretarijata budu evakuisane u trenutku pojavljivanja predstavnika Asocijacije, a sve da bi se izbegao bilo kakav dijalog ili odgovor na pitanja u vezi sa izveštajima i procedurama – rekao je Popović i dodao da im je Sekretarijat u maju prošle godine omogućio samo uvid u dokumentaciju na licu mesta, iako je odluka Poverenika podrazumevala da će predstavnicima Asocijacije biti dostavljene kopije traženih izveštaja za 2017. godinu.

Cvetičanin: Vreme je da se razmišlja o konkursu za one koji nisu na budžetu

Rukovodilac Centra za empirijske studije jugoistočne Evrope dr Predrag Cvetičanin pohvalio je u ponedeljak proceduru sprovođenja Konkursa za savremeno stvaralaštvo Ministarstva kulture i informisanja i naveo da su pronašli samo dva „sumnjiva projekta“ organizacija koje su osnovane pred sam konkurs i čija primarma delatnost nije kultura.

– Nekada je bilo 20-30 takvih sumnjivih projekata, a Sekretarijat za kulturu grada Beograda i danas postiže izvanredne rezultate u tom pogledu – rekao je Cvetičanin.

On je skrenuo pažnju na “strukturalne probleme”: da je rebalansom budžet za kulturu smanjen sa 0,73 na 0,49 odsto ukupnog budžeta Srbije i da je od toga svega 3,46 odsto izdvojeno za konkurse (276 miliona dinara).

Predrag Cvetičanin, Foto: Medija centar Beograd

Ukazao je i da konstatno veća sredstva na konkursima dobijaju projekti kulturnih institucija, te je ove godine 23 miliona dinara više dato institucijama u odnosu na organizacije iz civilnog sektora u kulturi.

Konstatovao je i stalno smanjivanje obima i procenta sredstava koja se dodeljuju organizacijama civilnog sektora u kulturi – ove godine 765.000 evra za 261 projekat (2.900 evra po projektu ili 1,14 odsto budžeta Ministarstva kulture).

– Ove godine je bila prilika da se uvede pozitivna diskriminacija kada je ogroman broj ljudi ostao bukvalno bez hleba. Mislim da je vreme da se razmišlja o konkursu za one aktere koji nisu na budžetu. Da ne budu sa konkursa isključene samo republičke kulturne ustanove, nego da za kulturne ustanove generalno bude neki drugi instrument finansijske pomoći – naglasio je Cvetičanin.

On je napravio uporednu analizu sa 2019. i naveo da je ove godine podržano 20 odsto manje projekata nego prethodne (ove godine je odobreno 659 projekata, a 2019. godine 824).

Foto: Printscreen/CESK

Ove godine, naveo je Cvetičanin, odvojeno je 25,7 odsto manje sredstava za projekte i prosečan iznos donacije je 3.550 evra, a po oblastima primetio je da je značajno manje projekata odobreno u oblasti književnosti.

– U pogledu iznosa sredstava ove godine su posebno loše prošli film, pozorište, muzika i književnost. Jedino je nešto više sredstava u odnosu na 2019. dodeljeno vizuelnim umetnostima – rekao je Cvetičanin.

Foto: Printscreen/CESK

Organizacijama nezavisne kulturne scene odobreno je 29 projekata.

– Organizacije nezavisne scene imaju daleko najviše međunarodnih projekata koji su mnogo kompleksniji od ovih koji se prijavljuju na konkursu Ministarstva kulture pa se postavlja pitanje kako te iste organizacije ne umeju da napišu projekat za Ministarstvo kulture. Formular Ministarstva kulture u odnosu na formulare koji se traže na stranim konkursima je kao vrtić u poređenju sa doktoratom. Znači imate ljude koji su u stanju da završe doktorat, ali nisu u stanju da bilo šta rade u vrtiću – slikovito je Cvetičanin ilustrovao situaciju.

Uticaj pandemije koronavirusa na život i rad umetnika

Rezultati istraživanja uticaja pandemije koronavirusa na život i rad umetnika, koje je sprovedeno na uzorku od 333 ispitanika, pokazuju da 65,5 odsto njih živi isključivo od umetnosti, a među njima 56,4 odsto su samostalni umetnici.

Foto: Printscreen/CESK

Cvetičanin je naveo da je tokom vanrednog stanja 80,80 odsto umetničkih aktivnosti na otvorenom odloženo, 60 odsto umetničkih radionica, 57 odsto edukativnih programa i 61,30 odsto međunarodnih projekata, što znači da je umetnicima uskraćeno pravo na rad.

Za 39 odsto ispitanika sav njihov prihod će biti izgubljen, za 26,4 odsto veći deo, njih 20,7 odsto je izgubilo između 25 i 50 hiljada dinara, 15,9 odsto između 50 i 100 hiljada dinara, a 16,8 odsto više od 100.000 dinara.

Cvetičanin je naveo i da u slučaju 62 odsto ispitanika, njihove porodice zavise od njihovog prihoda. Njih 69,7 odsto je veoma zabrinuto zbog efekata pademije na obezbeđivanje prihoda, a 64,9 odsto za dobijanje budućih poslova.

Foto: Printscreen/CESK

Istraživanje je pokazalo i da je 46,2 odsto veoma zabrinuto da li će moći da pokriva dnevne troškove, a 39,3 odsto da li će potpisani ugovori biti poštovani.

Komentari

Vaš komentar