0
Pošta Srbije je danas predstavila izdanje prigodnih poštanskih maraka "150 godina od rođenja Nadežde Petrović”.
– Najveća uzbuđenja kao istraživač naše umetnosti imao sam pred rečima i delom Nadežde Petrović. Zato se, više nego radujem pred ovim što je uradila Pošta Srbije – istakao je istoričar umetnosti Nikola Kusovac na svečanosti u Muzeju PTT-a.
Kusovac je opisao kao „podvig“ potez Pošte Srbije da povodom godišnjice rođenja slikarke (1873-1915) objavi emisiju prigodnih poštanskih maraka na kojima je njenih deset slika, iz privatnih kolekcija.
Motivi na markama su „Crvena kuća u predelu“ (1907), „Fasada Crkve Sv. Marka u Veneciji“ (1914), „Crveni božuri“ (1913), a na vinjetama „Prizren“ (1913), „Anđa u dvorištu“ (1910–1911), „Predeo“ (1907) i „Čobanin svira u frulu“ (1906).
– Ako bi tražili sliku koja na najbolji način govori o Srbiji i srpskom narodu i onome šta je za taj narod znači Kosovo onda bi to bila njena slika Gračanice, i „Prizren“, naravno – istakao je Kusovac.
Motivi na kovertama su „Čišćenje gusenica“ (1906), „Portret Jovana Skerlića“ (1907) i „Sestre“ (1905). Za stručnu saradnju u realizaciji izdanja bili su zaduženi Ljubica Miljković i Kusovac, a za grafičku realizaciju Nadežda Skočajić.
Kusovac se prisetio da je portret Skerlića prvi put video osamdesetih godina kod komunističkog funkcionera Edvarda Kardelja u rezidenciji u Užičkoj 1, kada je popisivao umetnička dela u državnom vlasništvu. Prisetivši se da mu je Kardeljeva supruga rekla da sliku ne popisuje jer je to njihovo privatno vlasništvo, Kusovac je dodao da je potom Kardelj delo odneo sa sobom u Sloveniju odakle je otkupljeno tek pre desetak godina za velike novce.
Podsetvši da je slikarka, između ostalog, učestvovala u demonstracijama protiv aneksije Bosne i Hercegovine i da je umrla brinući kao bolničarka za srpske ranjenike tokom Prvog svetskog rata, Kusovac je istakao da je „Nadeždin kratak životni put bio put časti i slave“.
U svom obraćanju, v.d. direktora Pošter Srbije Zoran Đorđević je naglasio da je Petrović „jedna od najvećih umetnica 20. veka“. Istakao je da to preduzeće želi da sve što je važno za kulturu naše zemlje promoviše na najbolji mogući način, da sačuva od zaborava najvažnije umetnike i da širi srpsku kulturu.
Bonus video: Otvaranje izložbe Mrđana Bajića