3
Da li bi neku promotivnu kampanju devete umetnosti u Srbiji mogao da prati slogan „Kupujte domaće“ ili bi karijere mnogih ovdašnjih strip autora trebalo da podupre slogan „Svetski - a naši!“, postavlja se pitanje.
Nekolicina njih poput Stevana Subića i Rajka Miloševića Gere dočekali su svoja izdanja, originalno objavljivana na američkom, francuskom ili italijanskom tržištu, i u Srbiji.
– To je svakako za pohvalu. Tako smo dobili „Pingvina“, „Najvećeg Teksa“ i „Konana“, stripove, sada na srpskom jeziku, koje po stranom scenariju crtaju naši ljudi. S druge strane, i domaći strip se predstavio u inostranstvu, što je rekao bih sasvim neopravdano prošlo sa mnogo manje pompe na domaćem terenu – kaže za Nova.rs Marko Stojanović, strip scenarista i crtač.
Tome u prilog govori činjenica da je izložbu „CAN for BALKANS“ videlo više od 100.000 ljudi u Briselu, Velesu, Tirani, Brašovu, Leskovcu i Bukureštu.
– Njome se prezentuje srpski strip – objašnjava sagovornik Nova.rs.
Ista postavka u 2024. stigla je i u Sofiju gde je postavljena i izložba 15 godina „Vekovnika”, koja je istovremeno postavljena u još dve zemlje u Zenici u BiH i u Somboru.
U finišu prošle godine ovdašnji izdavači zakoračili su i u prošlost srpskog stripa, čime su popularisali neopravdano zaboravljene majstore priča u slikama. Da li bi Beograđanin Dušan Reljić danas bio poznatiji od velikog Čarlsa Šulca da je poput njega radio u Sjedinjem Američkim Državama?
-To ne možemo znati, ali svi koji su osamdesetih čitali Reljićevu „Družinu Kliker” u „Politikinom Zabavniku“ sigurno će se složiti da je taj strip mogao Šulcovom hitu „Čarli Braun“ mirne duše da izađe na crtu – smatra Stojanović.
Ovu nezaobilaznu stripovsku lektiru pod nazivom „Družina Kliker“ objavio je „Makondo“, kao i Reljićevu adaptaciju klasika renesansne književnosti, Bokačovog „Dekamerona“.
„Makondovo“ izdanje prikuplja epizode raštrkane po raznim štampanim glasilima bivše SFRJ iz sedamdesetih i osamdesetih i prikazuje nam na delu Reljića kao crtačkog kameleona koji je u stanju da da visok kvalitet ne samo u karikaturalnom već i u realističkom stripu – objašnjava Stojanović, inače dobar poznavalac istorije ne samo domaćeg stripa.
Prvorazredna monografija “Milorad Dobrić, jedno (ne)ozbiljno lice” u izdanju “Modesti Komiks”, koju je priredio Zoran Penevski, osvetljava rad Milorada Dobrića (1924-1991). Današnji čitaoci su tako dobili priliku da upoznaju jednog takođe nepravedno skrajnutog majstora humorističkog stripa.
Marko Stojanović ukazuje na još jednog zaboravljenih majstora stripa, Vrščanina Zdravka Sulića (1925-1989) koji je nedovoljno poznat i poštovan čak i među pripadnicima starijih generacija ljubitelja stripa, dok bi retko ko mlađi od trideset godina imao ideju o kome govorimo.
– Vrednost monografije „Zdravko Sulić: Lirsko, sneno, melanholično“ Predraga Đurića (SKC – Novi Sad) leži u predanom istraživačkom radu njenog tvorca koje nam na stotinak strana predstavljaju Zdravka Sulića kao nepobitnog klasika srpskog, jugoslovenskog pa i balkanskog stripa – ističe Stojanović.
Ako je srpski strip izrastao na pouzdanim temljima prošlosti kakva je njegova budućnost pitamo Stojanovića, koji je i višegodišnji učitelj Leskovačke škole stripa, škole koja je tokom avgusta i septembra, osvojila je 11 nagrada na Međunarodnim salonima stripa u Brašovu (Rumunija), Velesu (Severna Makedonija) i Beogradu.
– Tu nismo stavili tačku već smo tokom novembra i decembra osvojili još 12 nagrada. Na međunarodnom konkursu bosanskohercegovačkog strip festivala 9. Mostarski strip vikend, u konkurenciji više desetina učesnika iz BiH, Srbije i Severne Makedonije, od 7 do 22 godine, od tri internacionalne nagrade, dve su osvojili polaznici Leskovačke škole stripa – precizira Stojanović.
Prvu nagradu je osvojio Andrej Stanojević, a treću Jana Stojanović. Na narednom Međunarodnom konkursu udruge Mostrip iz Mostara u BiH 22. decembra „Hej, superjunak možeš biti i ti“ Andrej Stanojević se okitio još jednom nagradom, pa je ovoga puta osvojio 3. nagradu za najbolji strip.
Polaznici Leskovačke škole stripa krajem decembra osvojili su osam priznanja na 8. Međunarodnom konkursu „Strip KAIŠ“, u organizaciji Dečjeg kulturnog centra Beograd u konkurenciji oko 1.000 radova iz Srbije, BiH, Hrvatske, Slovenije, Bugarske, Rumunije, Rusije i sa Mauricijusa. U kategoriji sedam do deset godina Danica Ilić dobila je Drugu nagradu, a Mila Miladinović Individualnu pohvalu. U kategoriji od 11 do 15 godina Vedran Stanojević osvojio je drugu nagradu dok je u istoj kategoriji Leskovačka škola stripa nagrađena i za kolekciju. Tom prilikom nagrađene su polaznice Milica Stanisavljević, Jana Stojanović, Nevena Pešić i Sara Popović.
Konačno najstariji grčki strip festival, solunski „Comic N`Play“ decembra prošle godine dodelio je Marku Stojanoviću nagradu „Yellow Boy“ za afirmaciju strip umetnosti u Grčkoj. Time je sagovornik Nova.rs postao prvi srpski strip autor koji je dobio ovu nagradu u 22-godišnjoj istoriji festivala.
Bonus video: Gde su danas stripovi
