0
U rubrici „Saundtrek za moj život“ ljudi iz različitih sfera javnog života pričaju o svojim omiljenim pesmama, kroz anegdote, detalje ili emocije koje ih za njih vezuju.
Milicu Vujović, beogradsku glumicu i novinarku, ljudi najviše znaju po legendarnoj ulozi fatalne Lole iz filma “Munje!” Radivoja Andrića, gde je glumila zajedno sa Sergejom Trifunovićem i Borisom Milivojevićem, kao i u nastavku filma “Munje: Opet!”. „Rizlu imaš, ličnu kartu nemaš“, pevala je Lola pesmu koja je postala generacijski hit. Danas je Milica ili Mica, kako je zovu prijatelji, u nekim sasvim drugim vodama, i radi kao novinarka u emisiji “Jedan dobar dan” na Radio-televiziji Srbije. Međutim, muzika je uvek bila deo njenog života na različite načine I, kako kaže, uvek će i biti. Ovo je njen izbor za rubriku “Saundtrek za moj život”:
The Cult – “Spiritwalker”
Svaki period u mom životu je protkan različitom muzikom. Za prvu pesmu vratila sam se u daleko detinjstvo i setila sam se albuma “Dreamtime” i pesme “Spirit Walker” grupe The Cult. Album sam kupila davne 1991. godine, tokom porodičnog putovanja u Pariz. Roditelji su me odveli u “Fnak”, muzičku prodavnicu sa nekoliko spratova, samo sa CD-ima, koji su u to vreme baš bili skupi. Posle se taj album baš dugo zadržao u mom diskmenu. Moje drugarice i ja smo baš bile male, a to smo tada, pored Ramonesa, The Cure i Mission, baš puno slušale, to je nekako prirodno došlo do nas. Taj njihov album nije bio toliko poznat, ali imali smo prirodan afinitet da tragamo za dobrom muzikom. Bila sam na dva njihova koncerta – jedan je bio na Exitu 2006, drugi naredne godine na Tašmajdanu. Taj na “Tašu” je bio pravi beogradski koncert. Čak je i Ijan Esburi, frontmen grupe koji je bio tada skroz “raspadnut”, u jednom trenutku sa bine rekao: “What a beautiful audience”. Oni su za nas bili klasik, i to je nešto što me definitivno vezuje za period kada sam imala 13 godina.
Living Colour – “Glamour Boys”
Druga pesma je vezana za grupu “Living Colour”, koju nisam baš nešto slušala pre njihovog koncerta 2004. godine u Studentskom kulturnom centru. Publika u “SKC-u” je bila malo starija, i bila je prilično kamerna atmosfera na prvoj pesmi. Ali, onda se desilo nešto neverovatno na drugoj pesmi “Glamour Boys”, svi u sali su počeli da pevaju. Tada je zaista počeo koncert i bio je bukvalno za pamćenje. Ispostavilo se da je to bio izuzetno popularan bend u Beogradu u tom trenutku, iako su uvek imali andergraund reputaciju. Za kraj koncerta su izveli pesmu “Flying” sa albuma “Collideoscope” i nju bih izabrala za drugu pesmu na svojoj listi. To je jedna moderna balada, ali ipak ne bih upotrebila tu reč, već je to soul stvar.
Kezaja Džons – “Where’s Life”
Pošto intuitivno biram pesme, uglavnom po događajima, setila sam se jednog koncerta od 30. juna ove godine. Prolazila sam slučajno pored Doma omladine i u trenutku sam shvatila da nastupa Kezaja Džons. Međutim, bilo je deset sati, blagajna je bila zatvorena, ali sam pomislila: “Zašto da ne probam, možda me pusti obezbeđenje”. I pustili su me, stignem na drugu stvar, koja je meni i omiljena njegova pesma koja se zove “Where’s Life” sa albuma “Blufunk Is a Fact”. Bilo je super veče i sjajan koncert, a tu pesmu volim zato što mi je olakšavala neke periode prethodnih godina koji su mi teško padali. Inače, nekoliko puta sam Kezaju gledala u Beogradu, pratim ga, uvek je tu negde.
Bonus video: Džimi Hendriks: Živeo je kratko, ali je ostavio neizbrisiv trag u rokenrolu
