"Neće biti umetnosti ako ne možemo da priuštimo da jedemo": Ko radi diverzije po najvećim muzejima

Ko je odgovoran za diverzije po najvećim svetskim muzejima?Taj "trend" pokrenuli su aktivisti kako bi skrenuli pažnju svetske javnosti na posledice klimatskih promena. Predstavnici aktivističkih organizacija "Just Stop Oil" i "Ultima Generazione respectively" imaju jednostavnu poruku - njihove zemlje ne bi trebalo da odobravaju nikakve nove zakupe gasa i nafte.Akcije su počele kada su se aktivisti organizacije "Just Stop Oil" zalepili za delo "My Heart’s in the Highlands" (1860) Horacia Mekaloha 29. juna u Galeriji i muzeju Kelvingrove u Glazgovu. Italijanski aktivisti pridružili su se akciji 22. jula kada su se zakačili za staklo Botičelijeve čuvene slike "Proleće" (1477) u galeriji Ufici u Firenci. Do sada nijedno od umetničkih dela nije oštećen jer se aktivisti ne lepe za same slike već njihove okvire i postolja ili, u slučaju "Proleća", zaštitno staklo.Članovi organizacije "Ultima Generazione" takođe su se vezali lisicama za katedralu. Sudske troškove izvođenja ovakvih radnji pokriva Fond za klimatske hitne slučajeve sa sedištem u Kaliforniji, koji je organizacijama dao ukupno milion dolara.

Zašto su ovi aktivisti odlučili da borbu protiv klimatskih promena prenesu u muzeje? Sajmon Bramvel, suosnivač "Extinction Rebelliona" koji je učestvovao u jednoj od ovih akcija, objasnio je u intervjuu za ARTnews da politika uvek prati kulturu:- Kucnuo je čas, ako već nije kasno. Kao planeta, budimo se sa činjenicom da povećanje temperature od 1,5 stepeni Celzijusa znači katastrofu. Ako dostignemo dva stepena, to bi moglo značiti da 20 odsto Zemlje postaje kao teritorija nemoguća za život. Vreme je da se institucije kulture uključe u kazivanje istine o vremenima u kojima živimo!Kada su se aktivisti organizacije "Just Stop Oil" vezali za rad Horacia Mekaloha "My Heart’s in the Highlands" iz 1860. u Galeriji i muzeju Kelvingrove u Glazgovu 29. juna jedan od demonstranata je objasnio razloge zašto su odabrali baš ovu sliku :

- Pejzaž je naslikan 1860. godine kada je nova klasa zemljoposednika nemilosrdno sledeći sopstvene privatne interese iselila čitave zajednice na malim farmama. Prava su osvojili tek kada su se zemljoradnici organizovali i pružili otpor.Samo dan kasnije aktivisti su se zalepili i na delo Vinsenta van Goga "Drvo breskve u cvatu" iz 1889. na Institutu Courtauld u Londonu.- Naša početna procena je da je slika neoštećena. Okvir će zahtevati tretman kako bi se uklonili ostaci lepka pre nego što se rad vrati na izlaganje - napisao je predstavnik Instituta.

Aktivisti su se prvog dana jula zalepili za delo "Tomson’s Aeolian Harp" iz 1809, koje je potpisao Vilijam Tarner u Umetničkoj galeriji u Mančesteru.- Prema mapiranju rizika od poplava, koje je uradila organizacija "Climate Central", oblasti Londona koje su prikazane na Tarnerovoj slici mogle bi biti pod vodom već 2030. godine - saopštila je tada organizacija "Just Stop Oil".

Kultni pejzaž Džona Kanstabla "The Hay Wain" u Nacionalnoj galeriji u Londonu pokrili su aktivisti 4. jula platnom na kojem su bila sela puna osušenog drveća i aviona... Portparol Nacionalne galerije rekao je tada da je slika pretrpela manja oštećenja koja su brzo otklonjena.

Aktivisti su se zalepili za "Tajnu večeru" Đampjetrina iz 1520. na Kraljevskoj akademiji u Londonu 5. jula. Jedan od aktivista povezanih sa organizacijom "Just Stop Oilom" poručio je tada:- Kada sam predavao, dovodio sam svoje studenate u velike institucije poput Kraljevske akademije. Ali, sada je nepravedno očekivati od njih da poštuju našu kulturu kada je vlada odlučila da uništi njihovu budućnost licenciranjem novih projekata nafte i gasa.Protesti u Italiji počeli su 22. jula kada su se aktivisti organizacije "Ultima Generazione" zalepili za "Proleće" (1477) Sandra Botičelija u galeriji Ufici u Firenci.Na Instagramu su napisali da su ciljali baš na tu sliku jer "sa finoćom detalja koja se graniči sa enciklopedijskim predstavlja više od 500 botaničkih vrsta koje cvetaju upravo u prolećnim mesecima…"- Ovo je realnost koju smo u opasnosti da izgubimo - istakli su aktivisti.

Italijanski protesti su nastavljeni kada su se 30. jula aktivisti "Ultima Generazione" zalepili za delo Bočionija "Unique Forms of Continuity in Space" iz 1913. u Milanu.- Ne dozvoljavamo da nas olako uhapse, ali moramo odmah da shvatimo da neće biti umetnosti na planeti koja se urušava. Ako zaista želimo da je sačuvamo, moramo da delujemo sada i odustanemo od ulaganja u fosile. Neće biti umetnosti bilo koje vrste ako ne možemo da priuštimo da jedemo, ako umremo od toplotnih talasa. Zbog toga tražimo od kulturnih institucija da stanu na našu stranu i da izvrše pritisak na vlast - rekla je aktivistkinja Simone.

Aktivisti Ultima Generazione "pridružili" su se 4. avgusta Laokoonu i njegovim sinovima (40–30. p.n.e.) u Vatikanskom muzeju. Statuu su izabrali jer je Laokoon bio trojanski sveštenik koji je molio svoje sugrađane da spale trojanskog konja kojeg su Grci poslali na poklon. Ignorisali su njegovo upozorenje i grad su opljačkali vojnici koji su se krili u drvenom konju.- Signal za uzbunu se nije čuo, ambasador opasnosti i njegova deca umrli su zgnječeni u tišini nesvesti, a ceo grad Troja je zapaljen, uzrokujući smrt mnogih naivnih, ali nevinih ljudi - naveo je aktivista u saopštenju.Ista organizacija stajala je i iza akcije 21. avgusta kada su se njeni aktivisti pričvrstili za kapelu u Padovi u Italiji tako što su se vezali lisicama za ogradu. Izabrali su kapelu za mesto protesta zbog murala koji je tamo oslikao Đoto. Mural prikazuje potencijalni kraj sveta, pri čemu jedan put predstavlja budućnost u kojoj se čovečanstvo spasava koristeći principe kao što su pravda, a drugi put predstavlja propast čovečanstva usled pohlepe.

Nemački aktivisti su se 22. avgusta pridružili pokretu. Dvojica demonstranata koji se predstavljaju kao "Letzte generation" (Poslednja generacija) preskočili su barijeru ispred Rafaelove "Madone" u Galeriji slika starih majstora u Drezdenu i zalepili se za nju.- Međunarodno poznata "Sistine Madona" je moćan simbol: Marija i Isus gledaju u budućnost sa strahom. Vide Hristovu smrt na krstu. Jednako predvidljiva smrt će takođe biti rezultat klimatskog kolapsa. I to po celom svetu - poručili su aktivisti.

Poslednju akciju sprovelo je u nedelju dvoje klimatskih aktivista koji su zalepili šake za Pikasovu sliku u Nacionalnoj galeriji Viktorije u Melburnu. Aktivisti su se zalepili za staklo "Masakra u Koreji", a stajali su pored banera na kojem je pisalo "Klimatski haos = rat i glad", naglašavajući vezu između klimatskog sloma i ljudske patnje, piše CNN.- Ako nastavimo ovim putem, suočićemo se sa kolapsom svega što nam daje našu sigurnost, što će dovesti do sukoba - poručili su aktivisti, citirajući prirodnjaka i TV voditelja Dejvida Atenboroa.Klimatske promene su na putu da transformišu život na Zemlji kakvog poznajemo, i ukoliko se globalno zagrevanje dramatično ne uspori, milijarde ljudi i drugih vrsta će dostići tačke u kojima više neće moći da se prilagode novoj normalnosti, navodi se u UN izveštaju objavljenom ove godine. Na osnovu višegodišnjeg istraživanja stotina naučnika, izveštaj je otkrio da su uticaji klimatskih promena izazvanih ljudskim faktorom veći nego što se ranije mislilo, a autori izveštaja upozoravaju da se ovi uticaji dešavaju mnogo brže nego što su naučnici očekivali pre 20 godina.Bonus video: Izložba Andreja Josifovskog Pijaniste

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=izlobaandrejajosifovskogpijanistemm-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="4109841"]