Jovana Jeremić i Duško Radović Foto: Zoran Lončarević/Nova.rs, RTS

Dramaturg i osnivač Mikser hausa Ivan Lalić u intervjuu za našu rubriku "Gde je sad tvoj Beograd" govorio je o svom gradu nekada i sada.

Na pitanje kolika je razlika između Beograda u kojem  je odrastao i ovog sada, Ivan Lalić kaže:

– U gradu u kojem sam ja odrastao, dan je počinjao Duškom Radovićem i njegovim genijalnim porukama poput “tucite decu čim primetite da su počela da liče na vas”. Sada nam dan počinje Jovanom Jeremić i njenim uobičajenim gostima koji zagovaraju porodične vrednosti. Razlika je – kao kada biste posle novogodišnjeg koncerta Bečke filharmonije, otišli na otvaranje sajma novih modela fontana kineske proizvodnje.

Ivan Lalić Foto: Dragan Mujan/Nova.rs

A šta bi sve promenio u današnjem Beogradu da ima neku vlast – dramaturg nabraja:

– Prvo bih obnarodovao da nema više zezanja. Ni fontana, ni jarbola, ni kineske rasvete. Uveo bih prave javne nabavke, a ne ove kobajagi. Dao bih na javni uvid i reviziju urbanistički plan. Uveo bih komisiju za lustraciju. Što estetsku, što ovih što su besomučno krali ali nisu držali olovku. Napravio bih film o Bogdanu Bogdanoviću, nekdašnjem gradonačelniku i vrteo bih ga non stop u parku ispred gradskog dvora. U “Beogradu na vodi” bih napravio pozorišta, vrtiće i domove za stare. I socijalne stanove. Uveo bih i neke inovacije. Recimo – telo koje supervizira dizajn grada, kao što postoji u Seulu. Ili instituciju “noćnog gradonačelnika”kao što postoji u Amsterdamu. Ako je nešto preostalo od divljačke privatizacije, sve napuštene industrijske prostore bih dao mladim umetnicima i nezavisnim trupama. Eto to, za početak.

Prisetio se nekada omiljenih Beograđana, ali i ovih danas.

-Imao sam sreću da kao mlad pisac, u Zvezdara teatru, sedim nakon predstava sa Gagom Nikolićem, Bogdanom Diklićem, Borom Todorovićem, Batom Stojković, Bjelom, Brstinom. Kakva je to paklena ekipa bila! Te večeri smatram demonstracijom najlepše verbalne književnosti Beograda koja se više nikad neće ponoviti. Gagu Nikolića smatram autenitičnom ikonom grada Beograda. On mora da ima spomenik, malo manji od Stefana Nemanje i to tamo gore, na njegovom Crvenom krstu. Ja bih tu svaki dan donosio cveće.
Ako govorimo o prezentu, to su svakako i dalje Koraks, Goran Marković, Dušan Petričić i naravno – apsolutno genijalni i neponovljivi Zoran Kesić.

Bonus video: Potkulturne grupe u Beogradu

Tagovi

Komentari

Svi komentari (6)