0
Stalno okružen knjigama, u svojoj sobi ili biblioteci, samo je učio. Drugo ga ništa nije zanimalo. Dešavalo se da je nad knjigom provodio dvadesetak sati dnevno, a spavao samo četiri. Ako nije učio, onda je sa velikom strašću gutao dela Getea ili Voltera, usput pokušavajući da dokuči zakone fizike. Uostalom, bio je odličan student "najbolje tehničke škole na svetu", kako je otac, sveštenik Milutin Tesla nazvao Visoku tehničku školu u Gracu. Ali, najednom se mladi Nikola Tesla, kome je tada bilo 20 godina, opustio…
Pre nekoliko dana obeležen je Dan nauke i 165 godina od rođenja Nikole Tesle, a ova značajna godišnjica protiče u znaku izložbe „Nikola Tesla i Visoka tehnička škola u Gracu“ u Galeriji nauke i tehnike SANU, koja će trajati do 24. jula. Postavka približava dvogodišnji boravak velikog naučnika u ovom austrijskom gradu. Cilj izložbe, prema rečima Adrijana Fajksa, predsednika Austrijskog kulturnog foruma, organizatora postavke, nije samo da osvetli Tesline dane u ovom gradu, već i da pokaže bliske veze Srbije i Austrije tokom 19. veka.
– Vreme koje je proveo u Gracu bilo je veoma bitno za karijeru Nikole Tesle. Došao je u Grac kada mu je bilo 19 i tu proveo dve godine. Baš tu je naučio osnove o elektrotehnici, mehanici, a tada je Tehnička škola imala najnovije i najbolje mašine, i bila vodeća školska institucija u Evropi, iako još uve ne i univerzitet, kao što je danas – objašnjava Fajks.
Kako je došlo do toga da se Tesla, nakon svršene gimnazije, zaputi u Grac, umesto da nastavi porodičnu tradiciju i postane sveštenik beležio je sam naučnik:
„U jednom od samrtnih trenutaka za koje su mislili da su mi poslednji, otac je uleteo u moju sobu. Još uvek pamtim njegovo bledo lice dok je pokušavao da me razveseli, nesigurnim glasom. Rekoh mu: `Možda bih mogao da se oporavim ako mi dopustiš da studiram tehniku`. `Ići ćeš u najbolju tehničku školu na svetu, odgovorio je svečano, a znao sam da tako i misli`“.
I zaista Nikola Tesla je 1875. godine upisao Visoku tehničku školu u Gracu, koja je u to vreme okupljala najbolje studente iz jugoistočne Evrope i severne Italije.
I do 1877. godine pohađao je Visoku tehničku visoku školu u Gracu.
Želeći da se dokaže ocu Milutinu, s početka je učio svakodnevno od 3 časa ujutru do 23 časa uveče. Spavao je samo četiri sata dnevno i svo slobodno vreme provodio u učenju. Čitao je sve što mu dođe pod ruku, a stotinu tomova Volterovih spisa bili su za njega „mačiji kašalj“.
„Pročitao sam mnogo knjiga, a sa 24 godine sam mnoge znao i napamet. Posebno Geteovog `Fausta`“, sećao se Tesla.
Tokom prve godine u Gracu, kako je zapisao književnik Vladimir Pištalo u lirskoj biografiji „Tesla, portret među maskama“, Nikola se slabo zanimao za svet van biblioteke i politehnike.
„Nije ga impresionirala prijatna klima, ni termalni izvori u Tobelbadu. Ni sahat kula iz šesnaestog veka. Ni Mura. Ni mostovi. Ni pivnice. Pravio se neiznenađen životom Graca koji nije nastojao da upozna. Gospodin Tesla je provodio svako veče u biblioteci. Počeo je da radi po osamnaest sati dnevno. Na prvoj godini, položio je devet ispita – dvaput više nego što je potrebno“, piše Pištalo, citirajući potom pismo dekana ocu, parohu u Gospiću u kome je naveo:
„Vaš sin je zvezda prvog reda“.
I dok su drugi studenti učili „nauku“ kao pesmicu od koje će živeti, recitujući je celog života, Tesla se, kako podseća Pištalo, od srca interesovao za samu suštinu stvari. Pored fizike, gutao je čitave tomove klasične i filozofske literature.
„On je čitao i svet se širio. Najposle, hteo je da bude pronalazač a pronalaženje je širenje sveta. Pred zatvaranje je izlazio iz biblioteke i zurio u Kantovo zvezdano nebo. Osećao je kako raste pod eksplozijama zvezda“, zabeležio je Vladimir Pištalo u knjizi „Tesla, portret među maskama“ za koju je dobio NIN-ovu nagradu.
I profesori iz Graca su ubrzo uočili talenat mladog studenta, koga je već zainteresovala mogućnost primene naizmenične struje, beleže različite biografije naučnika. Primera radi, kada je njegov profesor Pešl iz Pariza dobio mašinu jednosmerne struje i koristio je u jednoj vežbi 1877. godine – uz pomoć četkica mašine, koja je korišćena poput motora, nastalo je kovitlanje iskri i glasni zvuci, Tesla je primetio da motor može da se koristi i bez četkica.
– Gospodin Tesla će postići velike stvari, ali to sigurno ne. To bi bilo kao da se sila koja deluje pravolinijski, poput gravitacije, pretvori u kružno-krivolinijski delujuću silu. To je nemoguća ideja – bile su reči profesora.
Iako je Tesla poštovao autoritet profesora, znao je da sam mora da iznađe rešenje za „taj problem“.
Ali, tako blistav student, najednom je posustao. U u zimskom semestru 1877/78 ispisan je iz Graca. Iako postoje spekulacije da je iz Tehničke škole izbačen, Fajks priča da to samo delimično odgovara istini:
– Naprosto, nije platio školarinu kada mu se završila stipendija… U početku je bio jedan od najboljih studenata, možda i najbolji, i zaista je sve svoje vreme provodio učeći. Ali, onda je odjednom počeo da se zanima za druge stvari, nije mu učenje toliko bilo bitno, sam je eksperimentisao, radio…Neki su čak svedočili da je Nikola Tesla potrošio sav novac za školovanje na kockanje…Prosto, odjednom se izmestio iz tog čisto akademskog sveta. Međutim, bez obzira na to već je tokom prve godine studija toliko toga savladao da je uskoro sam mogao da počne da radi, mimo svih akademskih, uobičajenih postulata – kaže Fajks.
I posle Graca najpre se zaposlio u Mariboru kao pomoćni inženjer, a potom je završio studije u Pragu. Onda je stiglo zaposlenje u Budimpešti, gde je otkrio obrtno magnetno polje. Dolazi i do Pariza, gde se zaposlio u Edisonovoj kompaniji, koji ga 1884. poziva u Ameriku.
Uprkos kratkom boravku na Tehničkoj školi, na kojoj nikada nije diplomirao, niti je dobio ocene za poslednji semestar, dodeljen mu je počasni doktorat u Gracu 1937. godine. Tesla je tada u telegramu napisao:
„Prihvatam neprocenjivi počasni dokument od vaše Visoke škole u kojoj sam pod vođstvom izvanredno uzornih i očinski naklonjenih učitelja, jasnim pojmovima umanjio svoje neizmerno neznanje. Ovim plemenitim ljudima dugujem znatan deo mog stvaralaštva… Stari duh istrajno živi u vašim slušaonicama. Neka vaša čuvena, tradicijom ovenčana i neprevaziđena ustanova i u narednim stolećima deluje u stalno napredujućem duhu, u cilju napretka i širenja nauke i za dobrobit čovečanstva“.
Postavka, kako ističe naš sagovornik, sumira Tesline dane u Gracu, neka otkrića, ali i njegovu ostavštinu u ovom gradu.
– Na univerzitetu danas laboratorija na Institutu za tehniku visokog napona nosi njegovo ime. Nedavno je otkrivena i statua Nikole Tesle. Uostalom, univerzitet je Tesli, iako nikada nije diplomirao darovao počasni doktorat. Zanimljivo je da danas mnogi ljudi u Gracu ponovo otkrivaju Teslu – priča Adrijan Fajks, dodajući da je ova izložba jedan od najznačajnijih projekata Austrijskog kulturnog foruma u ovoj godini, ali i narednim.
– Napravili smo je tako da može da bude putujuća izložba. Cilj nam je da pokažemo njegov odnos sa Gracom profesorima, roditeljima, deci širom Srbije. Pripremili smo i nemačku verziju izložbe, i verujem da će i ostali u regionu biti zainteresovani za postavku.
Jedan od najvažnijih dana u životu Nikole Tesle bio je čas kada je izumeo obrtno magnetno polje, princip delovanja njegovog motora za polifazne sisteme. A toga ne bi bilo da nije bilo školovanja i gutanja knjiga u Gracu. I sam je pisao:
„Duboko u pozadini moga mozga nalazilo se rešenje koje međutim još nisam bio u stanju da potpuno izrazim. Jedno poslepodne šetao sam sa prijateljem u gradskom parku, pa sam mu deklamovao razne stihove. U to vreme znao sam napamet čitave knjige. Jedna od njih bila je Geteov `Faust`. Sunce je zalazilo i ja se setih slavnog mesta:
`Sunce uzmiče i dan umire; A ono dalje novi život stvara; Ah što nemam krila pa da se rašire; Da za tobom letim iznad zemnog žara; Lep je to sanak dok Sunce odmiče; Al telesno krilo lako ne niče; Uz laka, čila, duhovna krila`. Kad sam te reči u inspiraciji izgovorio, pojavila mi se ideja kao blesak munje, i dugo tražena istina bila je u momentu otkrivena!“
