Dok Putinov neprijatelj Aleksej Navaljni telefonira tajnom agentu koji mu je stavio otrov "novičok" u pantalone, ovaj zastrašujući dokumentarac ulazi u carstvo nategnutog špijunskog trilera – a ipak je sve istina.
“Hajde da od ovog filma napravimo triler“, predlaže Aleksej Navaljni svom reditelju Danijelu Roeru. „A onda, ako me ubiju, možeš da napraviš dosadan film sećanja.” To je tipično za čoveka: za nekoga u situaciji takve nesigurnosti, Navaljni se naizgled bori da bilo šta shvati previše ozbiljno. Jasno je da je to odbrambeni mehanizam – i u ovim okolnostima, ko može da ga krivi? Alternativa bi mogla da uključuje prepuštanje očaju, a to nikome ne bi pomoglo, piše “Gardijan” o dokumentarnom filmu “Navaljni”.
A u svakom slučaju, Navaljni je dovoljno dugo živeo na ivici da bi se na to navikao. Ovaj zapanjujući, zastrašujući dokumentarac (BBC Two) nudi istoriju Navaljnijevog anti-Putinovog, prodemokratskog aktivizma. Ponekad deluje kao opozicija u jednom čoveku: ravnopravni političar, provokator i istraživački novinar. On nije ideološki vezan – u stvari, postoji zanimljiv segment u kojem Roer ispituje njegov kratki, pragmatični i zabrinjavajući savez o razumevanju sa krajnjom desnicom. Ali uglavnom, on je predstavljen u mejnstrim ruskim medijima kao ono od čega se najviše plaše: liberal.
Navaljni je u velikoj meri ličnost svog doba. Najveći deo njegovog najuspešnijeg rada uključivao je iskorišćavanje društvenih medija i video tehnologije, što je delimično razlog zašto se njegovo ime proširilo tako daleko izvan Rusije. Za Navaljnog, društveni mediji su oružje i štit. Kada se, na primer, on i njegova supruga Julija ukrcaju u avion koji ih vraća u Moskvu, on više odahne nego što se iznervira što ga dočeka šuma telefona za snimanje. Kada se suprotstavite režimu koji svoja dela zavija u mrak, ne može nikad biti previše svetla. Ali da li je Navaljni precenio zaštitu koju je nudila njegova slava – i opčinjenost ljudi njime? „Kako sam postajao slavniji, bio sam siguran da moj život postaje sigurniji. Zato što bi za njih postalo problematično da me ubiju.” Zastaje na trenutak pre nego što ironično primeti: „Vrlo sam pogrešio.”
Da, pogrešio je. Iskustvo bliske smrti Navaljnog iz 2020. izazvano ruskim prepoznatljivim nervnim agensom „novičok“ je srce ovog filma. Dok se oporavlja u Nemačkoj, udružuje snage sa istraživačkim novinarom Bellingcata Kristom Grozevom („fin bugarski štreber sa laptopom“) u pokušaju da otkrije činjenice o njegovom trovanju. Ono što sledi je neverovatno – tačka u kojoj Navaljni ulazi u sfere zabavnog, ali nategnutog špijunskog trilera. Sa iznenađujućim stepenom lakoće, mali tim Grozeva i Navaljnog otkriva identitet agenata Federalne službe bezbednosti (FSB) poslatih da ga ubiju. Čak dobijaju i njihove brojeve telefona. A onda ih Navaljni zove, jednog po jednog, da pita zašto su to uradili.
U početku ne ide dobro, uglavnom zato što Navaljni ne može da odoli da kaže ko je on. Agenti jednostavno prekinu vezu. Ipak, na kraju se predstavlja kao istražitelj Kremlja, koji želi da istraži razloge neuspeha misije. Uskoro, jedan od njegovih potencijalnih ubica peva kao kanarinac. Razgovor koji je usledio je jedna od najneverovatnijih stvari kojima ćete ikada biti svedoci – jasno je da je sve u toku jednog dana za agenta koji, dok se Navaljni bori da ne poveruje u svom glasu, brblja o dozama, tačnim stavljanjem otrova u gaće Navaljnog i dosadno brze reakcije hitnih službi. „Jadnik“, smeška se Navaljni na kraju razgovora. „Ubiće ga.“
Navaljnijeva čvrstina je takva da je pomalo iznenađujuće kada se događaji odvijaju onako kako znamo da moraju. Čini se da je Navaljni moralni pobednik. Njegovo mirno samopouzdanje je zarazno. Ali on je i dalje u zatvoru, preti mu do 20 godina. Ponekad, nažalost, realpolitika nadmašuje narativnu pravdu. Film se završava u mraku koji je utoliko izraženiji za naše saznanje kuda Putin sprema Rusiju i svet. Na kraju, ako je ova priča triler, a ne Navaljnijev „dosadni film sećanja“, biće joj potrebno još jedno poglavlje da bi se otkrio njen srećan kraj.
Bonus video: Rakočević- “Mrak“ je najbolji film reditelja Dušana Milića