Kažu da dobar govor treba da ima dobar početak, dobar zaključak a između toga malo šta.
Smeh je prečica među ljudima. To je i knjiga. To je i kompjuter.
Čitanje knjiga čini da kamen govori. Nečitanje pretvara knjige u kamen. To se neće promeniti.
Osnovne ljudske potrebe su bezbednost, san hrana i priča. To će ostati tako bez obzira da li priču nalazimo na stranicama knjige ili na ekranu. Stranice i ekran su dve forme iste stvari.
Neki se plaše revolucije u komunikacicji i kažu da ćemo svi završiti kao zgažena divljač na informatičkom auto putu. Oni tvrde da Internet nudi obilje informacija ali ne i konstelaciju među njima i vrednovanje koji su nužni za razumevanje tih informacija. Ističu da internet nudi sto hiljada podataka a bibliotekar onaj jedan pravi. Tačno, ali bibliotekar ga nalazi uz pomoć kompjutera.
Postoji karikatura koja prikazuje lanac evolucije – pogrbljenog majmuna kako se uspravlja u homo sapiensa koji se zatim opet savija da bi završio kao pogrbljeni kompjuteraš.
Promena informacionih obrazaca ponašanja jeste oblik evolucije.
Da bi preživeli ljudi moraju steći znanja o sebi i o svojoj sredini. Medijska ili nova pismenost podrazumeva kompetenciju za korištenje usmene, štampane i digitalne pismenosti. Zamišljeno je da se ona razvija u kooperaciji nastavnika i bibliotekara, mada kod nas na nju uticu i porodica i vršnjaci.
Bibliotekarstvo je prihvatilo digitalne trendove i čitaocima omogućilo pristup velikom broju informacija. Time su se povećale mogućnosti za naše istraživače.
Dolazak u biblioteku je i ulazak i u njen fizički i u njen virtuelni prostor. Realan broj korisnika biblioteke kombinuje ove dve kategorije.
Upravo sam se vratio iz Prizrena gde sam se sreo sa predstavnikom dekanata bogoslovije. Jedna od prvih stvari koje sam preduzeo je da pomognem biblioteci bogoslovije da se povežu sa regionalnom informacionom mrežom. Bila im je to najpreča potreba. To pokazuje kako se nešto najdrevnije i najnovije prirodno povezuju.
U NBS, u saradnji sa color press grupom dovršavamo osavremenjavanja našeg website-a.
Počinjemo da pregovaramo o prenošenju srpskih srednjovekovnih rukopisa u digitalnom obliku iz bečke i peštanske biblioteke.
Sve u svemu, internet je doveo više ljudi u biblioteku nego što ih je odveo iz nje. Mnogi su virtuelno posećivali biblioteku u vreme pandemije. Da ponovim, broj naših korisnika čine zbir fizičkih i virtuelnih poestilaca. Obnovili smo ciklus čitanja pod naslovom Večeri na Kosančiću, Pisac u Biblioteci.
Tu naši najugledniji pisci čitaju svoja neobjavljena dela i mi pokazujemo da prostor na Kosančiću za nas nije ruševina nego i dalje biblioteka. Večeri su lepo posećene ali ih veći broj ljudi prati digitalno nego fizički. Upravo počinje digitalizacija Miroslavljevog jevanđelja u saradnji sa Ministarstvom Kulture, Narodnim Muzejom I Srpskom Akademijom Nauka, koja će omogućiti svima uvid u ovu najznačajniju srpsku rukopisnu knjigu.
Seneka kaže da za brod koji ne zna u koju luku ide nema dobrog vetra.
Sama činjenica da se ovaj skup održava pod našim krovom pokazuje da je Narodna Biblioteka Srbije brod koji zna i vetar i luku.
(Govor na predstavljanju priručnika medijske pismenosti. Autor je pisac i direktor Narodne biblioteke Srbije)
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar