Društvene mreže prvi put prestigle tradicionalne medije kao glavni izvor informisanja

Najzastupljeniji način informisanja

Godina 2026. predstavlja značajnu prekretnicu: prvi put je praćenje vesti putem društvenih mreža i video platformi, sa udelom od 54 odsto, nadmašilo sve ostale izvore informisanja i postalo najrasprostranjeniji način praćenja vesti na globalnom nivou, napisao je Džim Igan, glavni autor izveštaja Reuters Instituta za proučavanje novinarstva, prenosi France 24.

Godišnji izveštaj ovog instituta, koji deluje pri Univerzitetu u Oksfordu, smatra se jednim od najvažnijih pokazatelja trendova koji menjaju medijsku scenu. Istraživanje je zasnovano na onlajn anketama koje je kompanija YouGov sprovela početkom godine na uzorku od gotovo 100.000 ispitanika iz 48 zemalja.

Ovogodišnji rezultati pokazali su da je 54 odsto ispitanika tokom sedmice pre ankete pratilo vesti preko društvenih mreža ili video platformi. Taj procenat raste na 56 odsto kada se uključe i AI četbotovi poput ChatGPT-a. Time su nadmašene televizijske vesti, koje je navelo 52 odsto ispitanika, aplikacije i portali medijskih kuća sa 51 odsto, kao i radio sa 21 odsto.

Pad prihoda tradicionalnih medija

Iako je ovo prvi put da su nove platforme u globalnom proseku nadmašile tradicionalne medije, u pojedinim zemljama taj prelazak dogodio se i ranije. U nekim državama, posebno u Evropi, internet stranice i aplikacije tradicionalnih medija i dalje zadržavaju vodeću poziciju.

„Na ovo treba gledati kao na postepeni pomak, a ne kao na naglu promenu, ali je svakako reč o veoma važnom trenutku“, istakao je Igan.

U globalnoj anketi, tri od deset ispitanika navela su da su im društvene mreže ili video platforme glavni izvor vesti. Među mladima od 18 do 24 godine taj udeo raste na čak 50 odsto.

Različite platforme podstiču i različite obrasce ponašanja. Većina korisnika posećuje mrežu X ili YouTube sa namerom da pronađe vesti, dok na Facebooku, Instagramu i TikToku na informativne sadržaje češće nailaze usput, tokom drugih aktivnosti.

Televizija je ostala vodeći izvor informisanja samo među osobama starosti od 45 do 54 godine i starijima od 55 godina. Podaci o korišćenju aplikacija i portala tradicionalnih medija dodatno zabrinjavaju, jer nijedna starosna grupa nije navela te izvore kao prvi izbor za informisanje.

„To ima očigledne posledice po mogućnost dosezanja publike, njen angažman i potencijal za monetizaciju sadržaja“, ocenio je Igan, nekadašnji visoki direktor BBC-ja.

Razmere problema u finansiranju novinarstva potvrđuje i podatak da samo 17 odsto ispitanika plaća za pristup onlajn informacijama.

Istovremeno, tehnološki giganti poput Googlea i Mete preuzeli su ogroman deo tržišta digitalnog oglašavanja, na štetu tradicionalnih medija.

Izveštaj na 180 strana potvrđuje dugoročne trendove koji oblikuju medijsku industriju, uključujući rastuću potražnju za video sadržajem, sve veći uticaj pojedinačnih kreatora vesti i kontinuirani pad poverenja u tradicionalne medije.

Gubitak poverenja u medije

Poverenje u medije palo je na najniži nivo do sada – svega 37 odsto ispitanika izjavilo je da veruje „većini vesti većinu vremena“.

Građani se sve češće okreću i AI četbotovima kao izvoru informacija. Oko 10 odsto ispitanika navelo je da ih koristi za informisanje na nedeljnom nivou, što predstavlja rast u odnosu na sedam odsto zabeleženih prošle godine.

„Kako odgovoriti na brz razvoj i širenje generativne veštačke inteligencije najveći je izazov sa kojim se danas suočavaju medijski lideri i kreatori javnih politika“, upozorio je Igan.

On je primetio i „izraženu nestabilnost u brojnim pokazateljima“ koje Reuters Institut prati, u kontekstu rastuće geopolitičke neizvesnosti.

„Delovi ovogodišnjeg izveštaja predstavljaju zabrinjavajuće štivo, ali živimo u posebno turbulentnom periodu, kako za medijski sektor, tako i za svet u celini“, zaključio je Igan.