0
Kao jedino dete legendarne muzičarke i aktivistkinje za građanska prava, Liza Simon je doživela briljantnost svoje majke, ali i njen bes. Ona govori o radosti, bolu i kako su se konačno pomirile.
Liza Simon ne ulepšava odnos sa svojom majkom, legendarnom kantautorkom i pijanistkinjom Ninom Simone. „Na moj 16. rođendan poslala mi je čestitku na kojoj je pisalo: ’Proklinjem dan kad si rođena.’ U to vreme sam bila kod tetke. nisam reagovala. Moja tetka se naljutila. Rekla sam joj: ‘Zašto si ljuta? Ovo je normalno.’“ Liza, takođe kantautorka i zvezda Brodveja, provela je ceo život u pokušaju da razume svoju majku, piše „Gardijan“.
Ponekad je prezirala ženu koja ju je maltretirala, fizički zlostavljala i zanemarivala. Nekada je obožavala tu istu ženu koja je umela da bude zabavna, da voli i neguje. I uvek je bila puna poštovanja prema umetnici i aktivistkinji koja je kao niko drugi predstavljao revolucionarni duh 60-ih. Sada, 90 godina nakon što je Nina rođena i 20 godina od njene smrti, Liza sebe smatra čuvarom plamena. Sledeće nedelje, ona u Londonu nastupa na omaž-koncertu, pevajući pesme koje je proslavila njena majka.
Teško je preceniti uticaj Nine Simone. Napisala je jednu od velikih protestnih pesama (Missisipi Goddam, o ubistvu aktiviste za građanska prava Medgara Eversa 1963. godine), jednu od velikih slavljeničkih pesama (To Be Young, Gifted and Black, napisanu u znak sećanja na njenu prijateljicu, dramsku spisateljicu Lorejn Hensberi, sa stihovima Veldona Irvina) i jednu od velikih balada (Četiri žene). Njene interpretacije klasika kao što su “Ain’t Got No/I’ve Got Life”, “My Baby Just Cares For Me”, “Mr Bojangles” i “Stars” su toliko posebne da ih smatramo originalima. Njena muzika je prelazila od ekstaze do očaja – baš kao i ona.
Nina, rođena kao Junis Ketlin Vejmon u Severnoj Karolini, bila je najbeskompromisnija od slavnih aktivistkinja za građanska prava. U divnom filmu “Summer of Soul”, o festivalu u Harlemu 1969. koji je postao poznat kao Crni Vudstok, vidimo je kako podstiče gomilu na nasilnu revoluciju. Njen radikalizam, nepredvidljivost i mentalno zdravlje (dijagnostikovana joj je bipolarnost) komercijalno su je puno koštali. I u jednom trenutku je to zamalo koštalo Lizu.
Bila je jedino dete Nine i njenog drugog muža Endija Strouda, bivšeg policajca koji je postao njen menadžer, a njena najsrećnija sećanja su igranje u Nininoj spavaćoj sobi. „Moja majka je imala trosmerno ogledalo, pa ako bih okrenula strane, mogla bih da vidim oko 10 odraza sebe sa svake strane, a ona mi je dozvolila da joj stavljam perike i visoke potpetice. Uvek smo puštali muziku, bilo da je bila njena ili Miriam Makeba ili Otis Reding, tako da sam pevala i plesala sama sa sobom u tom ogledalu u njenoj spavaćoj sobi. Bio je to raj za malu devojčicu.”
Često bi Liza i Nina sedele za klavirom, Liza je pevala, njena majka je svirala. „Harmonije su mi dolazile vrlo lako, a uvek sam pevala i igrala. Mama mi je rekla da sebe nikada nije smatrala pevačicom. Gledala sam je kao da ima dve glave. Pomislila sam: reci to milionima fanova koji te vole.” Nina ju je ohrabrivala na mnogo načina. „Imala je korene, gradila je život i život je bio mirniji.“
Ali smirenje nije potrajalo. Sa uspehom i aktivizmom došli su i pritisci. „Platila je ogromnu cenu da bude žena koju poštujemo“. Kada je Liza imala osam godina, njeni roditelji su se razdvojili. Sa Ninom se preselila u bogati deo Menhetna, sa pogledom na Central park. Ali njena majka se promenila. „Bila je ljuta.“ Izgubila je i muža i menadžera i vladao je haos. „Ona se suočavala sa bolom koji ide uz neuredni razvod, a izgubila je poslovnu osnovu na koju se oslanjala i to je mnogo. “
Nina je počela da izbacuje svoj bes na Lizi. Postala je nasilna. Liza nije znala šta ju je snašlo. „ Bila sam veoma mirna spolja, ali iznutra nisam.“ Majka bi je molila da plače kada ju je tukla, ali Liza je odbijala da joj pruži zadovoljstvo. „Nazvala me je robotom. Ako mami date do znanja da ste povređeni, ona bi to iskoristila. Otupela sam na mnoge stvari.”
Liza se pitala šta je pogrešila. „Mislim da je moja najveća greška bila što sam odrasla… Kako počnete da sazrevate, kao što to čine devojke, odnos sa vašom majkom može da se promeni. A ako vaša majka sama nije u sigurnom položaju, veoma je teško gledati kako vaša ćerka počinje da izgleda kao žena i da se ne osećate više izazovnom, kao da postoji takmičenje. Tako se ona osećala, pa se tako ponašala prema meni, za razliku od mlade devojke koja postavlja pitanja jer je radoznala.“
Nina se suočila sa problemima zbog neplaćenih poreza i 1974. je napustila SAD i otišla sa Lizom u Liberiju, a zatim u Evropu, nazvavši to samonametnutim izgnanstvom. Kako je Nina postajala sve nepredvidljivija i nasilnija, Liza je počela da se plaši za svoj život. Što je više vremena provodila sa majkom u Švajcarskoj, više je idealizovala oca u Americi. Nina je rekla Lizi da je ne voli. „Konačno sam joj rekla: ‘Idem da vidim tatu u Njujorku i dokazaću ti da me voli kao što sam ti sve ovo vreme govorila.“
Posle tri dana u Njujorku, njen otac je pitao kada se vraća u Švajcarsku. Liza je bila očajna. „Osećala sam da ako se vratim u Švajcarsku neću preživeti. Izašao je jedne večeri sa svojom devojkom u operu i jednostavno sam osetila da mi sve propada“. Liza je rekla ocu šta se dešava kod kuće i provela je godinu dana sa njim u Njujorku. Odatle je otišla da živi kod tetke.
Od 14. do 18. godine nije videla svoju majku. „Mogla sam da izbrojim na prstima dve ruke koliko puta smo razgovarali tih godina, a kada smo razgovarale telefonom, nije bila baš ljubazna. Često me je omalovažavala i omalovažavala je druge ljude u pokušaju da podigne sebe.“
Da li misli da ju je Nina na kraju poštovala? Ona se smeje. Da, kaže ona. „Moj muž je bio pored nje svaki put kada me je videla na Brodveju i bila je jedan od mojih najvećih obožavalaca. Liza priča o najvećoj podršci koju joj je dala. „Jednom sam joj rekla: ‘Idem da pokupim nagrade, mama, gledaj, imam toliko talenta.’ I nekoliko godina nakon toga nisam se osećala posebno talentovanom, a ona mi je rekla nešto što nikad neću zaboraviti. Pokušaću da ne budem emocionalna.“ Ali prekasno je – suze već padaju. „Rekla je: ’Radujem se što ću te videti kako kupiš nagrade i šetaš tim crvenim tepihom, devojčice moja, zato što si toliko talentovana, i verujem u tebe.‘ To mi je značilo sve i još uvek važi.“
Toliki deo svog života Liza se borila sa njihovom vezom, ali na kraju je u miru sa Ninom. „Ja sam jedina osoba na celoj planeti koja zove Ninu Simon, mama. I to radim sa radošću i ponosom – i sa osećajem da znam ko sam, odakle dolazim i kako danas nastavljam ovo nasleđe.”
Bonus video: Bojana Vunturišević o nastupu na EXIT-u