Naši umetnici pitaju: Zašto ruskom vajaru poslovi u Beogradu

Kultura 30. mar. 202110:57 > 18:51
Podeli:
Aleksandar Rukavišnjjikov i Goran Vesić Foto: Vesna Lalić/Nova.rs

Da li je kulturna politika Srbije da na svojoj teritoriji promoviše ruske umetnike i izvozi nepoznati deo državnog budžeta u Rusiju i da li će mladi domaći umetnici ponovo biti tretirani kao jeftina radna snaga, pita Vajarska sekcija ULUS-a povodom odluke da ruski vajar Aleksandar Rukavišnjikov bude zadužen i za uređenje parka na mestu sadašnje marine Dorćol.

S obzirom da je autor spomenika Stefanu Nemanji na Savskom trgu novi posao – uređenje parka na mestu sadašnje marine Dorćol – dobio na osnovu dogovora, a ne konkursa, to je izazvalo revolt stručne javnosti.

Oglasila se Vajarska sekcija ULUS-a koja navodi da se poslednjih godina kulturna politika Srbije u produkcijski najskupljim i najznačajnijim projektima zanemaruje, a rad domaćih umetnika nipodaštava i negira:

– Ranije smo se bavili analizom konkursa za izradu brojnih skulptura u kvartu Beograd na vodi i koliko je u tom slučaju, nisko vrednovan umetnički rad domaćih umetnika. Ipak, svi svedočiomo da se cena rada ruskog umetnika u slučaju spomenika Stefanu Nemanji, krije kao državna tajna. Ovih dana zamenik gradonačelnika najavljuje još jedan projekat koji je dogovorio sa istim ruskim skulptorom, još grandiozniji, a verujemo i još skuplji… Pitamo se koliko dugo će predstavnici ove države nipodaštavati rad domaćih umetnika, kao i državne umetničke fakultete, koji ovaj put neće dobiti ni priliku da učestvuju na konkursu, jer konkursa neće ni biti? Da li je kulturna politika Srbije da na svojoj teritoriji promoviše ruske umetnike i izvozi nepoznati deo državnog budžeta u Rusiju? Da li će mladi domaći umetnici ponovo biti tretirani kao jeftina radna snaga, izvođači tuđih ideja? Da li je neka stručno umetnička komisija imala priliku da iskaže mišljenje o ovom projektu od javnog značaja – pita Vajarska sekcija ULUS -a.

Dodaju da podržavaju izgradnju parka skulptura ali naglašavaju da u Srbiji ima dovoljan broj kvalifikovanih arhitekata i umetnika, koji bi umeli da stručno osmisle i izvedu jedan takav „konceptualni park“.

– Smatramo da bi jedini ispravan put, da se do takvih stručnjaka dođe, morao biti preko javnog konkursa. Želimo da podsetimo nadležne da samo vajarska sekcija Udruženja likovnih umetnika Srbije ima više od 300 članova i članica, i jedan broj njih bi se rado odazvao na konkurse za javne spomenike, naročito ako bi za takav posao mogli biti adekvatno plaćeni. Radi se o umetnicima koji žive i rade na teritoriji Srbije, u kojoj plaćaju i poreze i troše novce koje uspeju da zarade i čije cene rada nisu državna tajna. Apelujemo na Ministarstvo kulture i ostale nadležne institucije da spreče ovakve štetne planove koji podrivaju sprovođenje državne kulturne politike i da prilikom planiranja javnih spomenika i uređenja parkova, daju mogućnost domaćim umetnicima za produkciju svojih umetničkih dostignuća. Samo tako ćemo imati kontinuitet u razvoju specifičnog kulturnog identiteta Srbije na kom su dugo i predano radile ranije generacije – zaključuje ULUS.

Komentari

Vaš komentar